Misteriozni princ koji je uspeo sve da prevari i ubedi da je vlasnik tima Formule 1

Tokom skoro sedam decenija takmičenja, Formula 1 je videla mnogo divnih ljudi ali i čudaka, što je sasvim prirodno. I mada imamo zakonsku obavezu da notiramo kako je većina ljudi koji se bave profesionalnim sportom skroz ispravno, u skladu sa svojim mentalnim kapacitetima, i uglavnom imaju ispravnu dokumentaciju, treba reći da se s vremena na vreme pojave likovi koji ne odgovaraju tom opisu. Među najzanimljivijim likovima koji su bili deo "najbržeg cirkusa na planeti" bio je princ Malik Ado Ibrahim, čovek čije prave razloge za uranjanje u "Grand pri" još uvek niko nije sasvim provalio, iako je prošlo 20 godina od njegove pojave i odlaska iz Formule 1. Otputujmo zato zajedno u 1999. godinu, kada je Luis Hamilton još vozio karting, a Berni Eklston bio živahni mladić od tek 66. godina starosti.

Bila je to sezona u kojoj je drugu uzastopnu titulu za Meklaren. osvojio Mika Hakinen. Ali, nas više zanima ono što se dešavalo u pozadini te borbe za trofej, zapravo daleko od šampionske trke - gde je postojao jedan tim sa očajnim motorom, koji se borio za opstanak na trkačkom nebu. Taj tim je bio crno - narandžaste boje i zvao se "Arrows".

"Arrows" je tavorio u svetu Formule 1 dobrih dvadeset godina. I pored dugovečnosti, "Arrows" nikada nije pobedio na nekoj trci uz konstantne finansijske probleme i promene vlasništva. Čuvena je priča o periodu kada ih je vodila japanska logistička kompanija i kada je za njih vozio nezvanično najgori vozač formule ikada, Taki Ionue, koji je između ostalog postao slavan što je u dve različiti trke udaren kolima van staze.

1996. godine tim je kupio Tom Vokinšo, koji je šokirao sportski svet dovođenjem velikog šampiona Dejmona Hila sledeće sezone. Međutim, sve što je Hil uspeo da uradi te sezone.jeste da zamalo osvoji Hungaroring. Hil je zapalio već naredne godine, a "Arrows" je nastavio svoje tavorenje.

Ali, 1999. je "Streli" donela novog svežeg investitora, misterioznog princa iz Afrike. Dobro nam došao, prinče Nigerije!

Princ Malik se obrazovao u privatnim školama velike Britanije, iako niko ne zna tačno u kojim, i predstavio se kao princ naroda Igbira. Moguće je da je to i bila istina, s tim što je tačno i to da u Nigeriji postoji oko 75 kraljevskih porodice i još više prinčeva. Malik je tvrdio da se takmičio lično u trci 24 časa Le Mana, ali dokazi za to nisu pronađeni.

Iako je bio sumnjiv, "Arrows" mu nje odoleo. Princ je obećao investiciju tešku 125 miliona dolara, što je u to vreme bio novac koji je mogao da promeni sudbinu tima, dovođenjem dobrih vozača i ulaganjem u bolji motor. Vokinšo je "legao na rudu" i Malik je preuzeo kontrolu nad timom pred sezonu 1999. Ubedio je čak i neke velike banke da pomognu pri investiciji i tako došao čak do 30 odsto vlasništva (iako se tačan procenat ni danas ne zna).

"Arrows" je te 1999. godine bio estetski upečatljiv, sa zadnjim delom koji je zadržao crnu i belu liniju iz prethodne sezone, a prednja strana je bila svetlo narandžasta u odnosu na Repsol, koji je sponzorisao novo pojačanje - Pedra de la Rosu. Bolid danas ima neki kultni status zbog izgleda, iako ga nastupima i nije baš zaslužio.

To nije previše brinulo Malika koji je unajmio prestižnu PR agenciju i dao joj zadatak da ga "napravi poznatim kao što je Edi Džordan". Princ je nesporno bio željan medijske pažnje, a očigledno nije planirao da kao suvlasnik samo sedi u loži i uživa u svojoj novoj investiciji. Ubrzo je lansirao novi brend - "T-Minus", koji se pojavio na samom vozilu na trci u San Marinu. Ideja je bila da se lansira istoimeno energetsko piće, modna linija i motorcikli.

Činjenica da nikada niste čuli za ovaj brend vam govori i o njegovom uspehu. Zapravo, "T-minus" nikada nije doneo nikakvu zaradu, već samo minus. Maliku te sezone nije propao samo biznis plan. Rezultati na stazi su takođe bili očajni. De la Rosa je osvojio svoj prvi bod na debiju, i to mu je bio i jedini bod tokom cele godine. I ne samo njegov, veći timski, pošto je njegov nepoznati kolega, japanski vozač Toranosuke "Tiger" Takagi, ostao bez ijednog boda te 1999. godine. Već krajem sezone u kojoj se sve raspadalo za "Arrows", niko nije znao gde je princ Malik. Svoje ugovorene deonice nije isplatio u zakonskom roku, pa je Tom Vokinšo ponovo preuzeo kontrolu nad timom, sklonivši "T-Minus" brending sa bolida. Novi sponzor je ustvari bila banka "Morgan Grenfell" koja je prvobitno kreditirala prinčev poduhvat i koja je potom ganjala "Arrows" na sudu. A princa nije bilo ni od korova.

Tužna činjenica je ta da se tim nikada nije oporavio od ove nepostojeće investicije. Mučili su se na stazi još dve i po godine, do 2002, kada su stavili katanac na bravu. Vokinšo je ipak ostao u trkačkom biznisu sve do svoje smrti, 2010.godine.

I dok je "Arrows" nestao sa trkačke scene, princ Malik nije. 2008. godine se pojavio pred sudom po tužbi za krađu novca koji je trebalo da bude uložen u karijeru mladog NASCAR vozača. Malik je oslobođen optužbi ali nije mogao da napusti zatvor u Teksasu bez plaćanja 35.000 dolara zbog lažnih izjava i predstavljanja u toku istrage.

U januaru 2010. godine, Malik je bio zaposlen u kompaniji koja se bavila obnovljivom energijom "The Bridge", čiji je inače bio i suosnivač. Nešto kasnije optužen je za krađu 200.000 dolara i izdat je nalog za hapšenje, ali ishod tog suđenja nije javno dostupan. 2017. godine, Malik je radio za kompaniju Nigus Greenenergy u Nigeriji.

Šta je Malik uopšte radio u Formuli 1? Moguće da je zaista verovao u uspeh brenda T-Minus. Moguće je takođe da je prosto želeo neko vreme da uživa u čarima glamuroznog života u najbržem cirkusu na svetu. Možemo samo da nagađamo, jer Malik nikada nije javno govorio o periodu provedenom u profesionalnom sportu. Svakako, ono što možemo izvući kao naravoučenije iz ove priče je neka varijacija na onu staru poslovicu - ukoliko deluje previše dobro da bi bilo istinito, verovatno je istinito.

@Jim_Weeks

Ovaj tekst je prvobitno objavljen na VICE US.