​Kad se slažete u krevetu, ali ne i u spavanju

Pošto patim od nesanice, ja ne utonem u san – samo nateram telo da mi se onesvesti koristeći uvežbanu rutinu, opremu, i lekove. Potrebna mi je maska, čepovi za uši, i tableta zolpidema. Idealno vreme za krevet mi je negde oko ili posle ponoći, a ustajem što kasnije mogu. Ne odgovara mi da me partner dotiče dok spavamo. Ako u polusnu pokuša da me zagrli, poremetiće moj krhki i teško stečeni san.

Poređenja radi, moj partner može da zaspi bez problema već oko pola jedanaest, i voli ful kontakt spavanje. U šali smo zaključili da bi mu dobro došla sekundarna partnerka, ne za seks već za dremku. „Seks nam je odličan, ali spavanje… može i bolje", rekao je jednom prilikom.

Stručnjaci kažu da nismo sami u ovoj situaciji. „Rekla bih da bar 35-40 odsto parova ne spava kompatibilno", kaže dr Majkl Brojs, autor ( The Power of When) i specijalista za probleme pri spavanju; njegov upitnik omogućava ljudima da saznaju kakav im je hronotip, odnosno obrazac spavanja. „Sajtovi kao što je match.com morali bi da uvedu kategoriju posvećenu navikama pri spavanju; ljudima je bitna spavačka kompatibilnost."

„Bila sam u vezi na daljinu", priča Kristina za Broadly „pa smo spavali u potpuno različitim terminima, što nam je sve pokvarilo. Ja ustajem oko sedam i ležem u deset. Moj bivši je ostajao budan do tri ili četiri ujutru, a posle spavao do podne. Putovali smo da bismo se viđali, ali suviše malo vremena smo oboje proveli budni, a previše smo se dosađivali dok je druga osoba spavala."

Dr Brojs objašnjava da se svet ne deli samo na ranoranioce i noćobdije – postoje četiri različita hronotipa: jedan su delfini, laki spavači koje često muči nesanica; drugi su lavovi koji rano ustaju orni za rad; treći su medvedi, čiji ciklus spavanja prati kretanje sunca; i najzad vukovi, koji obično ostaju do kasno. „Kad se uzmu te četiri kategorije, čovek odmah vidi sa kim lako može da spava a sa kim ne, u zavisnosti od svoje genetike."

Osim hronotipa, navike su često problematične za kompatibilnost sna. Osim ako ste od onih koji vole da „ platonski" prespavaju kod prijatelja , velika je verovatnoća da ćete pre bukvalnog spavanja sa nekim imati seksualne odnose. Ali sa seksualnim partnerima retko se razgovara o brojnim razlikama u spavačkim navikama: gasimo TV ili ne? Slušamo li muziku, eventualno belu buku? Ko će sa koje strane kreveta? Spavamo zagrljeni ili na distanci? Koliko prekrivača? Koja vrsta madraca? Primamo li kućne ljubimce u krevet ili smo sociopate koje mrze životinje? O hrkanju bolje i da ne pričamo.

Kad rasporedi spavanja nisu usklađeni, obično jedan od partnera ostaje neispavan i nosi se sa svim pratećim posledicama, koje samo pogoršavaju nekompatibilnost. „Osoba koja manje spava osećaće se ogorčenom baš zato što je neispavana," kaže Dr. Brojs. „Ja sam po toj osnovi kao specijalista za san spasao više brakova od bilo kog bračnog terapeuta". Da ne pominjemo činjenicu da neispavanost negativno utiče na libido .

Navike se teško menjaju, ali spavačka nekompatibilnost ne mora da znači da je veza osuđena na propast. Bitno je da li se i kako ljudi nose sa problemom. „Razlike u spavačkim ciklusima često odražavaju šire i značajnije razlike između partnera. Sve se svodi na jedno pitanje – kako rešiti problem koji deluje nerešivo?" pita se Dr Majkl Eron, seksualni terapeut, autor knjige Modern Sexuality: The Truth about Sex and Relationships . On ističe da nije nekompatibilnost uzrok za prekid veze, već nespremnost da se razlike prihvate i da se poradi na kompenzaciji.

Društvo nas uči da „ko rano rani dve sreće grabi", pa bi se lako moglo pretpostaviti da se nekompatibilnost rešava tako što noćobdija prosto pomeri alarm par sati ranije, ali stvari nisu tako jednostavne. Gen za regulaciju sna hPer2 je otkriven 2001 ., a nedugo potom je zaključeno da iako okruženje i stil življenja utiču na spavačke navike, mnogo je veći značaj genetike. „Kod genetskih predispozicija, teško je bilo šta izmeniti", priznaje Dr Brojs. „Ljudi me često pitaju kako da hakuju svoj hronotip. To nije baš nemoguće, ali potrebno bi bilo boriti se protiv sopstvene genetike iz dana u dan, znači terapija svetlom, melatonin, kofein, vrlo precizno određen režim, sve da bi počeli da ustajemo i ležemo kasnije ili ranije nego što smo navikli", kaže on i zaključuje da je kod razvijanja novih spavačkih navika ključna stvar konzistentnost.

Tu su, naravno, i društveni faktori. Mnoge cikluse sna uslovljavaju poslovne potrebe, a malo ko je u poziciji da bira posao tako da mu se uklopi u postojeće spavačke navike. Rene radi kao ugostitelj, a njen višegodišnji partner je muzičar. „Ja ležem negde između ponoći i trojke, dok on spava tek od šest ujutru, prvu kafu popije oko četiri popodne. Kad ne moram da idem na posao, često sebe primoram da odspavam još par sati jer znam da on dosta kasnije ustaje", kaže ona. Rene trenutno pokušava da uskladi svoj ciklus sna sa partnerovim, dok je Kristina zaključila da se bolje uklapa sa nekim drugim: „Sad sam u vezi sa osobom koja spava u istom ritmu kao ja, i mnogo mi je bolje.

Što se mene tiče, nesanica mi je ustanovljena kao genetski poremećaj – posle neprospavanih nedelju dana tokom kojih sam odbijala da počnem da pijem lekove. Neizvodljivo je da se prilagodim partneru ranoraniocu. Ali neću ni da ga ostavim samo zato što ima sreće, govnar, pa može da zadrema na kauču u devet gledajući Westworld. Doktori kažu da, kad prilagođavanje nije moguće, ostaje samo obrazovanje i kompromis. „Treba razumeti genetske principe. Prvi korak je bolja informisanost u oba smera," kaže Dr Brojs.

Za neke parove potrebno je drastično rešenje kao što su odvojene spavaće sobe. Za većinu nas tako nešto je finansijski nije izvodljivo, ali tolerancija jeste. Kad ujutru zatekneš partnera kako drema na kauču, to nije zato što te ne voli nego zato što mu je bio potreban određen komfor da bi se odmorio. Ako vam je važno da spavate zajedno, Dr Brojs predlaže da jedan partner u krevetu čita ili (u slučaju da ne smeta buka) gleda TV dok se drugi odmara. Iako ja vrlo retko zaspim u zagrljaju partnera, gotovo nikad, uspeli smo da postignemo kompromis: ležim pored njega i čitam umesto da odem u drugu sobu, dok je on prihvatio da moja produžena jutarnja dremka nije znak urođene lenjosti. „Ko ne voli da ga diraju u snu neće to naprasno zavoleti", kaže Dr Eron. „Jedan od izazova u vezi je da se dvoje ljudi različitih genetskih predispozicija, različitih ličnosti, različitih spavačkih navika, različitih potreba, timskim radom nekako uklope."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu