Prodati gaćice preko interneta je iznenađujuće teško

Neki ljudi se lože na tuđi prljavi donji veš. Ili čarape, trenerke, i šta sve ne. Neki vole jak vonj, dok drugi samo vole osećaj povezanosti koji im daje posedovanje ili nošenje tuđih intimnih stvari. Bez obzira na raznolikost motiva koji stoje iza toga, „fetiš gaćica“ je zapravo relativno široko rasprostranjen. Od ranih foruma, preko Kregslista, Redita i iBeja do Tvitera i Instagrama, fetišisti su našli načn da iskoriste skoro svako sredstvo na internetu da nađu one koji su voljni da hrane njihov fetiš, olakšavajući ponude i transakcije koje bi uživo možda bile nelagodne.

Poslednjih godina, poplava priča i podzaplet treće sezone Narandžasto je novo crno insistiraju da je tako lako za (uglavnom) žene da se preko interneta povežu sa fetišistima za gaćice, da skoro svako može da naveliko naruči donji veš za sitne pare, kupi nešto poštanskih maraka, i zaradi na desetine hiljada dolara prodajući svoj prljavi donji veš brzo i lako. Neke priče kažu da bi mogao da nađeš i tipa koji bi ti dao 5000 samo za jedan par.

Mada, uprkos tome koliko je navodno lako na internetu naći fetišiste i profitirati od njih, otvoren je niz sajtova koji se plaćaju i koji su stvoreni da bi opsluživali ovakve transakcije. Nekoliko njih, kao što je Panty Trust, datiraju još od ranih dvehiljaditih, kada je tržište nošenog donjeg veša na internetu bilo sasvim novo. Ali mnogi drugi, izgleda popularni sajtovi, su se pojavili od 2010: SellYourPanties, 2011; Panty Deal, 2012; SofiaGray, 2015. „Sada ih ima toliko mnogo, da čak ni ne znam za sve“, kaže suosnivač SellYourPanties, koji se predstavio kao Pol. „Svakog meseca otkrijem neki novi sajt“.

Neki naplaćuju jednokratnu tarifu, drugi uzimaju proviziju za svaku prodaju, ali većina naplaćuje redovnu pretplatu, od oko 10 do 20 dolara mesečno. Većina ponosno ističe da u svakom trenutku ima na hiljade aktivnih korisnika. PantyDeal, samproklamovani najveći sajt koji postoji tamo, na svojoj početnoj stranici oglašava da ima preko 460.000 prodavaca, iako bi mnogi od njih mogli da budu stari ili ugašeni nalozi. „Svakodnevno imamo mnogo registracija na našu platformu“, kaže Elsa Angulo, portparolka PantyDeal.

Ako je toliko lako osvojiti tržište nošenog donjeg veša, zašto se toliko mnogo prodavaca odluči da se isprsi za sve veći broj platformi koje se plaćaju, gde će biti samo jedni među hiljdama njih? Kako se ispostavilo, Narandžasto je novo crno je lagalo čitavu jednu generaciju. Pokušati da prodaš gaćice na forumima ili preko društvenih mreža, pa čak i na sopstvenom sajtu posvećenom tome, je zapravo neverovatno teško, sa čime se slažu mnogi prodavci. A ponekad i nije bezbedno. Za većinu, ovi sajtovi su jedini način da nađu prave kupce i izbegnu gadne interakcije. A ipak, daleko od toga da je za većinu lako da prodaju na ovim sajtovima.

U teoriji, moguće je naći fetišiste i prodati im gaćice koristeći lični sajt i platformu na društvenim mrežama, ili na forumima, a klasifikovni oglasi na Kregslistu, Tviter, da navedemo jedan veliki potencijalni portal za prodaju, tolerišu prodaju i promociju ličnih sajtova, kao i većinu 18+ aktivnosti. Redit ima sub koji je posvećen tome i koji ima zajednicu od 51 hiljada prijavljenih kupaca i prodavaca, što je izgleda u porastu. A dok Kregslist i mnogi drugi slični sajtovi zabranjuju prodaju donjeg veša, mnogi prodavci ih i dalje koriste.

Ali pecati nasumično u ovim vodama interneta često dovodi do „ljudi koji traže besplatne čet usluge, ili koje uzbuđuje to da šalju neželjene slike kurčeva“, kaže Kit, koja prodaje svoj donji veš na internetu od 2016. Ima bezbroj horor priča (občno) žena koje mesecima pokušavaju da dokuče Kregslist i Redit, trošeći sate nedeljno na samopromociju, samo da bi dobile na desetine predloga za prostituciju ili smuvavanje, ili ih maltretiraju mejlovima. Nakon svega toga, možda će imati par prodaja i zaraditi par stotina dolara. I kupci jednako često bivaju prevareni, kada pokušavaju da naprave pogodbu na velikim javnim forumima, kaže Serena, bivša prodavačica nošenih gaćica, koja vodi PantyTrust od 2007. Čak i nepatvoreni prodavci koji dostavljaju na vreme, kaže ona, „mogu da budu nepouzdani kada je reč o određenom artiklu koji je kupac naručio“.

Većina pretplatničkih sajtova za korišćeni donji veš su prilično bazične ekonomske trijaže, koje se trude da se pozabave ovim pitanjima. PantyTrust, na primer, je izrastao iz ranog foruma za gaćice, na kojem su se kupci jadali zbog lažnih ili nepozudanih prodavaca, i napravili spisak pouzdanih, prijateljski nastrojenih i poštenih dobavljača. „Više tadašnjih prodavaca na forumu su umeli da cene činjenicu da je to što se kupci žale da su prevareni loše za posao svih prodavaca“, priseća se Serena. S toga su napravili sajt da bi proverili da li su prodavci legitimni, i samim tim poboljšali usluge za kupce.

Posvećene platforme, tvrdi Serena, takođe su smanjile tarife za održavanje ličnih sajtova, i uzimaju u obzir potencijalne bezbednosne rizike upravljanja prodajom preko mejl adrese ili korišćenja platnih usluga koje bi eventualno mogle da dovedu do nečijeg imena. A što je možda najvažnije, sajtovi stvaraju zajednicu za kupce u kojoj ovi mogu da dele najbolja iskustva i izdvoje prodavce koji su zlonamerni i traće vreme kupca. „Držimo se zajedno i pomažemo jedni drugima povodom bilo kog problema koji može da iskrsne“, kaže Gospodarica Kimberli, koja je 2016. počela na Kregslistu, pre nego što se pridružila Panty Trust, „Uključujući i ideje o opcijama za plaćanje, pakovanju i slanju, fotografijama i video snimcima“.

Mada, ni ovo ne garantuje laku i unosnu prodaju donjeg veša. Za početak, prodaja gaćica je logistički ograničena praksa. Većina kupaca želi intimno rublje koje je nošeno bar jedan do tri dana, a postoji „ograničen broj pari gaća koje nedeljno možeš da nosiš“, kaže Mis Smit XXX, britanska prodavačica koja je od 2013. aktivna na PantyTrust i na svom ličnom sajtu. Neki dobavljači, koji žele da uvećaju prodaju, ili da izbegnu rizik od gljivica i bakterija zbog toga što ne menjaju veš, trude se da masovno proizvode parove gaća sa veštačkim mirisom. Ali iskusni prodavci se slažu da to retko uspeva. „Kupci su sofisticirani fetišisti“, kaže Boginja Devica, dominatriks koja od 2015. godine preko PantyDeal prodaje svoj korišćeni donji veš. „Oni će znati da si se odlučila da kreneš prečicom. Oni su pravi znalci, i imaju njuh za to, baš kao i iskusni somelijeri“.

Što je još važnije, broj fetišista za gaćice na svetu je verovatno stabilan, kaže Pol Blikli, koji proučava digitalno tržište seksa. Ali broj sajtova koji želi da ih privuče nastavlja da raste. „Ljudi kažu, ’To je tako zabavno, možeš da napraviš sajt za prodaju nošenih gaćica, to je tako lako!“, kaže Pol o SellYourPanties. Svi, dodaje on, misli da to mogu da rade bolje, ili da osvoje nezasluženo veliki deo tržišta.

U isti mah, primećuje Mis Smit XXX, svakih par meseci novi talas prodavaca preplavi sajtove, „Obično posle objavljivanja članaka u kojima se tvrdi da možeš da zaradiš 65 hiljada dolara godišnje prodajući nošene gaćice, ili da možeš da prodaš par za 125 dolara“. Leti je naročita gužva, dodaje Boginja Devica, verovatno zbog toga što studentkinje traže način da na brzaka zarade nešto. Ovi talasi prodaje gaćica, čak i onaj koji je usledio posle Narandžasto je novo crno, kaže Angulo, uglavnom se smire. Ali neki se zadržavaju, i talasi su sveukupno rasprostranjeni, priznaje Serena, „Možda dolazimo do tačke pucanja, kada će broj prodavaca nadmašiti broj kupaca“.

Ova prezasićenost i želja za nagodbom stvara tržište kupaca, na kome (obično) muškarci prečesto sebi daju za pravo da traže koje god dodatne usluge žele, od fotografija devojaka koje nose gaćice, do telefonskih poziva i sesija na Skajpu, da bi gledali devojke kako masturbiraju u gaćicama koje prodaju.

Ova zasićenost čini da prodaja opada, ali, veruje Serena, „Moguće je zaraditi ozbiljne pare, jednom kada ustanoviš redovnu klijentelu“. Angulo dodaje da prodavci koji izdrže par meseci obično prođu bolje. Ali kupci i dalje zahtevaju određenu povratnu reakciju od prodavaca. A čak i prodavci sa pouzdanim mušterijama primećuju da njihove porudžbine radikalno fluktuiraju od meseca do meseca. Nikada ne mogu da prestanu da traže nove mušterije. Zaraditi više po paru često zahteva posebne fetišističke zahvate – kao što su mokraća, sperma ili menstrualna krv.

A da bi stvarno dobro zaradili, neki prodavci moraju da spoje prodaju gaćica sa drugim vidovima digitalnog seksualnog rada, kao što je prodaja namenskih video snimaka ili veb kamere. Pol iz SellYourPanties primećuje da su te usluge izgleda u većem porastu nego sama prodaja gaćica. Ovo ima smisla, pošto nefetišisti sve više koriste ove sajtove, slažu se prodavci i operateri, samo da bi se povezali sa onlajn seks radnicama. Boginja Devica kaže da može lepo da živi od svog digitalnog seksualnog rada, i da ne radi samo za džeparac, ali uglavnom zbog toga što je već snimala klipove i pruža usluge dominacije, što je integrisala u svoju prodaju gaćica.

„Ako žele da naprave karijeru prodajući nošene gaćice“, kaže Pi Džej Patela-Rej, koja proučava digitalni seks rad, „onda da“, prodavci danas moraju to da spoje sa drugim oblicima seksualnog rada. A to čak i ne mogu da rade samo usput, kaže on. Moraju tome da se posvete kao da je u pitanju pravi posao.

Većina sajtova fokusiranih na gaćice izgleda se polako prilagođava drugim oblicima digitalnog seksualnog rada. To može da ih dovede u sukob sa sajtovima sa klipovima i kamerama, koji se i sami sve više bave stvarima kao što je prodaja gaćica, kao način da izvođači ostvare dodatnu zaradu. Ali sajtovi se verovatno neće potpuno preobratiti u homogene platforme za sve vrste seksualnih usluga. I za neke kupce, i za neke prodavce, ističe Patela-Rej, početak sa fokusom na gaćice je dobar način da se umoči prst u digitalnu seksualnu industriju, bez osećaja da su suviše izloženi riziku. Ljudi onda mogu da odluče da li će se držati usluga vezanih za gaćice, ili će odatle proširiti svoja interesovanja. Mnogo više njih ne može da podnese te dodatne zahteve.

Ipak, prilično je jasno da svako ko želi ozbiljno da prodaje gaćice preko interneta mora da posluje preko ovih pretplatničkih sajtova, da se ne bi izgubio u otužnom moru prevaranata sa njihovim neželjenim kitama. Čak i tada, samo najpreduzetniji i najistrajniji mogu da opstanu na ovim platformama, koje u najboljem slučaju obezbeđuju teško zarađen džeparac, osim ako prodavci nisu voljni da siđu u zečju jamu dodatnih digitalnih seksualnih usluga. Sve u svemu, kaže Gospodarica Kimberli, ako se ljudi nadaju da će na ovim sajtovima zaraditi nešto na brzaka, „Trebalo bi da počnu da se bave nekom drugom vrstom zanata, da tako kažem“.

Pratite Marka Heja na Tviteru.