BDSM majstori iz Srbije pričaju o greškama koje su pravili u početku

BDSM veze su me uvek intrigirale. Iako moj dečko ima ozbiljne dominantne crte, a ja prirodno gravitiram submisiji, nikada nismo stupili u pravi dom-sub odnos. Još otkad je izdata prva knjiga Pedeset nijansi siva, BDSM je postao mejnstrim na neki pervertiran način. I dok su sve generacije žena i muškaraca trčale u seks šopove da kupe prvi set lisica i bičeva, BDSM majstori širom sveta su se hvatali za glavu. Tada je otvoren dijalog o tome šta jeste, a šta nije prava BDSM veza.

U ovako kompleksim odnosima normalno je da se prave i greške. Zato sam kontaktirala ljude iskusnije na BDSM sceni da ispričaju o svojim početničkim greškama, kako bi nama, vanila ljudima približili njihov i dalje misteriozni svet. Preko stranice BDSM Srbija sam stupila u kontakt sa tri osobe iz Srbije koje su bile spremne da otvoreno govore o svemu što me je zanimalo.

Bili vi samo radoznali prolaznik ili neko ko ozbiljno razmišlja u stupanju u BDSM odnos, njihove priče, greške i saveti vam mogu biti od velike koristi.

Posle raskida sa prvom devojkom osećao sam se loše. I fizički i psihički. Bio sam ubeđen da nisam uspevao da joj seksualno pružim ono što je ona želela. Znao sam da je kinki, ali mi je bilo jako čudno da zapravo pokušam da radim sa njom neku "igru" tog tipa. Posle sam imao par šema i veza koje nisam shvatao toliko ozbiljno pa mi je nekako bilo lako da se opustim i eksperimentišem sa blagim udarcima, gušenjem i sličnim stvarima. Postepeno je vremenom išlo ka tome da shvatim koja je moja pozicija i koje stvari mi se najviše dopadaju. Nekada sam se osećao kao sub, onda kao switch i sada pretendujem na dom ulogu u kojoj sam već duže vreme.

Nakon nekog vremena stupio sam u ozbiljniju vezu sa sub devojkom. U seksualnim odnosima zajedno smo pomerali granice koje i jedna i druga osoba može da izdrži. Kada kažem granice, mislim na strahove koje obe osobe imaju u vezi seksualnih fetiša druge osobe. U tom nekom smislu taj BDSM odnos je daleko više od nanošenja i primanja bola. On nam je oboma zapravo nekako pomagao da gradimo poverenje prema ovom drugom.

Privatni je onaj koji se tiče ličnih zadovoljstava i preferencija koje nemaju dodirnih tačaka sa onim što je političko. Onaj momenat u kojem osoba 24/7 traži od svog suba odnosno roba da mu služi i pokorava se njenim ili njegovim hirovima, u tom momentu se već prelazi granica onoga što se dopušta u okvirima ličnih sloboda. Ovakvi odnosi često mogu da dovedu do neželjenih posledica.

Iz ličnog iskustva sam viđao emotivno povređene osobe koje su bile iskorišćavane od strane nekih domova, uglavnom muških. Često bi se to opravdavalo sa "pa da ali to je sve konsenzualno", ali ljudi koji to tako opravdavaju su često isti ljudi koji podržavaju one desno-libertarijanske struje. Uglavnom etički i politički needukovani ljudi koji ne vide kako njihove lične radnje utiču na političke probleme poput vladavine patrijarhata i kapitalizma. Stoga bi najbolji savet početnicima bio da se bave etikom i politikom pre nego što naprave neku glupost i partnera emotivno osakate tako da ne može da gradi poverenje ni sa kim godinama. Istraživanje mogućih zdravstvenih posledica u pogledu vezivanja, udaranja, gušenja i sličnih stvari je takođe više nego potrebna pre ulaska u ovako nešto. I naravno, uvek se dogovorite za safe word - Ognjen, 22

U početku sam imao strah da nešto nije u redu sa mnom, da sam devijantan. Pričam o tinejdžerskom dobu. Znao sam da neću nikoga povrediti, pošto mi je samokontrola i tada bila jača strana, ali sam se plašio da nikada neću moći sa nekim da ostvarim vezu, odnos kakav želim. Kako devojci sa kojom se zabavljam da objasnim da želim da je vežem dok vodimo ljubav? Strah me bio da ću čitav život ostati uskraćen za to što želim, a u vanila vezama se nisam nalazio, i na silu sam ih održavao. Kasnije, sa novim saznanjima, sve je bilo drugačije, ali to je bio moj strah u početku, da ću ostati neostvaren u tom smislu.

Zbog perioda i okruženja u kojem sam počeo da upražnjavam BDSM, bio sam izrazito pažljiv sa partnerkama, koje mahom nisu bile iz BDSM priče, ali sam uspevao nekako da ih navedem da se "poigramo". Zbog te moje opreznosti, nisam ni pravio neke ozbiljne greške.

Poruka za one koji tek spoznaju sebe u BDSM-u, je da ne budu previše tendenciozni u javnom ispoljavanju svojih afiniteta. Ne zato što će ih okolina osuđivati, jer ih niko neće osuditi, nego zato što nema potrebe za tim. To je nešto rezervisano za intimu, eventualno druženje u sklopu udruženja, ali zaista nema potrebe da svi na ulici znaju da ste vi uživalac BDSM-a. Isto tako, neiskusnima bih preporučio da budu oprezni i da se čuvaju lažnih dominusa, domina, i lažnih sub osoba, pogotovo na društvenim mrežama. Realno, bilo bi dobro, pogotovo za devojke submisivnih sklonosti da uz sebe imaju nekog iskusnog, nešto kao mentora, ko će ih na početku uputiti u čitavu priču, savetovati. Na žalost, svedoci smo svakakvih nevolja koje se događaju, pa iz tog razloga i kažem da ne bi bilo loše uz sebe imati nekoga, makar kao savetodavnu podršku - Jovan Strugar, 48

Već u svojoj prvoj ozbiljnijoj vezi shvatila sam da me ne fascinira seks kakav ga većina praktikuje, te sam težila eksperimentisanju sa svojim tadašnjim dečkom, iako nisam u početku ni znala šta BDSM zapravo predstavlja. On je bio iskusniji od mene i pomogao mi je da se pronađem u tom svetu i otkrijem šta mi prija, a šta ne. Tada sam shvatila da mi Dom uloga najviše leži, iako su mi često prijali i sub momenti, jer je i on sam bio Dom, te smo često pravili kompromise. Na taj način izgradili smo (barem sam tada tako mislila) međusobno poverenje i odnos na nekom dubljem nivou, jer zaista, igra predaje moći može dosta da zbliži dve osobe u BDSM odnosu.

Razočaranje koje je usledilo nakon burnog raskida opravdalo je moje strahove. Jedan od najvećih je bio taj da je BDSM samo maska pojedincima i način kojim će manipulisati drugom osobom kako bi zadovoljili isključivo svoje potrebe. Samim tim što su se sve moje iluzije srušile, naučila sam da poverenje i poštovanje nije ono što se instant dobija, već ono mora da se zasluži, kao i da slepo verovanje drugoj osobi, bez prethodne, samoinicijativne edukacije, može da dovede do trajnijih posledica, kao što je emotivna osakaćenost i problemi sa izgradnjom poverenja.

Iako su posledice prve BDSM veze ostale duboko ukorenjene u mojoj ličnosti, trudim se aktivno da ih prevaziđem, a u tome mi pomaže moj sadašnji dečko, koji je u ulozi Doma. Da, i on je pretrpeo mnogo zbog toga, ali je uspeo da mi pokaže da nije sve tako sivo i da je vredan toga da se ponovo trudim. Takođe sam naučila da BDSM ne sme da se umeša u politički život osoba koje ga praktikuju - da je 24/7 pokornost/dominacija ozbiljan problem koji ugrožava lične slobode i ljudska prava. Svima bih toplo preporučila da se ozbiljno edukuju pre nego što počnu da praktikuju bilo koju vrstu BDSM odnosa, jer koliko god bio magičan i zanosan, sa sobom nosi određene rizike, kao što su fizičke i emotivne povrede, koje se lako mogu izbeći uz safe word iliti sigurnosnu reč koju oba partnera imaju pravo da iskoriste u bilo kom trenutku. Na primer "crveno" znači obustaviti celo dešavanje istog trenutka, odvezati podčinjenog. "Žuto" znači smanjiti intenzitet akcije, udaraca, gušenja, vezivanja. Konstantno razgovarajte sa svojim partnerom o granicama koje postavljate.

Čak i da se dese greške, one će vas ojačati i naučiti vas nečemu. Domovi, aftercare je jako bitan i nemojte ga uskratiti svojim potčinjenima. Subovi, ne ustručavajte se da pokažete nezadovoljstvo ili strahove i ne pomerajte svoje hard i soft limite sve dok zaista ne osetite potrebu da to uradite. Za kraj bih rekla da se uvek pridržavate prvog postulata BDSM sveta, a to je - S afe, sane, consensual. Takođe, vodite računa o svom zdravlju, redovno se testirajte na polno prenosive bolesti i koristite zaštitu, bilo da ste u monogamnom ili poliamoričnom odnosu - Dijana, 20