Reklame
Svaštara

​Proveo sam nedelju dana na ranču zečica „Munlajt“, u najčuvenijem američkom kupleraju

Nedelju dana sam živeo na svetski poznatom ranču zečica „Munlajt", gde prostitutke žive, jedu, kurvaju se i pevaju Britni Spirs na karaokama.

pisao Mitchell Sunderland
15 Decembar 2015, 7:06am

Nedelju dana sam živeo na svetski poznatom ranču zečica „Munlajt", gde prostitutke žive, jedu, kurvaju se i pevaju Britni Spirs na karaokama.

Dan 1.

Na letu za Rino, sve je mirisalo na kockarnice i žvake. Putujem sa fotografkinjom Ejmi Lombard, idemo da provedemo nedelju dana na svetski poznatom ranču zečica „Munlajt".

Ja sam gej (jednom sam karao neku ribu, ali mi je pao posle 30 sekundi), ali uvek sam maštao o tome da posetim ranč zečica. Kao dete sam naučio sve o seksu gledajući „Kethaus", HBO-ov rijaliti o kupleraju, kurvama u njemu, i o vlasniku, Denisu Hofu, koji je vlasnik većine legalnih kupleraja u Nevadi. On vodi posao zajedno sa Madam Suzet, ženom koja upravlja kuplerajima. Klasične holivudske plavuše i pustinjska prostranstva su činili da ranč zečica deluje kao raj – zamišljeni beg od stvarnosti za svakoga, čak i za tipove koje žene kao seksualni objekti nimalo ne zanimaju. Za mene, ranč zečica je rani video spot Britni Spirs, moj Diznilend.

Snovi će mi se ostvariti zato što Denisu uskoro izlazi knjiga, memoari pod nazivom „Umetnost makroa". Poznajem njegovog izdavača Džudit Regan – legendarnu (neki bi rekli ozloglašenu) urednicu koja je svetu donela „Poroke" i knjigu OJ Simpsona „Da sam to uradio" – i rekla je Denisu da sam ja: a) pouzdan i b) imam odličan loš ukus. Tako da je pristao da primi Ejmi i mene da provedemo nedelju dana na ranču zečica.

Denis je poslao kola po nas na aerodrom. Džudit me je upozorila da ponesem sredstvo za čišćenje ruku, pa sam očekivao autobus za grupnjake, isflekan spermom, ali kada smo sleteli na aerodrom u Rinu, na parkingu nas je sačekala crna, produžena limuzina. Denis je napunio kola čašama za šampanjac i „red bulom".

Pročitajte: Najčudnije igračke iz seks šopova u Amsterdamu

Na putu za ranč zečica smo prošli pored roštilja „Pinokio", tržnog centra koji ima „Ofis maks", i pored bilborda na kome piše „Šokirani". Oko nas je uobičajeni američki pejsaž, ali čim se parkiramo ispred kupleraja, stvaran život nestaje. R&B trešti iz skrivenih zvučnika; farovi limuzine osvetljavaju žućkaste zidove i ružičasti znak ranča zečica; bela, drvena ograda okružuje imanje.

Nisam znao da bele, drvene ograde zaista postoje! Barem mislim da nisam. Viđao sam ih samo u „Starom Žućku", filmu „Tako drag srcu mom" i ostalim Diznijevim filmovima.

Enterijer izgleda nestvarno. Plišane, crvene fotelje i kamin pored šanka, a moja soba ima još šik stvari: dva plazma televizora, dva kožna kauča, opet kamin, kao i drveni krevet.

Kada sam odneo torbe u sobu, otrčao sam nazad do bara. Dok sam pijuckao „red bul", upoznao sam se sa dvojicom gojaznih tipova koji su nosili majice sa logoom ranča zečica. Pokazuju mi na plakate „Er fors" Ejmi i Bruk Tejlor, dve najpopularnije devojke iz „Kethausa".

Večeras je devojkama čuveno slobodno veče.

