Reklame
nezaposleni

Ili ćemo da idemo u programere, ili u Ikeu, ako mislimo da radimo u Srbiji

Iako se predviđa deficit radne snage, nije veliki izbor zanimanja koja su tražena u Srbiji.

pisao Jovana Netković
26 April 2017, 7:37am

Fotografija: Flickr / Seven Atoms

U vreme dok sam bila nezaposlena, a što je veći deo vremena od momenta kad sam završila fakultet, lupala sam glavu zbog svojih glupih afiniteta ka društvenim naukama, dok sam gledala kako ljudi koji su završili tehničke nauke bez problema nalaze posao u struci. Neki viskokvalifikovani ljudi oko mene uspeli su da se uhlebe negde gde postoji kakav-takav ugovor i pristojna plata i završili su uglavnom u kol-centrima stranih firmi, ali i dalje je u mojoj ekipi veliki broj nezaposlenih. Njima bi jedina šansa za radovanje mogla da bude prognoza da će u Srbiji za nekoliko godina biti nedostatak radne snage, pa bi tako mogli da dođu do posla.

Jedna od mnogih koji pokušavaju da nađu posao je i Olja Blažević. Radila je pet godina, ali je poslednje dve bez posla. Završila je ruski jezik, a što se tiče ponude u oglasima, kaže da je jako slaba.

- Išla sam po privatnim školama na razgovore, tamo su mi govorili „učite engleski, ili nemački, jer ruski nema perspektivu". Mislim da se u budućnosti neće promeniti situacija, jer i ruske firme koje dolaze kod nas dovode svoje zaposlene – kaže Olja za VICE.

Za razliku od nje, Dragan Jakovljević, koji je završio arhitekturu i ima 26 godina, nakon završenog fakulteta bio je na stručnoj praksi preko Nacionalne službe za zapošljavanje, za koju je dobijao i naknadu, ali tek sada planira zaposlenje u pravom smislu.

- Nakon završenog fakulteta, pokušavao sam da nađem posao, ali nije bilo prilike. Onda sam krenuo na stručnu praksu koja mi sada ističe, pa hoću da osnujem svoju agenciju, biro za arhitekturu, u saradnji sa tom firmom gde sam na praksi i dodatno šta nađem sam – kaže Dragan.

Da bismo unapredili naš „položaj na tržištu rada" izgleda bismo konačno mogli da manje energije ulažemo u studiranje, a više u neformalno obrazovanje. Iz Nacionalne službe za zapošljavanje kažu da savremeni trendovi, pored formalnog obrazovanja i radnog iskustva, ističu neka posebna znanja i veštine.

- To su kompetencije kojima poslodavci sve češće pridaju i veći značaj u odnosu na formalne uslove i zahteve. Fokus na posebne kompetencije kod mladih, još u toku školovanja, omogućava pre svega identifikaciju istih (npr. komunikacijske veštine) i usmeren rad na njihovom osnaživanju i usavršavanju, kako bi takvog pojedinca poslodavac prepoznao kao konkurentnog po njegovom ulasku u svet rada – kažu iz Nacionalne službe za zapošljavanje za VICE.

A šta poslodavci najviše traže? Prema podacima NSZ-a iz ankete za poslodavce iz 2016. godine, poslodavci su iskazali veliku potrebu za tehničko-tehnološkim, i u manjoj meri, za društveno-humanističkim znanjima. Zanimanja kod kojih postoji najveća potreba za stručnim znanjima bi bila: stručnjaci za razvoj softvera (projektanti softvera i analitičari), radnici za obezbeđenje imovine i lica, šivači tekstila, zavarivači i rezači plamenom, monteri mehaničkih mašina.

U istoj anketi poslodavci ističu potrebe za prenosivim znanjima i veštinama, među kojima su najtraženija sledeća znanja i obuke: osnovna informatička obuka (Windows, Word, Excel, Explorer, Outlook), engleski jezik, nemački jezik, stručni ispit, vozačka dozvola C kategorije, obuka za AUTOCAD (sve verzije i svi nivoi). Kad se radi o širim kompetencijama i ličnim karakteristikama najviše su se tražile sledeće osobine: sklonost ka radu sa stvarima/proizvodima i komunikativnost, a u nešto manjoj meri i tačnost i preciznost, sklonost ka iznalaženju praktičnih rešenja, sklonost ka brzom tempu rada.

