Reklame
Svaštara

Zašto je sada više nego ikad kul biti frilenser u Srbiji

Frilensera je sve više – prema poslednjim podacima, prema UpWork platformi, bilo ih je oko 40.000 u Srbiji

pisao Fotografija: Impact hub Belgrade
11 Maj 2016, 12:20pm

Sve fotografije dobijene ljubaznošću Impact hub Belgrade , osim ako nije drugačije naznačeno

Dešavalo mi se - sednem na kafu da iskuliram i uživam, a za stolom do mene, neki batica u majici sa edgy natpisom, hipsterskim naočarima (ali generalno nije hipster, više je norm core fazon) stavio sluške iz kojih se čuje, recimo, Kendrik Lamar i besomočno bije po tastaturi najnovijeg Meka. Erm, dečko, zašto nisi u nekom ofisu? Praviš mi pritisak ovde dok uživam, a ti radiš. A opet htela bih i da gvirnem u to što radiš, mora da je nešto kul, čim nisi u ofisu.

Na moju sreću ili nesreću, sve je manje ovih likova koji mi nabijaju grižu savesti svojim radoholičarstvom u kafiću. Ali gde su nestali?

Dakle, likovi koji su ranije uglavnom uspešno radili po kafićima, (i u bibliotekama i kod kuće) poznatiji kao frilenseri, slobodnjaci, honorarci, nemaju svoju firmu i „stvaraju unikatna dela", uglavnom su emigrirali u coworking prostore, koji niču svakog dana. Za dizajnere, programere, prevodioce, PR menadžere, fotografe, i mnoge druge čija zanimanja ne možemo da provalimo šta znače, a bave se kreativnim poslom i „sami sebi su gazde", stvorila se potreba za ovim prostorima za rad koji pružaju podršku i infrastrukturu kao da su u nekoj firmi, i plus mogu da se socijalizuju sa ostalim frilenserima. A frilensera je sve više – prema poslednjim podacima, prema UpWork platformi, bilo ih je oko 40.000 u Srbiji. Procene su da će do 2020. godine 40 odsto radne snage u Evropi da čine upravo frilenseri, a Srbija se sa 37,9 radnih sati mesečno prosečnog frilensera nalazi na trećem mestu.

Upravo su svi ti rastući trendovi u frilensingu motivisali Relju Damnjanovića da pokrene online zajednicu za frilensere Freekomuna, čiji je cilj upoznavanje i povezivanje radi potencijalne saradnje, kao i razmena znanja i iskustava. Pravilo funkcionisanja Freekomune je da nema pravila, osim da se članovi međusobno poštuju.

- Ja radim upravo kao freelance developer već dugi niz godina, a osim profesionalnih saveta, koje sam tražio i dobijao sa puno različitih strana (uglavnom onlajn), želeo sam da saznam i podelim iskustva i o nekim drugim temama. Primera radi, kako drugi ljudi rade, da li imaju kućni ofis, idu u hub, ili iznajmljuju kancelariju? Kakva su im iskustva i preporuke? Koje alate koriste za koje stvari? - pošto su frilenseri često u prilici da putuju i nose svoj posao sa sobom - kako to rade, koje destinacije biraju, koliko ostaju tamo, itd. Ideja za Freekomunu se upravo javila iz potrebe da upoznam druge ljude koji rade na isti način kao ja i žive sličnim životom – kaže Relja za VICE.

Sve ove odgovore Relja je skupljao na različitim mestima, što je umelo da bude mukotrpan i dugotrajan proces. Tako je i došao na ideju da napravi jednu mrežu, jedan sajt gde će sve to biti dostupno. U realizaciji projekta su mu pomogli prijatelji, takođe frilenseri, Milena Vujović kao content creator, Miljana Nikodijević kao Social media expert i Jelena Ponomarev kao Public relations specialist. Njih četvoro za sada čine core tim Freekomune.

Fotografija korišćena uz dozvolu Freekomune

Ko su frilenseri?

- Programeri, dizajneri, fotografi, copywriter-i, modelari, marketing analitičari, ali i prevodioci, lični treneri, privatni profesori, psiholozi, umetnici i mnogi drugi. To su ljudi koje karakteriše veliki stepen mobilnosti - retko su vezani za kancelariju, pa su uglavnom u prilici da svoj posao rade sa bilo kog mesta. I baš to je ono što frilensera izdvaja od klasičnog preduzetnika. Ostalo je dosta slično preduzetnišvu - samostalno traženje poslova, pregovaranje, komunikacija sa klijentima, naplata, promocija, i naravno "sam svoj gazda" pristup – kaže Relja za VICE.

Do Freekomune sam došla tražeći nešto potpuno deseto (imali su blog post sa temom "Kako da postanem programer?") i onda ostala da istražim šta sve ima. (Između ostalog, imaju strava stvar – mogućnost "trampe", dakle usluga za uslugu.)

Bilo mi je drago da vidim da su forumi (što je jedan deo Freekomune, pored bloga) još uvek živi i zdravi, i to ne samo da preživljavaju u doba novih platformi, koje se stalno pojavljuju, nego i da su vrlo aktivni i apdejtovani. Međutim, informacije za frilensere mogu da se nađu i na nekim drugim mestima. Interesovalo me je zašto je Relja mislio da, i pored toga, treba da pokrene Freekomunu.

- Ovakvih servisa ima gomila na netu, a problem je to što su raštrkani na različitim mestima i što nisu search-friendly. Recimo, ljudi koriste često razne grupe i stranice na Fejsu da bi postavljali pitanja, kao da nemaju pojma da je neko postavio isto pitanje samo par nedelja pre njih. Informacije na forumu su podložne pretragama što olakšava posao korisnicima - svi odgovori na jedno pitanje će se držati na jednom mestu, i takođe korisnik neće morati da čeka neko vreme da mu neko odgovori, kad ima već sve servirano – kaže Relja.

Pošto ne postoji značajna jezička barijera u regionu, plan za Freekomunu je da se proširi i na okolne države (bivša SFRJ), odnosno da privuku članove odatle. Osim toga, u planu su i aktivnosti poput organizovanja meet-up-ova, boot kampova i sponzorisanja konferencija da bi se članovi još više usavršili, kaže Relja za VICE.

Frilensing, stvarno zvuči kul, iako je prosečan srpski san da se zaposlimo u firmi (državnoj, naravno), pa sam pitala frilensere iz različitih oblasti da mi kažu koje su prednosti i mane, kako bih bolje donela svoj sud o bivanju "slobodnim strelcem" na tržištu rada.

Goran, 32, koji se bavi SolidWorks i AutoCAD modelovanjem, kaže da je počeo da frilensuje još dok je studirao, jer je to bila jedina opcija da radi i ima fleksibilno radno vreme. Lakše je pronaći posao na internetu nego bilo gde drugde u oblasti kojom se on bavi.

- Pare koje zaradim uglavnom su veće od plate koju primaju inženjeri radeći u Srbiji, a mnogo veće od bilo koje početne plate u bilo kojoj firmi. Osim toga, ne smaram se sa prevozom i gubljenjem vremena na to, mogu da radim od svoje kuće, ili odakle god želim. Može mi se i da ne radim svaki dan, nego da se organizujem kako mi odgovara, kaže Goran.

On smatra da je ova sloboda mnogo bolja za kreativnost zaposlenog, a upravo je to nekada potrebno da bi se ostvario dobar rezultat. Plus za frilens je i to što su dostupni poslovi iz celog sveta, pa na taj način je dolazio u kontakt sa projektima koji su veoma zanimljivi i na kojima inače ne bi imao priliku da radi da je zaposlen, recimo, u nekoj dosadnoj prosečnoj firmi.

- Da ne bude da je sve divno i bajno, evo i nekoliko loših strana frilensa. Najveći problem za ljude koji tek počinju je nalaženje dovoljno posla. Dok se ne postignu dogovori sa stalnim klijentima, postoje dani kad ima previše posla, a onda postoje dani kada ga nema uopšte, pa je ponekad zeznuto da organizuješ svoje slobodno vreme. Sledeća stvar koja ne ide preterano u korist freelance-a, a takođe navedena i kao pozitivna stvar, je to što je nekad potrebno uzimati poslove od ljudi sa drugog kraja sveta. Teško je navići se na druge vremenske zone, jer po mom iskustvu to može biti od +8 do -9 časova u odnosu na našu zonu, a u većini slučajeva je potrebno nalaziti se sa klijentom u njegovo radno vreme. Zatim, ukoliko govorimo o stranim klijentima, problem može da bude i sama komunikacija – dodaje Goran, koji uz sve ovo smatra da je frilens za njega bila super odluka.

Dejana, 31, fotografkinja radi od 2009, a frilenserka je od 2012. godine. Njoj je, takođe, važno to što ima slobodu i fleksibilno radno vreme. Sa druge strane, kompletna odgovornost i 'sušni' periodi tokom zime umeju da budu odbojni pojedincima, kaže Dejana za VICE. Bez obzira na sve to, od trenutka kada je osetila da bi želela da radi potpuno samostalno, do danas, nije postojao trenutak u kome se premišljala da li da ostane u frilens vodama.

Dušan, 29, grafički dizajner kaže da je najveći problem sa frilensom to što bez obzira na to što ponekada možda i želiš, a svakako i imaš tu opciju na raspolaganju, teško da će ozbiljan frilenser ikada odbiti posao — tako da ti na kraju ostaje da radiš gomilu stvari koje inače ne bi, bez obzira na to što si sam svoj šef.

- Možda bih kao jednu bitnu prednost izdvojio to da, ukoliko nisi vezan za stalne sastanke sa klijentima, možeš da radiš odakle god ti padne na pamet, pa ti to daje više mogućnosti da putuješ. Takođe, ako nemaš posla, dan je samo tvoj. Ne moraš da blejiš na poslu do 5 i čekaš da ti istekne radno vreme. Najveća mana — nesigurna zarada. Jednog meseca, mnogo para, sledećeg — minimalac. Zato je važno da štediš i budeš proaktivan! – kaže Dušan.

Pročitajte i:Pitali smo ljude sa najpopularnijim poslovima na Tinderu šta je to što ih čini tako poželjnim

Bojana, koja je support administrator, community manager, web dizajner i blogger kaže da ima teških dana, ako se radi od kuće, jer je teško da odrediš sebi fiksnu satnicu i da je se pridržavaš.

- Ali super je to što možemo da radimo ono što volimo, ponekad i više poslova istovremeno (pod uslovom da smo dobro organizovani i odgovorni) i ono najbitnije je što ne polažemo račune nikome. E sad, da bismo opstali na tržištu moramo da budemo primećeni i uvek dostupni za nova angažovanja. Mnogi tu odustanu jer ne mogu da se proguraju i misle da će neko da im pokuca na vrata – rekla mi je Bojana.

Ona kaže da se upornost isplati, stalno učenje, praćenje trendova, ali i ako si u kontaktu sa drugim frilenserima, jer je zahvaljujući tome dobila nekoliko angažovanja koja i dalje traju, zbog čega misli da je jako važno da se frilenseri drže u zajednici.

Zlatko, 33, web developer, kaže da je njemu u frilensu najbitnije – odakle će da radi.

- Ja sam ono što ljudi nazivaju digitalnim nomadom – često se selim, menjam lokacije, svoj posao nosim sa sobom, a pri tom živim u različitim kulturama i okruženjima, na različite načine, upoznajem ljude, mentalitete, i to je ono što izuzetno volim i u čemu sam se pronašao. Mislim da malo ima poslova na svetu koji bi mogli to da mi omoguće, kaže Zlatko za VICE.

Okej, vidim da treba vremena, planiranja, ali, u suštini, izgleda da je frilens, ipak kul opcija. Ne znam, kad god u poslednje vreme sretnem nekog ko je postao frilenser, kao da je procvetao i dobio na samopouzdanju. Možda je do posla, a možda samo i do proste računice, jer sada zarađuje više nego što bi mogao u firmi (bar 38 odsto frilensera). A možda je do toga što se više sreću sa drugim kreativcima u tim coworking prostorima i razmenjuju kul muziku, koja nije Kendrik Lamar.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu

Tagged:
Coworking
Vice Blog
blogeři
Impact Hub
dizajneri
frilenseri
frilenseri u srbiji
freekomuna
programeri
honorarci