Dan 2.

Sledećeg jutra, Ejmi i ja se u cik zore sastajemo sa Denisom, i on nas vodi u obilazak imanja. Nosi sivu košulju, a ćelava glava mu se presijava na suncu Nevade, dok nas sa ranča zečica vozi u niz kulperaja s druge strane ulice. Tokom recesije je otkupio veći deo konkurencije, čitavih pet kupleraja. Danas je vlasnik rančeva „Sejdžbraš" i „Ljubav", kao i nekoliko drugih rančeva koji su nanizani jedan do drugog u jednoj slepoj ulici.

Odlazimo na doručak na „Sejdžbraš" ranč, u veliku kuhinju opremljenu belim stolovima i nekolicinom frižidera. Dok nam neka Meksikanka pravi neverovatnu kajganu, Denis priča o dve svoje omiljene teme: istorijatu kupleraja u Nevadi (on kaže da su oni deo kulture te države, jer su rudari u devetnaestom veku voleli kocku i kurve), i o zaustavljanju trgovine ljudima preko legalizacije prostitucije. Opisuje nam kako klinci u Nevadi odrastaju gledajući svoje mame kako se izdržavaju tako što čiste kupleraje, i kako legalni kupleraji doprinose rastu ekonomije (on tvrdi da je najveći poreski obveznik u svom okrugu, zbog poreza na greh u Nevadi).

„Ispravan način da se prostitucija legalizuje je da se primeni model ranča zečica i da se takvi kupleraji otvore širom Amerike i pretvore u centre profita (kroz poreze)", kaže on. „Novac je jedino što bi moglo da ih navede da je legalizuju".

Zbog svog pogleda na svet kroz novac, svoje opsednutosti Amerikom i zbog svoje ćelave glave, Denis me podseća na mog biološkog oca – veoma bogatog, veoma ćelavog poslovnog čoveka koji uzgaja pse i nikada ne razgovara sa mnom – što je ironično, jer nam je tokom doručka prilazilo nekoliko devojaka koje su Denisa zvale „tatice". Svaki put kada neka od njih poljubi Denisa, meni je nelagodno. Razmišljam o tome da i ja počnem da ga zovem „tatice", jer je jedna od mojih maštarija ta da imam oca koji me voli – mislim, da me bukvalno voli, ne na seksualan način – ali zadržavam profesionalni odnos.

Ali jedna od devojaka odbija da Denisa zove „tatice"; njegova devojka Krisi Samers. Ona je dolebdela u prostoriju na visokim štiklama. Njena duga, plava kosa pada sve do crne mini suknje. Poljubila je Denisa i sela pored njega. Nakarminisala se ružičastim karminom i stavila svoju „Luj Viton" tašnu u krilo. Kasnije, kada sam je pitao zašto nikada ne zove svog dečka „tatice", ona se nasmejala.

__________________________________________________________________

Južnokorejska industrija ljubavi

__________________________________________________________________

„Kada sam poslednji put proverila, moj tata se zvao Bil. Ne zovem Denisa 'tatice'", kaže ona. „Stavićeš ovo u članak? Moj tata je umro pre dve godine, ali možeš ovo da napišeš, ako hoćeš".

Tatica nas je izveo na večeru u restoran „Ranč zečica", koji se nalazi preko puta. To je restoran brze hrane, ali sa otmenom atmosferom. Na stolu se nalaze i sos za meso, ali i vaza sa cvećem. Hof je sa sobom poveo gomilu svojih devojaka, ali i vernu mušteriju ranča zečica i čuvenog pisca komedija Bobija Zmudu, koji je producirao „Čoveka na Mesecu" i radio za Endija Kaufmana. Zmuda nosi plavu rolku i ima sede brkove. Uporno tvrdi da je Kaufman lažirao svoju smrt, ali baš kao i kada je u pitanju ranč zečica, ne znam gde se stvarnost završava, a gde počinje.

Dan 3.

Ranč zečica ima stroge propise. Jednom nedeljno, devojke se testiraju na droge i na polno prenosive bolesti. Ako ne prođu test, moraju da napuste kupleraj. Jedna plava kurva po imenu Kristina se pojavila u bade-mantilu i papučama, ali većina devojaka nosi svoju standardnu odeću za posao, ili farmerke. Kada sam usmerio snimač ka Kristini, progovorila je dečjim glasom, ali kada sam ga isključio, glas joj je postao dubok i grub.

Prikolica za preglede izgleda kao nekakva kantina. „Er fors" Ejmi, sredovečna prostitutka koja najviše zarađuje, uleće kasnije, u zanosnoj haljini sa leopardovom šarom. „Majku ti jebem!", vrišti ona. „Neću ove britanske dolare!". Još jedna Ejmi kasni: „Policija me je zaustavila, ali me je pandur pustio da idem, kada je čuo gde radim", objašnjava.

Svaka devojka odlazi sa svojim žutim papirom. Pratim jednu od devojaka nazad do njene sobe. Ona se zove Nene. Ona je nova, iz Mičigena je. Živi u ogromnoj sobi, još se nije raspakovala. Ima kratku, crnu kosu, i podseća me na Hilari Svenk, ali Denis joj je podario duge umetke. Ona ih stavlja i pretvara se u brinetu iz „Penthausa" osamdesetih godina. Kaže mi da njena porodična istorija nije za javnost, ali: „Možeš da fotografišeš moj vibrator". Šetka se po sobi.

„Da li hodam kao kobila?", pita me. „Nemoj da me lažeš".

Kažem joj da izgleda sjajno, što i mislim, zbog umetaka, iako mi deluje čudno.

U jednoj prostoriji u zadnjem dvorištu, Krisi pozira „Penthausovom" fotografu, sredovečnom čoveku koji nosi bejsbol kačket. Pre nego što se skinula, nosila je čipkasti veš i „Ugg" čizme. Skače gore-dole po krevetu. „Skakutava sam", viče. Tip iz „Penthausa" joj govori, „Moramo da osetimo seks. Nije u pitanju poziranje". Želi da ona izgleda „prirodno". „Penthaus" želi da devojke deluju kao da, eto, slučajno imaju velike sise, ali Krisi se muči sa time da izgleda obično.

Nekoliko sati kasnije, otišao sam u zadnje dvorište. Nene sedi u baštenskoj stolici. Oko stomaka joj visi korset, a umeci joj se njišu, pretvarajući je u ženu iz mašte. Više izgleda kao sirena nego kao devojka od krvi i mesa, koja je upravo sišla sa aviona iz Mičigena. Pokazuje na moje uske pantalone i vrišti. „Špijunirala sam te", kaže mi ona, koketno.

Nekoliko sati kasnije, Denis nam je rekao da se nađemo u salonu da bismo otišli u grad na suši. Nene, Krisi i još jedna nova devojka nam se pridružuju. Kristina prolazi pored mene i lupa me po dupetu. „Htela sam da vidim da li ću uspeti gej tipa da šljepnem po dupetu", kaže ona, dodajući kako sam joj ja postao fantazija, izazov. Ulazi Krisi i govori mi, „Ne gledaj mi ribicu". Objašnjava mi kako je probala razne gaćice, ali je rešila da krene „u stilu Britni".

Kada je Denis stigao, Nene je počela da mu se ulaguje. „Dobro je kada te nazivaju psom", kaže mu ona. „To znači da si čovekov najbolji prijatelj".

U kolima Krisi pita Nene odakle je. Ona kaže, „Iz Flinta, u Mičigenu". Krisi se zapanjila. I ona je odrasla u Mičigenu.

„U Flintu postoji jedna striptizeta koja ima samo jednu nogu", kaže Nene.

„Flint je svetska prestonica ubistava", kaže Krisi, kroz smeh.

Odlazimo u tradicionalni suši restoran u gradu. Nalazi se u istom tržnom centru kao i „Starbaks" i mesto gde cede sokove. Osećam se kao da sam postao deo porodice iz predgrađa, koju nikada nisam imao. I Denis je imao problema u porodici. U svojoj autobiografiji, opisuje kako su mu osamdesetih godina, pre nego što je kupio svoj prvi kupleraj ranih devedesetih, njegove ćerke počistile račun u banci i napustile zemlju.

One neprekidno pokušavaju da stupe u kontakt s njim, zovu ranč zečica, ali on ignoriše njihove pozive. Krisi kaže da im je pre nekoliko meseci jedna od njegovih ćerki prišla u nekom kasinu, i da je on odbio da se pozdravi s njom. Kao neko ko ne razgovara ni sa jednim od svojih bioloških roditelja, osećao sam se užasno zbog Denisa. Bilo mu je potrebno da ga ljudi zovu „tatice", baš kao što je meni potrebno da nekoga zovem „tatice".

Denis zna da mašta može da rešava probleme, ili barem da nam pomogne da se nosimo s njima. Posle večere, vratili smo se na ranč zečica i okupili ljude da odemo u Denisov striptiz klub, koji se nalazi u slepoj ulici gde su kupleraji. Madam Suzet, madam ranča zečica je dizajnirala enterijer, okitivši ga ogromnom kopijom Ajfelove kule. To ukazuje na romatniku ovog kupleraja. Kurve se šale da bi mogle da se kresnu sa mnom dok sam ovde. Objašnjavam im da sam gej. Onda su Denis i nekoliko devojaka posedali oko bine. Jedna devojka se popela na scenu. Počela je da se svlači. Svira „Potreban si mi sada" Lejdi Antebelum. Dok izlazimo iz striptiz kluba, jedna kurva u šali kaže „Striptiz bar pored kupleraja je kao kada Meksikanci pokušavaju da se nadmeću sa legalnim emigrantima".

Dan 4.

Probudio sam se kasno i zatekao Denisovu poruku: „Večeras je u kuhinji kaubojsko veče". Odšetao sam do kuhinje koja liči na menzu katoličke škole i zatekao činije sa „fritos" salatom. Meksikanka takođe poslužuje piletinu urolovanu u slaninu, kao i kaubojski pirinač. Napunio sam tanjih i seo u trpezariju, koja takođe liči na katoličku crkvu, i počeo da jedem. Bilo je izvrsno. Tri kurve sede pored mene i jedu, dok pregovaraju sa fotografom „Penthausa".

„Ja mu uvek kažem da ima najveću kitu", govori jedna kroz smeh. „Oh! Oh! Imaš najveću kitu".

Pratim kurvu koja se zove Ejmi Pejdž do njene sobe. Ona nosi dugi, beli bade-mantil. Na stolu su joj DVD-ovi: „Američka raskoš", „Trans-Amerika" i „Poverljivo iz umetničke škole", između ostalih.

„Studirala sam grafički dizajn, ali koledž mi se jednostavno nije dopadao. Volela sam da idem na časove umetnosti, ali mrzela sam hemiju, matematiku i engleski", objašnjava svojim južnjačkim akcentom. „Ja sam crna ovca, što je smešno, jer bila sam miljenica u svojoj porodici".

Kada ne radi, ona provodi vreme kod kuće, u Koloradu, sa svojim petogodišnjim sinom, kojeg sama izdržava. Radi dve nedelje mesečno i zarađuje između 67 i 87 hiljada dolara godišnje, u zavisnosti od godine, što joj je dovoljno da izdržava sina. Tokom retkih dana odmora, igra se „lego" kockama i na Jutjubu gleda filmove o teorijama zavere. Upozorava me da „crna vlada" u tajnosti upravlja Amerikom.

„Zamajavaju nas 'E!' kanalom" kaže ona.

Ejmi Pejdž je odrasla u blagostanju. Njen tata je bio laboratorijski tehničar, a mama berzantski agent. Maštala je o tome da postane poznata umetnica. Ali pre četiri godine je na televiziji videla ranč zečica. Rekla je svom tati da želi da postane kurva tamo, i on joj je kupio kofere i avionsku kartu.

„Mislim da je ponosan na mene, jer mnogo žena u njegovoj porodici koriste seks kao sredstvo moći", kaže ona. „Baka je koristila seks kao sredstvo moći. On misli da sam to nasledila sa njegove porodične strane".

Kao i „Er Fors" Ejmi i druge prostitutke na ranču zečica, ona kaže da je veoma rano seksualno sazrela. „Masturbirala sam u vrtiću", kaže Ejmi. „Sećam se da sam naskakala na ćebence u vrtiću. Još uvek imam to ćebence. Još imam dečje ćebence sa kojim sam doživela svoj prvi orgazam". Vadi ćebence iz kutije. „Ovo ćebence je moj prvi dečko". Uzima ćebence i miriše ga.

„Volela sam da naskačem na razne stvari, i volela sam miris moje ribice", objašnjava. „Sestra bi me uvek zatekla i rekla bi mi, 'Ejmi, nemoj to da radiš. To je loše'. Ali ja to radim i dan-danas... stalno trpam prste u gaće".

Poslednje veče

Poslednje večeri, sastajem se sa Denisom i Krisi u salonu, gde će se održati „kurvinjske karaoke". To je bilo veče kada je BuzzFeed objavio „haljinu", ali nijedna od kurvi ne želi da diskutuje o tome da li je haljina plava ili zlatna. Na ranču zečica, u zemlji mašte, internet ne postoji.

Denis nosi svoju crnu „službenu košulju", sa kragnom na kojoj piše „Ranč zečica". Stoji u ulazu sa Moli i Nene, dve nove devojke. Podučava ih svojim najnovijim tehnikama – kuća zadržava 50 posto zarade devojaka, ali devojke same određuju svoju cenu – počevši sa „postavkom". Kada tipovi uđu, devojke stoje u nizu u hodniku kod ulaza, da bi ih odabrali.

„Ako staneš u sredinu, druge devojke treba da izaberu svoje mesto", kaže Denis. „U pola slučajeva, tip ne ode sa devojkom koju je izabrao. Ne pitaj devojku zašto je tako. Njoj nije uspelo, ali tebi hoće". Denis ih podučava šta da rade ako ih tip ne izabere: treba da idu na strateški položaj pored zida. Kada završi obilazak kupleraja sa devojkom koju je izabrao, on bira da li želi da nastavi s njom, i neka devojka tu može da uleti. „Svako će se rukovati s tobom. Kada ti pruži ruku, zagrli ga i odvedi ga", kaže Denis.

Poznajem vlasnike štenara, direktore, i studente menadžmenta u Vartonu, ali nikada nisam video boljeg trgovca od Denisa Hofa. Ironično, ali jednostavno poslovno pravilo određuje njegova verovanja: „Jednostavno pravilo prodaje", kaže on. „Uvek sklapaj posao".

Krisi sedi u ćošku sa Denisovim džinovskim psom, Dominom. Drži ga na uzici. „Hoće da vidi svog tatu", kaže mi ona. „Domino je veliki manipulator. „Namami te, a onda te zajebe", objašnjava ona. Ali Denis obožava tog psa; on je Denisovo jedino dete, osim biološke dece sa kojom godinama nije razgovarao.

„Denis će umreti kada Domino umre", kaže Krisi. Sleže ramenima. Pretvorila se u Vendi na kraju Petra Pana kada shvata da će odrasti i da se nikada više neće vratiti u Nedođiju. „Ne želim ni da razmišljam o tome", viče Krisi.

Preko puta nje, za šankom, jedan stariji čovek peva karaoke, sam za sebe. Njegova izabranica, Šestica, sedi na crvenom kauču pored njega i tapše. Žvaće žvaku.

„On je uvek tu", kaže Krisi. „Redovna je mušterija".

Krisi izgara za karaokama jer joj je potreban „jedan dan normalnosti".

„Dopada mi se da živim ovde, ali onda na Fejsbuku vidim kako moji prijatelji rade normalne stvari, a ja sam u fazonu, 'volela bih da to radim'", objašnjava ona. „Bilo mi je potrebno tri ili četiri meseca da se prilagodim".

Šestica svom klijentu peva „Duha u boci". On je gleda i peva zajedno s njom. U rukama drži štap.

Ovde svi pričaju sa podkontekstom, kao u komadu Tenesija Vilijamsa, rekao bih.

Krisi ustaje. Zove me da joj se pridružim. Izgleda da sam i ja deo njene maštarije o „normalnosti". Izabrao sam „Lejdi Marmalejd". Krisi ne zna reči. Kurva koja se zove Kristina nam se pridružuje. Na pola pesme, ona otvara svoj bade-mantil i otkriva crno, čipkasto rublje. Posle toga, Krisi i ja pevamo „Potreban si mi sada" Lejdi Antebelum i „Belog konja" Tejlor Svift.

Denis me zove. Baca mi „Ranč zečica" gaćice i majicu do pupka. Kaže mi da obučem to. Poslušao sam ga kao poslušna ćerka. Postao sam „prvi muški zečić", pripadam ranču zečica. Krisi pušta pesmu „Svaka ruža ima svoj trn", grupe Pojzn, a zatim sledi „Srećna", od Britni Spirs. Krisi, Kristina i ja deklamujemo reči, zajedno sa ostalim devojkama. Jedna od devojaka me povlači za gaćice, i otkriva mi stidne dlačice. Nedeljama nisam sređivao „donju firzuru", ali baš me briga. Po prvi put cele te nedelje – možda po prvi put u životu – fantazija mi deluje stvarno i konačno razumem šta znači reč „sloboda", reč koju Amerikanci toliko često vole da uzvikuju.

Onda me Krisi vraća natrag u stvarnost.

„Ona je tako srećna", peva. „Ona je kurva, ali plače,plače, plače, čekajući pare".

„Krisi", viče jedna devojka, šokirana.

„Ponekad govorim istinu", kaže Krisi.

Zbogom, Nevado

Sledećeg jutra, dok nas u limuzini voze na aerodrom, ne razmišljam o Krisinom komentaru. Samo ponovo proživljavam osećanje koje mi se javilo kada sam spustio gaće pred gomilom neznanaca i pevao pesmu „Srećna" sa dve Denisove devojke.

Ranč zečica prodaje fantaziju. Nijedna fantazija nije stvarna. Čak je i Dizniled premazan olovnim bojama, ali baš kao i Volt Dizni, i Denis Hof je stvorio veštaču stvarnost, gde tokom petneastominutnog pušenja ili dvadesetčetvoročasovnog ugovorenog sastanka sa prostitutkama muškarci i žene borave okruženi raskošnim, crvenim jastucima, kičastom hranom i kaminima, daleko od svoje svakodnevice. Čak i kada, kao ja, niste tamo došli zbog seksa, možete da pobegnete u svet mašte, jer su kurve među najotvorenijim osobama na svetu.

Tokom protekle godine, politika je zasenila ovu veštačku stvarnost u Nevadi. Trgovina ljudima je eksplodirala, poznate ličnosti se suprotstavljaju planu Amnesti Internešenala za dekriminalizaciju prostitucije, a FBI je izvršio raciju na RentBoy.com. „Zaposlene" devojke (i neki zaposleni dečaci) i fantazije koje oni stvaraju ljudi krive za užasne zločine, ali one samo nude mesto za beg, da bismo mogli da podnesemo sva sranja kroz koja svakodnevno prolazimo.

Svakome bi prijalo da otputuje do kupleraja da bi bio u stanju da izađe na kraj sa svakodnevnim životom.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu