Zašto Rumuni više ne vole da ubijaju svinje

Ovaj članak je originalno objavljen na VICE Rumunija

Fotografije Mircea Topoleanu

Odrastajući u ruralnoj Rumuniji, uvek sam bio okružen svinjama - kao i većina ljudi. Već godinama su svinje najbolje životinje za uzgoj na selu.

Sećam se da sam svake godine posmatrao babu i dedu kako tradicionalno kolju svinju pred Božić. Spremili bi se za klanje uredno nameštajući gorionik, nekoliko noževa i žicu pored svinje u šupi, koja me je podsećala na prostoriju za mučenje. Stavili bi slamu ispod svinje, da upije krv, ja bih je držao za zavezane noge, dok bi baba ili deda nožem napravili "vratni džep". U prevodu - prerezali joj grkljan.

Ne mogu da kažem da sam uživao gledajući kako ubijaju nedužno stvorenje, ali kadgod bih pomogao babi i dedi, pohvalili bi me zbog mojih hrabrih koraka u svet odraslih. To me je ispunilo sa dovoljno ponosa da prihvatim ritual. I znam da nije u redu, ali moje moralne dileme bi nestale onog trenutka kada bih probao parče pečenja.

Moji baba i deda su dosta stari i tradicija ritualnog klanja svinja polako izumire sa njima. To se jasno vidi na godišnjem sajmu u Brebenei u blizini Bukurešta, koji se održava neposredno pred Božić. To je najstarija pijaca za prodaju svinja u zemlji i nekada ju je posećivao ogroman broj ljudi. Svi iz regije bi došli ovde po svinju koju bi zaklali za Božić. Ali ovih dana, pijacu poseti samo par desetina prodaca, prodajući dve-tri svinje iz prtljažnika kamiona.

Prošlog decembra sam lutao sajmom i pričao sa nekim od prodavaca svinja o prodaji. Bilo je baš hladno i malobrojni kupci su pokušavali da se ugreju šetajući se po sajmu i tražeći savršenu svinju. Svinje na pijaci su se generalno ponašale histerično - verovatno su znale šta se sprema.

Jedan prodavac mi se obratio, obećavajući mi odličnu cenu ako izaberem nejgovu svinju. "Zove se Marija, ali niko se neće sećati toga kada bude pojedena", rekao mi je. Zatim je krenuo da se žali na "proklete vegetarijance" koji navodno uništavaju njegov posao. "Ovo su naši preci jeli i bili su mnogo zdraviji. Tada nije bilo ovoliko bolesti."

Tip pored njega je imao isto mišljenje o ljudima koji ne jedu meso. Ali ne brine ga samo to - kako se masa ljudi preselila iz sela u grad, kupovina, uzgoj i klanje svinja je postalo neuobičajeno. "Lakše je jednostavno otići u supermarket i napuniti kolica mesom, ali to nije prirodno. Ne samo uslovi u kojima je svinja živela i čime se hranila, već i kako je ubijena", kaže mi.

Prema rečima drugog prodavca, čak i na ovakvim ruralnim pijacama mogu da se nađu svinje "uzgojene u fabrici". Glavom je pokazao na konkurenciju, samo par štandova niže. "Dobra svinje rođene i odrasle na selu ne izgledaju kao svinje onog čoveka. Previše su bele i čiste. Iskreno, seljačke svinje ne izgledaju kao da su oprane u Venišu."

Na kraju dana srećem porodicu koja je došla ovde kako bi kupila prase za Božić. Imali su strategiju za izvlačenje najbolje cene - obišli bi sajam, a onda čekali sam kraj, kada prodavci očajnički žele da prodaju svinje po bilo kojoj ceni.

Sada u selu možete na prste da izbrojite ljude koji u svom domaćinstvu imaju kravu, svinju ili ovcu. To je potpuno drugačiji svet u poređenju sa onim od pre samo pet-šest godina kada je svako čuvao svoje životinje.

S obzirom na mali broj mušterija, prodavci na pijaci ne mogu da pobegnu od činjenice da su Rumuni jednostavno prestali da kupuju i ubijaju svinje. Pijaca može opstati još nekoliko godina, ali veća je verovatnoća da će trajno nestati.

Još na VICE.com

Fotografije tužnih muškaraca na rumunskom vašaru

Fotografije Rumuna tokom osveštavanja njihovih domova

Fotografije sa jednog od najvećih istočnoevropskih buvljaka