Najlakše do posla dolaze diplomirani inženjeri informacionih tehnologija, diplomirani inženjeri elektrotehnike i računarstva, diplomirani inženjeri elektronike, mašinstva i građevine sa odgovarajućim licencama, profesori matematike, fizike nastavnici/profesori stranih jezika, lekari s odgovarajućim specijalizacijama (anesteziolozi, kardiolozi, pedijatri, oftalmolozi, ginekolozi...), diplomirani farmaceuti, biohemičari, stručnjaci za finansije – računovođe.

Sa nižim obrazovanjem, najveću mogućnost da dobijete posao imate ako ste knjigovođe, računovođe, bavite se zanimanja u oblasti nege starih i zdravstvene negovateljice, medicinske sestre, kuvari, elektrotehničari: elektronike, računara, računarskih mreža i telekomunikacija, tehničari mehatronike, tehničari za biotehnologiju, tehničari za kompjutersko upravljanje, radnici na obezbeđenju – tehničari obezbeđenja, tesari, zidari, armirači, mesari. Naravno za sve, prvi uslov je prethodno iskustvo.

Što se tiče trendova potrebe za radnom snagom u budućnosti, iz NSZ-a kažu da se neće mnogo promeniti, u odnosu na stepen obrazovanja. Očekuje se da će najveća tražnja biti za zanimanjima za III, IV stepen stručne spreme, kao i za zanimanja sa VII-1 stepenom stručne spreme. Takođe, postojaće i potražnja za niskokvalifikovanim radnicima za obavljanje jednostavnih poslova.

Ako želite da u budućnosti nađete takvu vrstu posla, onda bi trebalo da spadate u nešto od ovoga: trgovci u maloprodaji, šivači tekstila, stolari, radnici za obezbeđenje imovine i lica, zavarivači i rezači plamenom, monteri električne i elektronske opreme, rukovaoci mašinama za proizvodnju i preradu plastike, vozači teških teretnih vozila i kamiona, jednostavna zanimanja u prerađivačkoj industriji, jednostavna zanimanja u građevinarstvu, jednostavna zanimanja u poljoprivredi...

Iako se do sada uglavnom pričalo o „odlivu mozgova", koji najviše utiče na strukturu radne snage u Srbiji, pa tako imamo manje mladih i viskokvalifikovanih kadrova, N1 piše da bismo posle 2027. godine mogli da budemo u deficitu radne snage zbog starenja stanovništva.

- Tačno je da na radnu snagu najviše utiče iseljavanje i starenje stanovništva, ali ne možemo da zanemarimo ni druge bitne faktore koji negativno utiču na ovu situaciju. Veliki su problemi sa privredom i srpskim društvom – kaže ekonomista Miodrag Zec za VICE.

On objašnjava da bi se poboljšalo stanje, moralo bi da dođe do rasta strateških proporcija. A to znači da moraju da se reše postojeće disproporcije. One sve zajedno utiču na privredni rast i radnu snagu. To su disproporcije između uvoza i izvoza, unutrašnjih i spoljnih dugovanja, penzionisanog i aktivnog stanovništva i tako dalje.

Da bi se rešio problem radne snage, mora da se radi na ulaganju i obrazovanju onih koji će da rade u razvojnom sektoru i da se radi na strukturi zanimanja, objašnjava Zec. Ne možemo da zanemarimo odliv mozgova, jer se on odnosi na mlade i one sa višim obrazovanjem. Ako se to ne preseče, kao i prethodno navedene disproporcije, onda je moguće da se ostvare ta predviđanja o velikom deficitu radne snage.

- Velike firme koje dolaze ne mogu da mnogo utiču na privredni rast koji se predviđa. Traže se manipulativna zanimanja – ovde su, na primer, ljudi koji šiju, koji ne donose neku zaradu. Mi uglavnom u velikim lancima radimo kao prodavci, a zarada je na drugom mestu – tamo gde je kreativa. Trgovina neće uticati mnogo na privredni rast, već inovacije i tehnologije su procesi gde se zarađuje – kaže Miodrag Zec za VICE.

Upravo zbog tih priča o velikim stranim firmama koje zapošljavaju mnogo ljudi, u celoj Srbiji je odjeknula vest da je za oko 300 mesta u IKEA Srbija stiglo više hiljada prijava.

- U okviru priprema za otvaranje robne kuće u Bubanj potoku, ukupno smo od septembra prošle godine objavili 300 radnih mesta i primili ukupno skoro 25.000 prijava – kaže Jelena Roskić, HR menadžerka IKEA Srbija.

Najveće interesovanje kandidati su pokazali za radna mesta u odeljenju prodaje za šta je stiglo skoro 7.000 prijava. Više od 2.000 kandidata prijavilo se i za odeljenja: kontakt centar u robnoj kući, zamena i povraćaj robe, prijem i dopuna robe. Najveći broj prijava je stigao iz Beograda, skoro 70 odsto, ali značajan broj prijava stigao je i iz drugih gradova u Srbiji, ali i iz inostranstva.

Interesovalo me je da li su među tim prijavljenima u najvećem procentu mladi, ali iz IKEA Srbije nisu mogli da mi daju taj podatak, jer zbog zaštite podataka o ličnosti, u toku procesa prijavljivanja nisu prikupljali podatke o godištu kandidata.

- IKEA je inkluzivna kompanija, posvećena promociji i poštovanju razlika i poslodavac koji pruža iste šanse svima, bez obzira na nacionalnu i rodnu pripadnost, seksualno opredeljenje, stepen fizičke spremnosti ili starosnu dob – kaže Roskić za VICE.

Iz IKEA Srbije kažu da nisu imali problem da nađu kadrove za pozicije za koje su raspisali konkurs. Među prijavljenima je veliki broj odličnih kandidata sa odgovarajućim kompetencijama i iskustvom i kažu da im je bilo lako da sastave tim za robnu kuću u Beogradu. Najvažnije im je bilo da zaposleni dele iste vrednosti, a smatraju da je posao nešto što može da se nauči kroz treninge.

Među nezaposlenima koji su čuli veliki konkurs za poslove u Ikei je i dvedesetpetogodišnji Stefan Halilović, po zanimanju tehničar, dizajner tekstila.

- Video sam prijavu za Ikeu, možda bih se prijavio, ali ne verujem da bih mogao tamo da dobijem posao bez iskustva. Ne bi mi bio problem da se prekvalifikujem, da nešto drugo naučim da radim, i sada sam se prijavio za neku obuku preko službe za zapošljavanje, pa se nadam da ću sa tim da krenem – kaže Stefan.

On je na birou pet godina, a do sada nikada nije bio zaposlen, samo je povremeno radio neke poslove sa strane.

Sa sajta poslovi.infostud.com kažu da su u prethodnoj godini objavili skoro 24.000 oglasa na koje se konkurisalo preko 205.000 puta. Od ukupnog broja kandidata više od 14.000 njih je bilo takvih kao što je Stefan, bez ikakvog radnog iskustva. Na osnovu uzorka sa njihovog sajta zaključak bi bio da skoro sedam odsto kandidata nikad nije bilo u radnom odnosu.

Od ukupnog broja nezaposlenih lica prijavljenih na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje (696.579), prvi put traži zaposlenje 229.008 lica.

- Potreba za IT kadrovima je u poslednjih šest godina konstantno u porastu i IT kadrovi su dostigli nivo deficitarnog zanimanja, što je trend koji možemo očekivati i u budućnosti. U Srbiji trenutno nedostaje više hiljada IT stručnjaka i nema sumnje da će taj broj samo biti veći – kažu iz Infostuda za VICE.

Osim IT-jevaca, posao relativno lako mogu da nađu i oni sa zanimanjima iz oblasti trgovine, prodaje i administracije, ali i mašinstva i elektrotehnike, što se očekuje i u budućnosti.

Na osnovu raspoloživih podataka iz evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje, nezaposlena lica najveće interesovanje iskazuju za uključivanje u obuke iz oblasti:

- stranih jezika (nemačkog, engleskog, italijanskog i francuskog),

- ekonomije i administracije (vođenje poslovnih knjiga, računovođe),

- informaciono-komunikacionih tehnologija (osnovna informatička obuka po ECDL standardu, AutoCAD, Web Design),

- oblasti mašinstva i obrade metala (operater i rukovalac CNC mašinama)

- zdravstvene i socijalne zaštite (gerontodomaćica, lični asistent osoba sa invaliditetom)

- ličnih usluga (manikir-pedikir, kozmetičar)

- tekstilstva (krojenje I šivenje odeće, konfekcionara).

Tridesetpetogodišnji Predrag je mašinski inženjer koji je radio u struci, ali ostao bez posla, pa je radio van struke, a trenutno je nezaposlen. Upravo završava programiranje na IT akademiji, koje je upisao da bi pronašao posao.

- Za programiranjem uvek postoji velika potreba, a u tome je i budućnost, za mašinstvo slabije, kaže Predrag za VICE.

Pošto mi se čini da svi koji se prekvalifikuju u poslednje vreme da se prebacuju na neka od IT zanimanja pitala sam Vladimira Trkulju iz Startit-a koliko je to realna slika i koliko ljudi drugih zanimanja počinju sa obukom u ovoj oblasti.

- IT industrija beleži ogroman rast i jedna je od retkih industrija koja ima izraženu nestašicu kadrova, pa ne čudi što se u poslednje vreme dosta priča o prekvalifikaciji u IT zanimanja. Očekujem da se u narednih godinu dana još intenzivnije ne samo priča, nego i sprovodi prekvalifikacija – rezultati tih aktivnosti će biti jasno vidljivi na tržištu po broju novih radnika koje ove kompanije mogu zaposliti – kaže Vladimir Trkulja za VICE.

Pošto je IT tržište globalno tržište, većina IT kompanija (i domaćih i stranih) koje rade u Srbiji zapravo imaju klijente u inostranstvu. Veća količina programera na domaćem tržištu će sigurno dovesti do otvaranja novih IT kompanija, kako domaćih, tako i stranih.

- Moja procena je da možemo u narednih šest meseci zaposliti i do 10.000 programera, samo kada bi postojali na tržištu rada. Mogućnost apsorpcije IT stručnjaka je praktično beskonačna, jer osim klasičnog zaposlenja, veliki broj ljudi može raditi i kroz takozvani freelance-ing, odnosno raditi projektno za inostrane klijente na pojedinačnim projektima koji često donose jako velike honorare – kaže Trkulja.

Istraživanje koje je Startit sproveo sa većinom domaćih tehnoloških zajednica pre nešto više od godinu dana pokazuje da razlika u plati između programera koji imaju završen fakultet i onih koji ga nemaju praktično ne postoji. IT sektor je opet jedan od retkih sektora gde se kvalifikacija ne meri diplomom, nego znanjem – koje je opet prilično lako proverljivo tokom intervjua za posao, kaže Vladimir, što se nadovezuje na NSZ-ovo zapažanje sa početka da se poslodavci sve više okreću neformalnom obrazovanju.

- Bitna stvar koju bih napomenuo je neophodnost fokusa na edukaciju dece, jer ukoliko ne krenemo da obrazujemo nove generacije programera od malih nogu, za pet, deset i 15 godina ćemo biti u istom problemu kojem smo i sada – nedostatku IT stručnjaka koji se mogu odmah zaposliti, imati vrlo visoke plate i unositi dosta svežeg novca iz inostranstva u Srbiju – kaže Trkulja za VICE.

Moja generacija možda i uhvati poslednji voz, pa nekako upadne na program prekvalifikacije u IT sektor, koji organizuje Ministarstvo za državnu upravu i samoupravu, i onda uspe da nađe posao koji je još i dobro plaćen. Valjda će do tog očekivanog deficita, sadašnji osnovci, konačno imati informatiku kao obavezan predmet, ako se obezbedi oko 2.500 kompjutera koji fale u školama. Ako se ne opremimo IT znanjima, onda jedino možemo da se nadamo ponovo nekoj Ikei, ovde ili u inostranstvu.

Još na VICE.com

Za 200 dinara na sat zavrćemo rukave, podmećemo kičmu i teglimo

Svi mi mladi i nezaposleni u Srbiji

Kako je raditi za manje od minimalca u Srbiji

Tagged:
it
programeri
radna snaga
Infostud
Nacionalna služba za zapošljavanje
IKEA Srbija