Sisanje i karanje: Nasleđe "Bafi" i vampira 20 godina kasnije

(Ilustracija: Owain Anderson)

Dvoje atraktivnih tinejdžera provaljuju noću u srednjoškolsku zgradu kako bi istražili njene prazne hodnike i jedno drugo. Jedno od njih čuje neki zvuk, preplaši ono drugo. Prošlo je svega dva minuta od prve epizode Bafi ubice vampire, i tinejdžer – ili, tačnije, neupokojenik star 150 godina – zariva svoje očnjake u nebranjeni vrat.

Uključila sam se u praćenje serije na pola svoje osnovne škole i odmah počela da štedim od džeparca za VHS boks setove. Vampiri su me plašili, ali su mi bili i privlačni, i više se sećam scena u kojima se oni pojavljuju nego bilo kojih drugih. Njihove voljne žrtve uvek bi ih pratile u bočne uličice, spremne na ozbiljan peting, ali bi se umesto toga brzo našle sa zubima u vratu. Njihova odeća bili su dugi PVC mantili, čokeri, mnogo kombinacije crvenog i crnog, kosa im je bila zalizana a žene su hodale okolo na oštrim štiklama od petnaest centima. Posebno se sećam Drusile i Spajka, koji su se ponašali kao da je onaj drugi najzgodnije biće na planeti; njihovih orgazmičkih lica, isukanih očnjaka, kako mrdaju ustima u prazno tokom ljubavnog ugriza kao da pokušavaju da udahnu seksepil koji odaju. Drusila sa svojim izoštrenim noktima, dok njima prelazi preko Spajkove kože. Ovo dvoje bili su vođeni seksualnom energijom kakvu nikad do tada nisam videla.

Iako sam bila neodređeno svesna dok sam to gledala kao dete, definitivno ne bih umela da artikulišem šta sam mislila da sav taj fizički kontakt predstavlja. Ali pogledavši od tada svih sedam sezona više puta kao odrasli obožavatelj, poruka mi je svaki put bila sve jasnija: vampiri su metafora – i totalno otelotvorenje – razuzdanog, nastranog, sado-mazo seksa.

Zlikovci u Bafi su funkcionisali na prost način. U svakoj sezoni postojao je jedan "veliki zloća" koji je dominantan i preti smakom sveta. U okviru epizode i tokom više njih postojalo je mnogo drugih natprirodnih zlikovaca. Pored toga što su se uklapali u obe kategorije, vampiri su bili stalno prisutni.

"Kad ste tinejdžer, nastupi trenutak kad shvatite da vaši roditelji nemaju pojma šta pričaju, nastavnici jedva razumeju predmete kojima bi trebalo da vas uče i svet je jedno istinski sjebano mesto", kaže mi preko telefona Džejms Marsters, koji je igrao zloglasnog vampira Spajka. "Zloće u Bafi bili su metafore za sve sa čim morate da se izborite, posebno u adolescentskom periodu."

To se posebno vidi po zlikovcima iz prve sezone – pubertet koji tinejdžere pretvara u divlje, svirepe hijene ("Čopor"); previše zaštitnički nastrojeni roditelji koji imaju nerealna očekivanja od svoje dece ("Veštica"); nastavnici koji su se ostrvili na devičanske, napaljene učenice ("Profesorova miljenica"); i internet grabljivci koji pokušavaju da prevare mlade žene u četrumovima ("Ja robot… Ti Džejn"). Bafi pokušava da se izbori sa školom, uklapanjem među vršnjake, prijavljivanjem na koledž i svim onim što jedna tinejdžerka radi – ali se sve vreme usput boreći sa natprirodnim demonima. Najveći deo humora iz tih prvih sezona nastaje kad ona ne može da razluči šta je gore.

Vampiri su, međutim, mnogo više od prolaznih zlikovaca. Zbog njihove žudnje za krvlju tumače se kao metafora za izazove droge i opasnosti zavisnosti. Triša Pender, učenjak Studija o Bafi i autorka knjige Ja sam Bafi, ti si istorija: Bafi ubica vampira i savremeni feminizam ističe da su u Bafi vampiri stvorenja koja potcenjuju žene.

"Mislim da je tvorac serije Džos Vidon smislio Bafi kao korekciju glupe plavuše u horor filmovima koja nesmotreno ulazi u mračnu uličicu i strada", kaže ona. "Vampire uspevaju da nadmudre devojke koje su pametne. Možda nisu obrazovane, ali mogu da vas ispraše i da se staraju o sebi. Mislim da vampiri postaju još jači u poslednjoj sezoni, gde antagonista – najveći zloća čitave serije – ispadne čisti ženomrzac. To više nije samo podtekst."

Kad se sve sabere i oduzme, međutim, oni su i dalje samo čist seks, zar ne? Ugrizi su seksi, krv je seksi, lov je seksi, igra moći je seksi, sve što se dešava noću je neuporedivo više seksi od bilo čega što se dešava tokom dana.

Ništa od svega toga nije originalno. Bafi je pozajmljivala iz vampirskog folklora svekolike popularne kulture: od Drakule Brema Stokera koji živi u haremu svojih vampirica; iz Drakule protiv Frankenštajna (1971), koji je naslovna stvorenja doveo do gotovo pornografskih ekstrema; i od En Rajs, koja je postala kraljica seksi vampirske proze. Čak i u mitologiji snova, vampiri simbolišu seks i požudu, što ne iznenađuje nikoga ko je video Spajka u kožnoj jakni.

Megan Vinčel, proučavalac Bafi, slaže se sa mnom da je Spajk "praktično seks na nogama". Ona posebno smatra da u Bafi vampiri predstavljaju žensku seksualnost. "Ejndžel i Spajk – oni izvlače Bafinu seksualnost na površinu i izvlače žensku seksualnost uopšte, i to je ono što ih čini opasnim", kaže ona. "Nije li Ejndžel ultimativni nevaljalko?"

Ejndžel i Bafi su originalni Romeo i Julija serije. Ona je ubica vampira, on je vampir. Ali oduzmite natprirodni element: ona je tinejdžerka, on stariji muškarac. Kad se prvi put sretnu, ona ima 16 godina, a on izgleda kao da ima 25. Džodi Krajder, proučavalac Bafi i autorka Bafi u učionici: Eseji o učenju sa ubicom vampira, primetila je tokom našeg razgovora da  su "neke feministkinje zamerile tome što stariji muškarac, koji ima 200 i kusur godina, spava sa devojkom koja bi u nekim zemljama bila maloletnica". Ona je, međutim, devojka koja ima seksualne nagone i sprovodi ih u delo i te kako svojom voljom.

Vinčel kaže da je inicijativa ono što seks u Bafi čini toliko revolucionarnim za svoje vreme: "Nikad niste imali osećaj da je serija rezultat muških požudnih pogleda. Bafi je bila samostalna, a kad stupi u odnose sa Ejndželom, mi to vidimo njenim očima, nikad njegovim." Kad se konačno razgolite nakon beskrajnih epizoda muvanja, ubijanja i petinga, seks je toliko kataklizmički da Ejndžel na trenutak doživi trenutak prave sreće, zbog čega se vrati u svoju zli, bezdušni oblik, Angelus.

Spajk – koji je nesumnjivo jedan od najboljih likova u seriji – negira sve to.

"Džos je vampire prvobitno zamislio kao ružne i da brzo stradaju", objašnjava Marsters. "On je želeo da sve bude jezivo. Imao je običaj da govori: 'Ne volim te enrajsovske gluposti.' Nagovorili su ga na jednog romantičnog vampirskog lika i to je bio Ejndžel. To nije bila njegova ideja. Sećam se da me je Džos saterao u ćošak i rekao: 'Ne zanima koliko popularan misliš da si; ti si mrtav, jesi li me razumeo?'"

Međutim, prevashodno ženska i LGBT publika želela je još seksi vampira, tako da se Spajk poigrao sa arhetipom – zamutivši granice između zlikovca i heroja, bezdušnog i duševnog.

Kad se Spajk i Bafi upuste u seks, to je neizbežno (ta scena se često proglašava najuzbudljivijom scenom seksa na televiziji svih vremena), i od tog trenutka nadalje seksualni sadržaj u seriji se samo pojačava. Serija je promenila stanicu sa WB za UPN, a to je – uz činjenicu da su likovi stariji i upliću se u mračnije priče – značilo više sadržaja za odrasle i, na sreću, mnogo više Spajka koji se šetka okolo polugo.

"Vampiri vam dozvoljavaju da se nekažnjeno poigravate sa seksom na svakakve načine koji vam ne bi bili dozvoljeni sa ljudima", objašnjava Marsters. "Već u drugoj sezoni imamo Drusilu i Spajka koji se pojavljuju i vezuju ljude u lance, i ponašaju se izopačeno – ali Bafi je želela da bude serija koja pomera granice. Producenti su se uvek svađali sa ljudima zaduženim za kontrolu programskog sadržaja. Te scene su veoma pitome u poređenju s onim što se prikazuje na televiziji danas, ali u ono vreme bile su nečuvene za tinejdžersku dramu. Sećam se da sam pitao Džosa: 'Zašto? Kuda idemo s ovim? Ovo je nekako neprimereno.' A on mi je na to rekao: 'Tako učiš, Džejms; gledajući neprimereni televizijski program.'"

Ako ne računamo jednu potpuno pogrešnu scenu silovanja koja je izazvala mnogo nezadovoljstva i vike u ono vreme, Bafi uvek može da se meri s vampirima po seksualnosti i požudi. Kao što mi je rekla Lorna Džovet, proučavalac Bafi i autorka knjige Seks i ubica: "Jedna od stvari koju sama Bafi kaže jeste da 'voli malo čudovišnog u svom muškarcu', i to je opravdano u samoj priči kad saznate da je ubica vampira sačinjen od polu-demona. To je deo načina na koji su priče o vampirima uvek funkcionisale. Uvek postoje čudovište i lovac, i donekle intimna veza između njih, maltene neka vrsta uzajamne zavisnosti."

Nasleđe vampira u Bafi je neporecivo. Posle Bafi ono je postalo veći deo pop kulturnog pejzaža nego ikad pre, od Prave krvi i Vampirskih dnevnika do Sumraka i mnogo toga još. Možda bi te serije i filmovi postojali i bez Džosa Vidona, ali u njima sasvim sigurno ne bi bilo zgodnih vampira, tinejdžera i seksa na isti način kao danas. Ako ništa drugo, Bela iz Sumraka je lišila žensku ulogu bilo kakve inicijative, a Edvard – vampir – ispostavio se potpuni šmokljan, što proučavaoci Bafi vide kao veliki korak unazad za feminizam u popularnoj kulturi.

Vampiri iz Bafi su i savršeni negativci za vremena u kojima živimo. "Nekoliko godina nakon što se serija okončala, a 20 godina od njene premijere, za fandom oko Bafi vampiri iz serije predstavljaju svakog retrogradnog smrada sa kojim se suočavamo danas", kaže Pender. "Bilo da je to Tramp ili neko drugi na vlasti, metafora za slugu mraka ima jezivo širok dijapazon primene."

"Vampiri su naprosto kul", sleže ramenima Marsters. "To je jedna veoma izazovna ideja. Vukodlak je dobra osoba koju iskvari mesec i tera je da čini neopisiva zlodela. Nevidljivi čovek ili žena moraju biti kreteni, jer samo neko ko nema nikakvog morala će uraditi nešto interesantno. Frankenštajn je detinjast. Ti likovi su vrlo usko definisani i ne možete mnogo da ih menjate, ali vampire možete da osavremenite i radikalno ih promenite da se uklope u ova vremena i ono što želite da kažete. Vrlo su fleksibilni u tom pogledu."

"Plus, mnogo su više seksi nego Frankenštajn", dodaje on. "On nije nimalo seksi. Vukodlak, pomalo. Vampiri, i te kako."

@hannahrosewens