Zašto Vikiliks mora da pažljivije objavljuje osetljive podatke i izbegne “kolateralnu štetu”

Deceniju unazad, medijska organizacija za 'radikalnu transparentnost' Vikiliks razotkriva ilegalne aktivnosti objavljujući državne, vojne i druge poverljive dokumente. Politička korupcija, transport otrovnog otpada na Obalu Slonovače, smernice američkoj vojsci o tretmanu u Gvantanamu, razotkrivanje "kolateralnih ubistava" civila i novinara u ratu u Iraku, čuveni dosijei o ratu u Avganistanu, kao i najnovije mejl prepiske Hilari Klinton koje su dovele i do ostavke čelnika u Demokratskom nacionalnom komitetu SAD-a… Lista je opširna.

Zbog ovih i drugih velikih priča i otkrivanja tajnih informacija, u nekim zemljama blokiran je pristup sajtu Vikiliksa, a njegov osnivač i urednik Džulijen Asanž i uzbunjivači Čelsi Mening i Edvard Snouden i dan danas vlastitom slobodom plaćaju cenu izbora da vojne i državne tajne podele sa svetom.

Međutim, dok Vikiliks razotkrivanjem korupcije, ubistava i drugih zločina čini dobro, njihova praksa masovnog objavljivanja podataka sa sobom potencijalno nosi i opasnost po privatna lica. Krajem avgusta, novinska agencija AP objavila je kritički izveštaj o "kolateralnoj šteti" koja nastaje pri ovakvim masovnim objavama, kao što je to bio slučaj u proteklih godinu dana kad su objavljeni kablovi iz Saudijske Arabije gde su se našle lične i osetljive informacije hiljada nedužnih, običnih ljudi.

Među hiljadama dokumenata u "saudijskim" kablovima, Vikiliks je objavio i najmanje 124 medicinskih kartona, imena maloletnih žrtava silovanja, kao i 500 izveštaja sa imenima zaposlenih koje su maltretirali ili seksualno zlostavljali njihovi poslodavci, zajedno sa brojevima njihovih pasoša, izveštava AP. Dokumenta sadrže informacije o Saudijcima optuženim za „devijantno seksualno ponašanje" i homoseksualnost, što je izazvalo strepnje za bezbednost svih onih čiji su podaci obelodanjeni. Neki od ljudi čiji su podaci objavljeni rekli su za AP da su zgroženi i uplašeni za svoj život, kao i da ne razumeju u čemu je korist objavljivanja njihovih podataka.

Dokumenta Demokratskog nacionalnog komiteta objavljena u julu 2016. otkrila su desetine brojeva socijalnog osiguranja i kreditnih kartica, od kojih je dvoje ljudi iz dokumenata izjavilo za AP da su nakon objave bili žrve pokušaja krađe identiteta, uključujući i američkog diplomatu u penziji koji je morao da promeni broj nakon brojnih pretećih poruka.

Vikiliks je 2010. objavio i prepiske zaposlenih u američkoj ambasadi u Beogradu sa administracijom u Americi u vezi sa zabranom Povorke ponosa 2009. godine. Jedan od kablova je sadržao i podatke da je američka ambasada te godine nominovala LGBT aktivistkinju Majdu Puaču za Međunarodnu nagradu za ljudska prava. U dokumentima je objavljena njena kućna adresa, telefon i broj pasoša. U razgovoru za VICE, ona kaže da su zbog specifičnog imena i prezimena i zahvaljujući Belim stranama, njena adresa i telefon već bili obelodanjeni na svim mogućim desničarskim forumima. Ipak, nije joj bilo pravo što njene privatne informacije nisu bile zaštićene.

- Obzirom da je moj život već bio ugrožen i da su ove informacije (ne baš sve, doduše) već bile objavljene na drugim mestima, nisam to doživela kao dodatno ugrožavanje, iako je u nekim drugim okolnostima to svakako moglo da bude! Kablovi su mi tada bili zanimljiviji zbog toga što su otkrili da ni američka ambasada ne gleda blagonakolno na spinove naše vlade koja je [tada] zabranila Povorku ponosa i onda iskoristila atmosferu linča i opšte neodobravanje da nas, organizatore, okrivi za 'otkazivanje' - objašnjava ona.

Kao neko čiji su privatni podaci iscureli, Majda kaže da bi volela da Vikiliks nađe bolje načine da zaštiti ljude čije podatke objavljuje.

- Paradoksalno je to što je cela poenta upravo raskrinkavanje ilegalnih aktivnosti skrivenih od javnosti, pa je ovakva 'kolateralna šteta' donekle za očekivati zbog količine informacija koje moraju da 'skeniraju' pre nego što objave. Mislim da se tu više radi o logistici nego o etičnosti - zaključuje ona.

Povodom nedavnog kritičkog izveštaja AP-a, Vikiliks se oglasio putem zvaničnog Tviter naloga nazivajući ga "apsurdnim", navodeći su u pitanju dokumenta koje sama saudijska vlada već poseduje.

Ridiculous story by AP' today re-run from 2015: — WikiLeaks (@wikileaks)August 23, 2016

Iako Vikiliks smatra da se radi o ponavljanju priče iz 2015. godine, predstavnik AP-a je rekao za WIRE da se u originalnoj priči iz 2015. pominju i medicinska dokumenta, ali ne detaljno, te da je njihov novinar Rafael Sater nakon objavljivanja novih podataka o privatnim licima, iznova istražio dokumenta iz Saudijske Arabije, Turske i Demoratskog nacionalnog komiteta SAD i uočio da su privatni podaci takođe uključeni i još uvek dostupni.

Na samom sajtu Vikiliksa piše da "povremeno mogu da uklone ili značajno odlože objavljivanje nekih identifikujućih detalja iz originalnih dokumenata da bi zaštitili živote nedužnih ljudi". Međutim, AP navodi da profesorka Lisa Linč koja godinama prati Vikiliks smatra kako Asanž možda nije imao dovoljno osoblja ili sredstava da adekvatno proveri ono što je objavio, ili da je osetio da hitnost njegove misije nadvladava zabrinutost oko privatnosti.

U govoru u londonskom Frontlajn klubu 2010 godine, Asanž je rekao da "ovakva dokumenta ne mogu da se držepo tri godine dok jedna osoba proverava rečenicu po rečenicu". "Moramo da krenemo najboljim putem koji možemo", izjavio je tada Asanž, što je, zbog ovakvog pristupa, dovelo do brojnih kritika podržavalaca i saradnika VikiLiksa, kao što je Edvard Snouden koji je nedavno rekao da bi ova organizacija trebalo da "povede više računa pri uređivanju" podataka.

Ima i onih koji smatraju da je najnoviji kritički izveštaj AP-a o praksi masovnog odavanja podataka bez zaštite privatnih lica objavljen baš neposredno pred najavljeno "oktobarsko iznenađenje" o Hilari Klinton, kao potencijalni pokušaj hajke i diskreditovanja Vikiliksa kao izvora. Asanž je u intervjuu za Fox News najavio "hiljade strana značajnih dokumenata" o kandidatkinji Demokratske stranke na predstojećim predsedničkim izborima.

Kada je na hiljade nedužnih života na kocki, cilj nikako ne bi smeo da opravdava sredstvo. Objavljivanje adrese i seksualne orijentacije osobe koja živi u ultra konzervativnoj i homofobičnoj zemlji ili državi gde je homoseksualnost ilegalna može da dovede do fatalnih posledica, baš kao i razotkriveni identiteti žrtava silovanja ili pacijenata.

Bez obzira i upravo zbog toga što je viši cilj "opšte dobro", provera podataka i zaštita privatnih lica u Vikiliksovom procesu obajvljivanja tajnih dokumenata, morala bi da bude temeljnija, uprkos izazovima koje donose nedostatak vremena, ljudstva i drugih resursa. U suprotnom, borba za istinu, transparentnost, slobodu govora i bolji svet, lako može da postane besmislena.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu