Fejsbuk grupa koja muškarcima dopušta da izraze osećanja

Živimo u svetu u kojem je muškost istovremeno ugrožena i toksična. Muškarci su četiri puta skloniji da počine samoubistvo od žena, a u Sjedinjenim Državama od depresije pati godišnje preko šest miliona muškaraca, prema podacima Nacionalnog instituta za zdravlje. Taj broj je i dalje manji od žena koje su depresivne, ali je mnogo manje verovatno da će muškarci zatražiti pomoć. A kad se momci požale, njihovi problemi se često minimizuju ili osuđuju. Govori im se da podnesu to "muški".

Ta realnost počela je da muči Stivena Krejmera, 42-godišnjaka koji živi u Detriotu, u državi Mičigen, u vreme kad je pre nekoliko godina njegov brak bio u krizi. Njegova danas bivša žena istakla je kako on ima problem sa iskazivanjem osećanja, ali nije znao kako da zatraži pomoć ili kome da se obrati za savet.

I zato je na Fejsbuku osnovao grupu podrške Dudes Helping Dudes (DHD), gde muškarci mogu da postavljaju pitanja i emotivno se zbližavaju sa drugim muškarcima, bez tipičnog proseravanja karakterističnog za forume.

Onlajn grupe, na Fejsbuku i drugde, već dugo pružaju bezbedan prostor za ljude koji žele da iskažu svoja osećanja. Takve grupe posebno su bile od koristi ženama — na primer, Girl's Night In, onlajn sestrinstvo za žene u Los Anđelesu, ili Lolo's Logic, grupa za žene koje slobodno pričaju o seksu. Pre nego što je Krejmer osnovao DHD, vodio je forum na LiveJournal-u po imenu youarenotalone, gde je "pozivao ljude da mu šalju poruke, a onda bi on objavljivao njihova pitanja, tako da su ljudi [anonimno] mogli da dobiju savete o bilo čemu, ispričao je on. Ali Krejmer nigde nije sreo mesto fokusirano isključivo na muškarce koji iskazuju svoje emocije i poveravaju se među sobom, sve dok nije osnovao DHD 2011. godine.

Grupa sada ima skoro 750 članova — i to sve muškarce, od ranih dvadesetih do poznih pedesetih. Krejmer kaže da svako ko se identifikuje kao muškarac, uključujući i trans muškarce, dobrodošao je da se pridruži, ali je grupa zatvorena kako bi samo članovi mogli da vide postove.

"Redovno pozivam prijatelje da dodaju što više svojih muških prijatelja", rekao mi je Krejmer. "Znao sam da će se momci otvoriti pred drugim momcima kad znaju da se radi o zatvorenoj grupi."

Krejmer kaže da mu je uvek teško padalo da se izrazi. Kao tinejdžer je bio depresivan, ali je pomoć potražio tek 25 godina kasnije. Čak se i danas ponekad muči da artikuliše svoja osećanja. Za to čak postoji zvaničan izraz — normativna muška aleksitmija iliti fenomen kad muškarci guše svoja osećanja, poput "emotivnih mumija".

"Moj otac mi je bio uzor u svemu, a on nikada nije tražio pomoć [za svoje mentalno zdravlje]", rekao mi je Krejmer. "Bio je to zastrašujući zadatak zato što ja, dok sam odrastao, nikad u životu nisam video da muškarci traže pomoć."

To nije nimalo neuobičajeno, prema rečima Kerolin Piterson, direktorke katedre za Ženske, rodne i studije seksualnosti na Univerzitetu u Sinsinatiju, koja kaže da vlada snažna anatema kad su u pitanju muškarci koji traže emotivnu podršku.

"Momci i muškarci u našem društvu terorišu se da veruju u određenu vrstu muškosti i da je sprovode, a tu su zabranjeni tuga, ranjivost ili bilo šta drugo što se smatra 'ranjivim' i stoga ženskastim", rekla mi je ona. "Oni se eksplicitno kažnjavaju ako se ne pridržavaju tog standarda."

Kad sam joj ispričala za DHD, rekla mi je da uviđa kako bi jedna takva grupa mogla biti korisna. "Kao prvo, privatna je, što muškarcima daje prostora da budu autentična ljudska bića koja mogu da zatraže pomoć i povežu sa se drugim muškarcima iskreno i otvoreno. Mogu na trenutak da spuste masku."

Diskusije na grupi variraju od veza i ličnih pitanja do problema mentalnog zdravlja i preko toga. Jedan član grupe, 37-godišnji Danijel Becner, bio je kuvar pola života, ali trenutno prima invalidsku penziju zbog poremećaja hroničnog bola. On se poverio grupi kako se oseća i zatražio savet šta da radi.

"Objavio sam post u kom sam izložio simptome koji me ometaju u poslu i svaki aspekt svog života", rekao mi je. "Reakcije su bile neobično pozitivne. Na mnogim forumima na kojima sam ranije postovao, ljudi su me ismevali. Dobro je biti deo ovakve zajednice u kojoj su ljudi uglavnom pristojni jedni prema drugima. To je retkost na internetu."

Dejvid Finkel (57) se takođe obratio grupi tražeći savet za prilično ozbiljan problem (koji je smeo da obelodani tamo, ali ne i ovde). A zauzvrat, davao je savete drugim muškarcima u grupi. On se prisetio posta u kojem je jedan momak otkrio da ga partnerka vara i manipuliše njime. Njegov savet, baš kao i savet mnogih drugih članova grupe, bio je da okonča vezu.

Nije bitno šta muškarci odluče da postuju — mogla bi to da bude ispovest o problemima u vezi ili traženje saveta o brijačima — dok god se otvaraju jedni drugima. Jedina stvar koja je zabranjena je podsmevanje tuđem problemu ili ponižavanje.

"Osećanja nisu ispravna ili pogrešna. Ona naprosto jesu", objasnio je Krejmer. "Možda ćete steći utisak da je neko u zabludi ili ne vidi problem pred nosom, ali ako oseća bol, on oseća bol. To se ne dovodi u pitanje. Ako tvrdite da je njegov bol iracionalan, to će samo stvoriti jaz između vas i njega."

Bilo je slučajeva kada su neki odgovori, čak i na neke od Krejmerovih postova, bili ekvivalenti onoga kad nekom poručite da to podnese "muški" — da stisne zube, preduzme nešto i prosto pređe preko toga.

Krejmerov odgovor je uvek bio: "Ne, upravo zato i postoji ova grupa. Ova grupa služi tome da razbije taj stereotip." Krejmer nadgleda grupu u potrazi za negativnim komentarima i briše ih. Ponekad postovi i komentari idu dalje od pukog podsmevanja tuđim problemima.

"Bilo je ranije nekih anti-gej postova", rekao je on. "To nije kul. Ovde se radi o zbližavanju ljudi i rušenju zidova. Ako želite da se podsmevate ženama ili gejevima, niste dobro došli ovde. Šale koje umanjuju nečiju patnju nisu dobro došle."

Izražena je zabrinutost zbog odsustva žena iz grupe, i to baš iz redova žena. Kao satirični odgovor, Krejmer je osnovao grupu "People Helping People", u kojoj su učestvovale žene, ali ona nije zaživela. I dok Krejmer razume zašto bi to nekome mogao da predstavlja problem, on i dalje smatra da u ovim grupama samo za muškarce nastaje jedna posebna vrsta drugarstva.

"Ranjivost kod muškarca je veoma osetljiva stvar", rekao mi je on. "Viđali ste to u TV seriji Kafić uzdravlje gde su se muškarci zbližavali na jedan poseban način kad bi ostajali sami. Momci ne umeju uvek da pričaju sa ženama i trebalo bi zapravo više da se otvaraju među sobom. To je čitav razlog za postojanje svega ovoga."

_Momci zainteresovani za _Dudes Helping Dudes_ mogu da se učlane ovde._