Ovaj tekst je originalno objavljen na TONICIstraživanja su jasna: stres nam radi ružne stvari. Na primer, jednom studijom je otkriveno da žene koje doživljavaju stres imaju 11 puta veće šanse da im opadne kosa, u odnosu na one koji doživljavaju umereni ili mali stres. I stres na poslu se vezuje za povećanje težine u roku od pet godina. A 74 odsto pacijenata koji pate od bubuljica kažu da im stres pogoršava stanje. Slične efekte vidimo i kod životinja: anksiozni psi ranije osede, a miševi pod stresom brže stare.Ali kako zapravo stres utiče na fizički izgled? Postoje dva glavna načina.Kao prvo, kada smo pod stresom, radimo stvari koje škode našem izgledu. Na primer, mrštimo se ili stiskamo usne, što vremenom može da izazove bore. Ili anksiozno i odsutno grebemo svoju kožu ili grickamo nokte. Stres u velikoj meri podrazumeva nedostatak vremena, pa često donosimo ishitrene i loše odluke po pitanju toga šta jedemo, i tako se gojimo. „Zauzet si, pa možda zavisiš od unapred pripremljene hrane, kod koje je nivo šećera i masti često veći", kaže Suzan Tores, istraživačica iz Australije koja proučava vezu između mentalnog zdravlja i ishrane. Ukratko, stres može da nas natera da sabotiramo sami sebe.Drugi načini na koje stres utiče na naš izgled su komplikovaniji i sistematskiji. Kada hormoni stresa kao što je kortizol dođu u interakciju sa drugim hormonima i neurotransmiterima, javljaju se psihičke promene, koje nekad mogu da se manifestuju spolja.
Na primer, stres ubrzava prirodan ciklu rasta naše kose, što dovodi do bržeg gubitka kose, i produžava fazu gubitka kose u tom ciklusu. Takođe može da prouzrokuje preuranjenu pojavu sedih, pošto svaka vlas kose ima konačnu količinu pigmenta; kada se ciklus rasta naše kose ubrza zahvaljujući stresu, pigment se ranije potroši.Suprotno tome, stres usporava mesečnu obnovu ćelija kože. Rezultat toga mogu da budu bore, suva koža i usporeno zarastanje rana od bubuljica. U isti mah, višak kortizola okida lančanu hormonsku reakciju koja stimuliše veću proizvodnju ulja, i može da izazove, ili barem pospeši upale. I zaista, u jednoj studiji se navodi da je povišeni nivo stresa tokom ispitnog roka značajno povezan sa pojavom ozbiljnijeg broja bubuljica kod studenata. Ono što je možda najalarmantnije je to što stres može da pogorša varenje, čime inhibira apsorpciju vitamina koji su od ključnog značaja za zdravlje zuba, kože i kose.Hornični stres u životu takođe je uzročno povezan sa gojenjem. Kada smo pod stresom, naš organizam luči kortizol, koji onda u interakciji sa hormonom pod nazivom neuropeptid Y i hormonom leptinom stimuliše naš apetit za hranu sa visokim nivoom šećera i masti. Šta više, kada smo pod stresom, dobra hrana stimuliše lučenje opioida – našu prirodnu telesnu verziju heroina. Ono što usledi je zavisnost od ciklusa nagrađivanja: budemo pod stresom, a onda nas hrana za tešenje bukvalno, fiziološki uteši, i onda joj se odajemo da bismo otklonili stres. Stres „uvećava nagradnu vrednost veoma ukusne hrane", objašnjava se u jednoj studiji. Što smo više pod stresom, više žudimo i volimo hranu sa visokim nivoom šećera i masti, i više se gojimo. Stres takođe utiče na sistem za reakciju na stres koji se zove hipotalamusno-hipofizno-nadbubrežna osovina, koji može da izazove gomilanje masti, posebno u predelu stomaka.I konačno, stres utiče na nas i na subliminalne, instiktivne načine. U jednoj finskoj studiji, muškarci su lica žena sa visokim nivoom kortizola ocenili kao manje atraktivna nego lica žena sa nižim nivoom. Stres igra kritičnu ulogu u ovom fenomenu: visok nivo kortizola čini da pojedinci deluju manje plodno, što umanjuje njihovu privlačnost. Ovo ima smisla, kaže glavni istraživač studije, Markus Rantala. Stres inhibira seksualne hormone, a seksualni hormoni utiču na fizičku privlačnost.Još na VICE:Šta je tačno psihoza?Moj život bez depresijeNisam nekontrolisana kao što se osećam
Reklame
Na primer, stres ubrzava prirodan ciklu rasta naše kose, što dovodi do bržeg gubitka kose, i produžava fazu gubitka kose u tom ciklusu. Takođe može da prouzrokuje preuranjenu pojavu sedih, pošto svaka vlas kose ima konačnu količinu pigmenta; kada se ciklus rasta naše kose ubrza zahvaljujući stresu, pigment se ranije potroši.Suprotno tome, stres usporava mesečnu obnovu ćelija kože. Rezultat toga mogu da budu bore, suva koža i usporeno zarastanje rana od bubuljica. U isti mah, višak kortizola okida lančanu hormonsku reakciju koja stimuliše veću proizvodnju ulja, i može da izazove, ili barem pospeši upale. I zaista, u jednoj studiji se navodi da je povišeni nivo stresa tokom ispitnog roka značajno povezan sa pojavom ozbiljnijeg broja bubuljica kod studenata. Ono što je možda najalarmantnije je to što stres može da pogorša varenje, čime inhibira apsorpciju vitamina koji su od ključnog značaja za zdravlje zuba, kože i kose.
Reklame
Stres čak može da okine i preuranjeno starenje na nivou ćelija. Istraživanja ukazuju na to da je stres povezan sa kraćim trajanjem telomera. Telomere su oni delići DNK na krajevima hromozoma, koji istraživačima govore koliko je ćelija stara. Kraće telomere su između ostalog povezane i sa kraćim životnim vekom, umanjenim fizičkim kapacitetom za oporavak od trauma kao što su rane i umanjena elastičnost kože. Po jednoj studiji, žene sa većim nivoom stresa imaju telomere iste dužine kao žene deset godina starije od njih. Drugim rečima, od stresa ne starimo samo psihološki, već i biološki.
Reklame