Gde je danas NAMBLA, društvo za zaštitu pedofila?

„DECENIJE će proći dok ovo društvo postane sposobno da razgovara iskreno i bez histerije o deci i seksu," rekao mi je putem Tvitera zagovornik pedofilije po imenu Erik Tazelar. On tvrdi da je kao član upravnog odbora Severnoameričkog udruženja pristalica ljubavi između muškaraca i dečaka (NAMBLA) zabrinut za budućnost ove organizacije.

Strah mu nije neosnovan. NAMBLA, nekad glasna u podršci pedofilima, danas praktično ne postoji u takozvanoj pedo-sferi onlajn sveta. Teško je utvrditi tačan broj članova i aktivnosti koje ova organizacija sprovodi, ali na osnovu istraživanja i razgovora sa ljudima koji se ili predstavljaju kao nekadašnji pripadnici grupe ili kao njeni protivnici, ustanovili smo da je i jednih i drugih izuzetno malo.

„Još je samo šačica ljudi zaista aktivna," kaže navodni NAMBLA član koji sebe zove „ikar" na boychat.org, sajtu posvećenom anonimnom četovanju između pedofila.

Neki pedofili danas više vole izraz „osobe koje privlače maloletnici" (MAP). Oni koriste sopstveni žargon u komunikaciji kroz pedo-sferu, koja se deli na BL ( dečačka ljubav ) i GL (devojačka ljubav ). Neki MAP su anti-kontaktni: tvrde da nikad ne bi zaista pokušali seksualni čin sa detetom, i celog života se bore protiv svojih poriva. U poređenju sa njima, NAMBLA bi važila za pro-kontaktnu grupaciju.

Reformisani pro-kontaktni pedofil Tod Nikerson, sada član onlajn grupe pod nazivom „ Vrlina pedofila" ili VirPed, zakoračio je u svetlost dana i pravim imenom potpisuje tekstove u kojima se bavi svojom borbom protiv nagona. Nikerson je imao razumevanja za NAMBLA pre nego što je usvojio anti-kontaktne stavove, ali kaže da su istaknute vođe tih grupa kultne ličnosti. „Plaše me koliko su se uneli u tu poruku. Inteligentni su i harizmatični, mnogo toga što kažu jeste istina, ali ipak idu predaleko," kaže Nikerson preko mejla.

„Prezirem sve što oni predstavljaju i što planiraju," kaže drugi pripadnik VirPed, pod pseudonimom Bret Metjuz. On smatra da se NAMBLA „lažno izdaje kao zaštitnik dečijih prava," i dodaje „Ja još nisam video da deca demonstriraju po ulici i traže da im zakon dozvoli seks sa pedofilima."

Pedofili prekršitelji su i dalje podložni strogim društvenim osudama. Prošlog meseca je Ketlin G. Kejn, državni tužilac u Pensilvaniji, opisala novootkriveno seksualno zlostavljanje u obližnjoj katoličkoj eparhiji kao „gnusno". Dan ranije, film Spotlight osvojio je Oskara za priču o novinarima Boston Glouba koji su razotkrili sličan seksualni skandal. Može se reći da Amerika, kao i većina zemalja na svetu, prezire odrasle koji upražnjavaju seks sa decom.

To doduše ne znači da je ne tako davno stav javnosti prema pedofilima bio nešto manje negativan nego prema, na primer, smrdljivoj barici na sedištu autobusa. Ali NAMBLA je bila specijalan slučaj jer su promenili zamišljenu sliku pedofila kao sumnjivog lika u kombiju. Od kako je udruženje osnovano 1978., NAMBLA je kao teoretski cilj zacrtala prisustvo u javnosti i društveno prihvatanje.

NAMBLA članovi mogli su da se druže sa drugim članovima tokom okupljanja, i da se pretplate na bilten udruženja. Politički, NAMBLA je predlagala potpuno ukidanje donje starosne granice za stupanje u seksualni odnos, kao i oslobađanje lica osuđenih za zlostavljanje dece. Na društvenom nivou, NAMBLA se zalagala za to da se seks između odraslih muškaraca i dečaka bukvalno bilo kog uzrasta tretira kao ljudsko pravo. Želeli su da pedofili izađu na ulice i pokažu Severnoj Americi da su i ljudi koji vole dečake ipak ljudi. Pustimo decu, kaže NAMBLA, da sama odluče kada i sa kim stupaju u odnose.

„U jednom kraćem periodu tokom sedamdesetih, neki ljudi dobre volje pokušali su da seksualnu revoluciju donesu i deci. Naravno, to nikad nije naišlo na neki odziv među decom," kaže član VirPed koji se predstavlja kao Itan Edvards.

U ono vreme, članstvo u NAMBLA bilo je primamljivo čak i za pedofile koji kažu da su zaista želeli da izbegnu seks sa decom. Početkom devedesetih, Bret Metjuz je još kao tinejdžer otkrio NAMBLA, misleći da je to samo grupa za podršku pedofila. „Nikad ranije nisam imao priliku da razgovaram sa drugim pedofilom, a kad je čovek izolovan, u prirodi mu je da potraži srodne duše da više ne bi bio sam." Metjuz im je tražio broj kol centra, da bi onda saznao da se NAMBLA u stvari zalaže za legalizaciju pedofilije. „Sećam se da sam odmah poželeo da se distanciram od njih."

Početak kraja za NAMBLA verovatno je bio ozloglašeni dokumentarac iz 1993. pod naslovom „Kobac: ljudi koji vole dečake" u kom se nekoliko članova odvažilo da imenom, prezimenom, i likom izađe pred svet. Taj hrabar potez ispostavio se kao sasvim kontraproduktivan.

Film je pružio uvid u živote nekoliko istaknutih članova organizacije; među njima je bio i Liland Stivenson, koji je ponudio detaljan opis žudnje sa mladim mesom i primer svog lova na dečake. NAMBLA je kod kritičara naišla na kakvo-takvo razumevanje, ali publika je mahom zaključila da je „Kobac" samo dao priliku kriminalcima da priznaju svoje zločine .

U to vreme, NAMBLA je bila na margini grupa koje su se borile za LGBT prava, ali ovaj iznenadni negativni publicitet privukao je pažnju – i gađenje – koje LGBT grupe nipošto nisu želele. Internacionalno udruženje gej i lezbejskih osoba (ILGA) naišlo je na oštre kritike kada se 1993 obratilo Ujedinjenim nacijama u ime LGBT grupa širom sveta. Desničari su žestoko osudili njihovu vezu sa pedofilima, pa je ILGA bila prinuđena da okonča saradnju sa NAMBLA.

„Odmah je presušio aktivizam," kaže ikar.

Nikerson se slaže da je izopštenje NAMBLA iz šire LGBT zajednice imalo teške posledice. U to vreme je tek postao punoletan; iako su ga zanimale devojčice, nakratko se sprijateljio sa nekim članovima NAMBLA preko interneta. „LGBT grupe su ranije prihvatale pedofile, kao neku crnu ovcu porodice," kaže on. Ali opšti utisak je da su od 1994. godine „pederi odbacili sve pedofile, pa i NAMBLA, da bi lakše bili prihvaćeni."

Bez aktivizma, od NAMBLA je ostao samo bilten, za koji ikar kaže da je „ipak bio dobar izbor informacija i međusobne podrške." Ali negde u to vreme, „članovi su počeli da migriraju ka raznim drugim internet forumima gde su mogli da ostanu anonimni, dok su u NAMBLA morali da plate godišnju članarinu i prijave se kućnom adresom."

„Pro-pedofilske onlajn organizacije osnivane su pod raznim nazivima," kaže Ksavijer Fon Erk, direktor anti-pedofilske grupe pod nazivom „ Perverzna pravda". Bili su tu DanPedo, BoyChat, Annabelleigh, i drugi. „Te ovlašno organizovane grupe, čiji su članovi mahom komunicirali preko interneta, bile su im najprivlačnije."

Popularnost biltena postala je teg oko vrata. Legendarni komičar Beri Krimins, koji je u detinjstvu bio žrtva silovanja, upotrebio je NAMBLA materijal da bi prikazao javnosti kako pedofili zavode maloletnike u AOL pričaonicama. „Te davne 1995., morao sam da nabavim fizički primerak bilten kog su štampali," kaže Krimins za VICE. Iz te literature, shvatio je kako pedofili operišu na četu. „Čitao sam kako razmenjuju racionalizacije, kako jedan drugog ubeđuju da rade pravu stvar, a NAMBLA je bila nekakva zvanična verzija svega toga."

„Da nije užasno i opasno, bilo bi smešno," dodaje Krimins.

Ali tokom prethodne dve decenije, ova organizacija pretvorila se u loš vic. Mladi ljudi mahom znaju za NAMBLA kao „ono iz epizode Saut Parka." Misli se na epizodu iz 2000. godine pod naslovom „ Kartman se učlanjuje u NAMBLA ", a skraćenica iz naslova se odnosi na fiktivno „Severnoameričko udruženje dvojnika Marlona Branda."

U vreme kad je ta epizoda emitovana, prava NAMBLA je javnosti delovala podjednako nestvarno kao i udruženje Brandovih dvojnika. Još 2001., Boston Magazine je naveo da je NAMBLA „gotovo izumrla". Sredinom decenije, Džon Stjuart je koristio grupu kao internu pošalicu – kad god bi pomenuli bilo koju organizaciju dužeg naziva, ispalili bi „skraćeno: NAMBLA". Smejali su se i oni koji nisu znali šta skraćenica predstavlja.

Ali NAMBLA se još uvek drži, kaže Tazelar. „Postojimo i dalje, iako je članstvo drastično opalo," piše on. „Uzrok su policijske klopke od pre par godina koje su razne ljude poplašile."

„Jednom prilikom je FBI lažno nudio turističko putovanje u Meksiko." Mediji iz San Dijega javljaju da su u toj akciji iza rešetaka završila sedmorica članova NAMBLA, među njima dva visoko rangirana.

Vilijam Persi, istoričar i zagovornik pedofilije koji nikad nije bio član NAMBLA, kaže da je posle tih hapšenja ovoj organizaciji „najzad odzvonilo". (Iz FBI nisu želeli da daju komentar na temu NAMBLA.)

NAMBLA je ostala obezglavljena, i danas ne radi praktično ništa. „Ne dajemo zvanične podatke o članstvu. Ne štampamo više biltene, pisma, ništa," kaže Tazelar.

Ni na sajtu nema značajno više informacija. Navedene su kontakt adrese i telefonski brojevi, ali jedan broj je ugašen a drugi vodi do govorne pošte naizgled nevezanog udruženja. Mejl adresa pripada izvesnom Arnoldu Šenu koji je 2010. još uvek bio na raspolaganju medijima , ali ovom prilikom na naše poruke nije odgovarao.

Pa ipak, Tazelar ne misli da ovo znači da je NAMBLA mrtva. „Ipak neki broj članova i dalje uredno plaća članarinu, od čega se plaća veb hosting; onlajn čuvamo sabrane sve stavove koje je NAMBLA zastupala, i one koje još uvek zastupa."

Fon Erk kaže da njegovu grupu internet aktivista više ne zanima NAMBLA. „Još pre nekoliko godina smo izveli poslednju akciju kojom smo razotkrili pedofile aktiviste, što je dovelo do jednog lepog niza hapšenja i osuda; to je sada gotovo."

Čak i Persi, koji se zalaže za legalizaciju bar neke vrste pedofilije, ne misli da će mu NAMBLA nedostajati. „Bili su ludi svi redom. Ja sam oduvek smatrao da je bolje da se zalažu da donja granica bude 14 godina. Ali je NAMBLA tražila da se granica sasvim ukine, što je samo pomoglo da se ona podigne."

BoyChat forumaš pod nadimkom Observer retroaktivno osuđuje organizaciju. Na moja pitanja, odgovorio je čežnjivom poezijom u prozi: „Stotinu godina od današnjeg dana, kako će istorija gledati na NAMBLA? Da li će reći da je pomogla, da je vratila ljubav za dečake u žižu javnosti? Bojim se da će neki reći da je NAMBLA više odmogla."

Vezano za NAMBLA ili ne, težnja ka „ljubavi za dečake" nije nestala. „Ideologija koju su oni gurali i dalje postoji, ima je gde god da se okreneš," kaže Metjuz i dodaje da ih je teško naterati da razumno razmišljaju. „Dvadeset godina se ja objašnjavam sa tim ljudima. Nekad mi deluje da tu prosto idem glavom kroz zid."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu