Bez čega srpski muzičari ne idu na turneje

sve fotografije: Marija Strajnić

Na kom je nivou muzička industrija u Srbiji dovoljno pokazuje iskreno čuđenje mladih muzičara sa stalnom publikom kada od državnih institucija smišljenih da im brane interese, zapravo i dobiju neku paru.

Vreme ploča, kaseta i diskova je davno prošlo, ali u nedavnom povratku popularnosti vinila na alternativnu muzičku scenu se krije objašnjenje nove prirode muzičarskog posla, kako kod nas, tako i u svetu. Jer vinil osim kvalitetnog zvuka i retro estetike koju su hipsteri revitalizovali, u modernoj industriji postaje jedan od retkih načina zarade. Pa mnogi kompjuteri više ni nemaju čitače diskova, a kada već treba da kupiš fizičko izdanje benda koji ti se svideo, vinil lagano pobeđuje. Ali nije da će taj vinil sam da se proda jer je poseta u muzičkim prodavnicama danas malo bolja nego u video klubovima.

Jedino što danas muzičarima preostaje je da spakuju svoju umetnost u torbu i na putu potraže svoju publiku.

Iako su turneje skoro jedini način zarade za mlade srpske bendove, često se ispostavi da oni na put više idu iz ljubavi nego sa jasnim finansijskim planom, dakle samo ponekad trbuhom za kruhom, a mnogo češće trbuhom za sluhom.

Ana Ćurčin

VICE: Bez čega nikada ne ideš na turneju?

– Bez pokretnog kupatila, tj. mog nesesera na tri sprata u kome se nalazi sve što mi treba, stvari neophodne kada si žena od 30 godina, a praviš se da imaš 18. Takođe uvek nosim kaubojke i starke pa mogu da biram u čemu ću da sviram.

Šta ti donosi sreću tokom puta:

- To je moja sveska sa pesmama, bez nje se ne bih osećala prijatno. Na turnejama sam u njoj pisala nacrte nekih pesama, a takođe služi i kao neka vrsta putnog dnevnika u kome čuvam karte, datume svirki. Sada je već prepuna pa moram da uzmem novu.

Da li ti je ikada nešto ukradeno na turneji?

- Kada sam sa Dukatom (Stray Dogg) bila na turneji po Evropi stigli smo iz Milana u Cirih kasno uveče i nije mi se vukla oprema iz automobila. Ujutru smo našli polomljen prozor, a sve moje stvari iz gepeka su nestale. Gitara, kutija sa usnim harmonikama, stara sveska sa pesmama, puna torba cegera i majica za prodaju, pojačalo, GPS. Sledećih nekoliko dana smo otkrivali čega sve nema, a šteta je bila otprilike oko 3.000 evra.

Vladimir Milićević, Stray Dogg

Zašto imaš dva nesesera?

- Pa samo pena za brijanje zauzme pola jednog, a još treba da mi stane dezodorans, krema za kosu, šampončić, interdentalne četkice, gel za umivanje, četkica i pasta za zube, kupka, šampon i… balzam.

Amajlija koju nosiš na turneju:

- Nije još amajlija, ali preti da to postane. To je ova narukvica koju već duže vreme pravim od žica za bas ali nikako da završim.

Nešto što si izgubio na putu:

- Prvi put kada smo išli u Rijeku dobio sam na poklon mornarsku majicu na pruge koju sam izgubio čim smo došli u grad. Već sam se oprostio od majice, ali sledeće godine kada smo opet svirali u Rijeci video sam je na momku od drugarice kod koje smo prvi put spavali, pa sam mu je uzeo.

Peđa Milutinović, Vasil Hadžimanov band, Qzama, David Binney Avenija, Schime trio

Super su ti ove gaće sa pingvinima, šta je još obavezno za put?

- Slušalice, knjiga, štap sa slaninicom za jelo i domaća dedina rakija iz Kragujevca.

Šta ti donosi sreću na putu?

- E pa uvek nosim svoj perjani jastuk iz detinjstva za spavanje u kombiju. Obavezno i duge gaće kad je hladno.

Da li često gubiš stvari na putu?

- Pa brate izgubio sam tipa novčanik, doboš… Zaboravio sam doboš u nekom klubu. Padala je kiša i poneo sam sve sem njega. Vratio sam se ali ga već nije bilo. Evo baš pre sedam dana sam izgubio novčanik sa 150 euro i ličnom kartom, to je baš super bilo.

Žarko Komar, Feloneezy

Ovo je sve što nosiš?

- Ma uvek nosim samo jednu majicu, ako se nešto desi odem u H&M i kupim. Tu je obavezno i laptom sa svom muzikom.

Šta te čuva na putu?

- Uvek imam dva pasoša, srpski i crnogorski, pa je ok ako izgubim jedan. Samo onda moram da zovem i menjam broj rezervacije na avionskoj karti.

Loše iskustvo:

- BIli smo u Antverpenu, a klinac koji nas je bukirao je imao neki fazon da uvek vozi u višoj brzini nego što treba, što se pokazalo kao loša ideja kada nas je vozio na aerodrom. Na pola puta je bukvalno eksplodirao motor i nismo stigli na let pa smo ostali zaglavljeni u Antverpenu.

Zoja Borovčanin, Lira Vega

Na turneju nikada bez:

- Uvek nosim ovaj isti ranac, a pored njega još dva cegera za garderobu u koju treba da se presvučem pred svirku, mada me često mrzi pa samo sviram u onome u čemu sam. Uvek nosim i dve kvake koje koristim kao udaraljke. Našla sam ih kod Feđe u studiju, njemu nisu trebale pa sam ih uzela. Ranac je bio na svakakvim putovanjima pa tu ima stvari koje nikada ne vadim recimo sirijske pare, jedan dinosaurus, a vidi, evo ga i pasoš, nisam ni znala da je tu.

Tvoja amajlija je:

- Minđuše nosim kao amajliju u poslednje vreme, ali nije to prava amajlija. Više kao srećni predmet. I onda kada počne recimo da mi preskače matrica na svirci ja okrivim taj predmet. Magijsko mišljenje, to sam ti ja.

Boško Mijušković, Straight Mickey and the Boyz, Škrtice

Gotivne gaće na lubenice, šta još nosiš od odeće?

- Uvek nosim istu majicu, ovu belu, u kojoj uvek sviram. Ranije sam uvek svirao uvek u istoj košulji. Često ponesem i knjigu, evo sad čitam "Na putu" od Keruaka, kupio sam je kao simbolično kada sam bio na turističkom putovanju. Nosio sam i baš sranje knjige pošto me uvek uhvati panika što ću da provedem ceo dan u autobusu. Kada smo bili u Hrvatskoj putovali smo od Rijeke do Splita oko 9 sati pa sam čitao "Slobodna deca Samerhila", to mi je ćale preporučio, al mi je bilo baš depresivno. Par puta sam i pred spavanje čitao "50 nijansi sive", hehe.

Odakle ti ovaj drveni instrument:

- E pa to ti je Mbira koju sam kupio u Zanzibaru kada sam bio. Strava je jer je jedna od retkih koja je iole naštimovana, a i zauzima jako malo prostora u torbi.

Kada put ne ide po planu:

- Pa često se desi da izgubimo pare, tj. potrošimo ih mnogo brže nego što smo planirali. Kada smo u Rijeci snimali album kod Mateja Zeca ostali smo bez para pa smo na drž-nedaj organizovali svirke u Splitu i Metkoviću da bi zaradili neku kintu da preživimo. Na kraju smo ipak od Zeca morali da pozajmimo pare, a i poklonio nam je i neke kablove kad smo odlazili.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu