Život klinaca koji odrastaju sa zmijama otrovnicama u fotografijama

Dok je odrastao u gradu Kanpur na severu Indije, fotoreporter Arun Šarma nije znao da u neposrednoj blizini njegovog rodnog grada živi zajednica šaptača zmijama.

Za postojanje ovog polu-nomadskog plemena saznao je tek 2016. godine, nakon što je igrom slučaja upoznao lokalnog novinara u Kanpuru. “Bilo mi je to potpuno fascinantno,” rekao je Šarma za VICE World News. Iste večeri je otišao u selo po imenu Jogi Dera.

Na njegovo iznenađenje, niko u ovom selu isprva nije priznao da poseduje zmije. Pretpostavio je da, zbog različitih zakona o držanju divljih i opasnih životinja, ovi ljudi ne želeda otkriju detalje o svojoj profesiji. Narednog dana, Šarma se predstavio poglavaru ovog sela i rekao mu da želi da dokumentuje ovu zajednicu na nepristrasan način. A onda su mu oni pokazali različite vrste zmija koje su živele sa njima. “Shvatio sam da gotovo svaka porodica poseduje makar dve zmije”, kaže on.

Šarma je od tada posvećen istraživanju izazova i života koji žive šaptači zmijama u selu Jogi Dera, i to kroz fotografiju.

Neke od najotrovnijih zmija, koje se drže u okruglim korpama plešu u ritmu koji diktira frula šaptača bile su atrakcija na sajmovima i vašarima širom Indije. Mnogi šaptači zmijama putovali su od grada do grada gde bi nastupali pred publikom po ulicama mnogih gradova.

Ipak, zakoni koji se bave zaštitom životinja doneli su promene ovim ljudima. Zakonom o zaštiti divljih životinja iz 1972. godine ljudima je zabranjeno da u komercijalne svrhe koriste divlje životinje, kao i da ih drže kao ljubimce, a ove zabrane odnose se i na nastupe sa zmijama.

A činjenica je i da Indijci sve manje pažnje posvećuju uličnim performansima, u doba kada su OTT platforme i video igre sve popularnije.

Vlada je takođe ugradila mikro-čipove u zmije kako bi kontrolisala njihov broj i počela je da izdaje licence šaptačima zmijama. Neprofitne organizacije pokušale su da im pomognu time što su organizovali treninge, na kojima su podučavali razlikovanje različitih vrsta zmija, kao i pravilne načine na koje se one drže u zatočeništvu.

Uprkos ovim restrikcijama, zmije i dalje imaju religijsku važnost za mnoge hinduiste, a šaptači zmijama i dalje posećuju političare i industrijaliste u vreme religijskog festivala posvećenog zmijskom božanstvu.

Ono što ne iznenađuje jeste to da je Šarma takođe otkrio da većina mladih u ovom selu ne planira da nastavi bavljenje porodičnom profesijom, kao i da su se odselili u gradove u potrazi za alternativnim karijernim opcijama. “Tamo su starci, žene i deca. Nije bilo nikoga u ovom selu ko ima dvadesetak ili tridesetak godina”, rekao je on.

Šarma kaže da je fasciniran odnosom koji deca iz ove zajednice imaju sa zmijama. “Teško je poverovati da su to pravi reptili. U isto vreme, znao sam šta one mogu učiniti i mnogo jačim, većim, odraslim ljudima.”