Reklame
Droge

Ovako bi se kokain, ekstazi i met prodavali legalno

Ovo se dešava sa kanabisom. Ali kako bi funkcionisao svet legalnih stimulanata?

pisao Emily Goddard
03 Decembar 2018, 7:50am

Foto: VICE

Stimulansi klase A su ponovo popularni. U odnosu na prošlu deceniju, sve više ljudi u Britaniji konzumira kokain i MDMA. Obe supstance navedene su u istraživanju u kojems se zaključuje da je u Engleskoj i Velsu upotreba stimulansa klase A među odraslima svih uzrasta u proteklih nekoliko godina porasla za 17%, dok je u poslednjih šest godina broj mladih između 16 i 24 godine koji su koristili ove supstance porastao za 35%.

Uzevši u obzir činjenicu da je čistoća kokaina veća nego što je bila u prethodnoj deceniji, a da su cene ostale stabilne, ovaj porast nije iznenađujući, a kokain ostaje najpopularniji ilegalni stimulant. Ipak, porast broja ljudi koji konzumiraju kokain doveo je do posledica daleko ozbiljnijih od neprospavanih noći, četova od kojih nas je ujutru sramota ili kurčenja na mestima gde to nikako nije poželjno. Hospitalizacije povezane sa konzumacijom kokaina, kao i smrti povezane sa istim su takođe u porastu.

Ali šta bi se desilo da se kokain, krek, MDMA, kristal met i spid legalizuju? Da li bi to dovelo do sigurnije upotrebe?

Stiv Rols, analitičar pri Transform Drug Policy Foundation, veruje da bi tako i bilo. On radi na prvoj knjizi u svetu koja bi obezbedila opšte smernice kada se radi o regulaciji stimulansa (prethodno je napisao knjigu o regulaciji kanabisa koju su vlade Kanade i Urugvaja koristile kako bi informisale ljude koji su radili na regulatornim politikama). Razgovarali smo sa njim kako bismo saznali kako bi stvari funkcionisale u realnosti.

1543576540875-Screen-Shot-2018-11-30-at-111520
Photo: VICE

VICE: Legalizacija kanabisa je jedna stvar, a legalizacija stimulansa je nešto sasvim drugačije, zar ne?

Stiv Rols: Različite droge su povezane sa različitim rizicima, a cela ideja regulacije je da se kontrolišu i smanje rizici, tako da bi regulatorna sredstva koja bi se primenjivala varirala. U okviru stimulansa postoji širok dijapazon proizvoda i rizika, tako da bi trebalo imati i različite modele koji bi regulisali cene, potenciju, pakovanja, distributere i marketing, ali bi principi i ciljevi bili isti.

Gde bi mogli da se kupe?

Zazirem od generalizacije kada se radi o ovakvim stvarima, zato što ne biste prodavali kokain i intravenozne amfetamine na isti način. Na najrestriktivnijem kraju skale – na primer, za metamfetamine i intravenozne stimulanse – za konzumaciju biste imali određeni prostor gde bi se ove supstance konzumirale, slično kao za metadon na recept. Za kokain i MDMA to bi izgledalo više kao apoteka. Bio bi to maloprodajni model, ali bi bili striktno regulisani sa obučenim medicinskim profesionalcima, koji bi morali da poštuju niz pravila kada se radi o starosnom ograničenju, zabrani prodavanja osobama koje su pod dejstvom supstanci, kao i prodaji u količinama koje prevazilaze racionalni kvantitet kad se radi o ličnoj upotrebi. Ne biste prosto mogli da kupite kilogram kokaina.

Kokain i MDMA, kao i stimulansi niže potencije kao što su deksamfetamini mogli bi biti dostupni na nekim licenciranim mestima kao što su pabovi ili kofi-šopovi, gde bi članovi mogli da kupe i konzumiraju supstance. Stimulansi niže potencije takođe bi mogli da se kupe na licenciranim maloprodajnim mestima. Za stvari kao što je čaj od koke i energetska pića bazirana na kofeinu, kao što je Red Bull, ne bi bila neophodna nikakva posebna regulacija; mogli bi da se prodaju u supermarketima, kao što je i sada slučaj sa nekima od njih.

A šta je sa krekom? Da li bi i to bilo legalno? Ako ne, zar ne mislite da bi ga ljudi svakako pravili?

Ukoliko bi kokain prah bio dostupan, krek bi svakako efektivno bio dostupan, jer bi ljudi mogli relativno brzo da ga naprave. Ipak, to je nešto što treba obeshrabrivati, tako da svakako ne bismo preporučili da se prodaje. Osoba koja prodaje prah mogla bi dati savet kako da se smanji potecijalna šteta, ali svakako ne bismo kriminalizovali korisnike.

A kristal met, da li biste i to legalizovali?

Metamfetamini i nisu tako drugačiji od običnih amfetamina koje se već decenijama koriste na parti sceni. Razlika je u tome što su efekti metamfetamina dugotrajniji, potentniji su po miligramu i lakše ih je pušiti. Sami metamfetamini su demonizovani na način koji ne reflektuje njihov farmakološki sastav i efekte. Kada govorimo o regulaciji, ne bismo prodavali intravenozne metamfetamine, ali bismo verovatno u apotekama prodavali spororazgrađujuće oralne preparate u formi pilule. Ono što želimo je da ljude priblužimo bezbednije pripremljenim drogama.

Da li bi legalni kokain bio “dauner”? Svi vole da šmrču kokain u toaletima, da li će to uništiti ritualističku upotrebu kao i privlačnost ovih droga?

Razumem da je za neke ljude ovakva upotreba zabavna. Kultura bi se promenila ako bi kokain izgledao više kao farmaceutski lek, ali bi to bila dobra promena, jer bi korisnici tačno znali šta konzumiraju. Možemo biti romantični i nostalgični kada se radi o starim dobrim danima kada je sranje koks bio lupljen Neskvikom od strane nekog jezivog lika, ali stvarno ne mislim da bi neko previše tugovao zbog ovakve promene.

Da li bi spid ukoliko bi bio legalan bio i čistiji, što bi značilo da bi ponovo bio kul?

Moglo bi da se desi. Kada se radi o spidu, verovatno bi bio bolji ukoliko bi bio u obliku spororazgradljivih pilula koje bi “radile” duže. To bi takođe značilo i da ne bi bilo inicijalnog naleta efekta kao kada se radi o konzumaciji spida u prahu.

Ko bi profitirao od prodaje?

Profit bi prešao u konvencionalni domen legalnog biznisa. Bilo bi profita i za proizvođače, snabdevače i distibutere, kao i za bilo koje druge proizvode, a i vlada bi profitirala od poreza. Treba naglasiti i da su supstance kao što su kokain, metamfetamini i amfetamini već u upotrebi kao legalni medikamenti u nekim medicinskim poljima. Nije misterija kako se ove supstance koriste u kliničkoj sferi, a šire tržište bi bilo samo proširenje ovakve prakse.

Šta bi se desilo sa cenama? Da li bi kokain bio jeftiniji nego što je sada?

Preporučili smo da cena bude približna trenutnoj ceni na ilegalnom tržištu. Ne želimo da promenimo cenu dramatično ili brzo. Ako bismo je prepolovili, možda bi došlo do skoka u upotrebi, jer bi ljudi kupovali duplo više – ili, ako bi podigli cenu, ljudi se ne bi cimali sa legalnim nabavljanjem, već bi nastavili da kupuju od postojećih dilera.

Kako biste ugušili crnu ekonomiju, i da li mislite da bi to imalo bilo kakav uticaj na kriminal uopšte?

Ljudi bi progresivno prešli sa ilegalnih na legalne dobavljače. Procenjujemo da bi 80 do 90 procenata tržišta bilo u legalnom domenu, a ilegalno tržište bi propalo zbog takvog umanjenja količine sa kojom operiše. Ilegalna razmena trenutno obezbeđuje značajna sredstva organizovanom kriminalu i pokreće prekršaje, iznude i korupciju kako i u UK tako i u svetu. Politika prema drogama koju vodimo ovde ima negativne efekte internacionalno, od zapadne Afrike, Kariba, Meksika, Kolumbije i Perua, gde za posledicu ima nasilje i nestabilnost već decenijama. Kada bismo to zaustavili, videli bismo smanjenje stopa kriminala; to bi umanjilo moć mnogih često vrlo neprijatnih organizovanih kriminalnih grupa.

Broj smrti koje izazivaju kokain i amfetamini je u porastu. Da li bi legalizacija stanje učinila još gorim?

Legalizacija bi omogućila da znate tačno šta konzumirate, zato što bi proizvod bio regulisan, a na pakovanju bi pisalo koliko je jak proizvod, kao i šta je u njemu, a sadržalo bi i jasne zdravstvene savete, kao i smernice za doziranje. Ogroman je problem bila droga koja je lupljena odvratnim stvarima, ili koja je prodavana pod drugim nazivom, a sada su droge često mnogo jače nego što korisnici očekuju. Možda želite tabletu MDMA od 100mg, a sada sve češće dobijiate tabletu od 250mg ili 300mg; a ako dolazite iz kulture gde su tablete duplo slabije, odjednom ste na potencijalno visokorizičnoj teritoriji gde ljudi počinju da umiru. Trenutno, ako kupujete tablu paracetamola u Poundland-u, dobićete više informacija o proizvodu koji ste kupili nego za paket koksa koji ste kupili na ćošku ili u mračnom klubu. Znanje je moć.

Smrti i eksploatacija su sastavni deo lanca za snabdevanje kokainom. Da li je moguće ostvariti prodaju legalnog kokaina bez ostvarivanja pravedne trgovine kokainom?

Kokain je duboko neetički proizvod zbog prirode njegove proizvodnje: ona uništava okolinu, a potpomaže kriminal, konflikte i nestabilnost dok ojačava organizovani kriminal. Ipak, kriviti korisnike za sve loše stvari bilo bi samo skretanje pažnje sa prave odgovornosti koja je na zakonodavcima i ljudima zaduženim za politike prema drogama. Trenutno ne postoji mogućnost da se kokain kupi u okviru legalnog tržišta, ali bi mogao da se prodaje ukoliko bi bio legalan proizvod. Mogli bismo imati proizvodnju koja bi funkcionisala po principima pravedne trgovine, kao i sertifikate o organskoj proizvodnji; isto kao kada su u pitanju fair trade banane. Ali proizvod prvo mora biti legalan. A to se ne može učiniti dok Pablo Eskobar i slični kontrolišu tržište.

Da li mislite da smo kulturološki sposobni da upravljamo odgovornošću kada se radi o ovakvim stvarima, kada alkohol, koji je legalan, već predstavlja problem?

Naša je odgovornost da se suočimo sa realnošću, a realnost je da hiljade mladih ljudi trenutno koriste ilegalne stimulanse. Očigledno je da rizici sa kojima se korisnici suočavaju bivaju itekako uvećani zbog ilegalnog nabavljanja, a kada bi regulacija umanjila rizike i pre svega ih konstatovala, to bi bio odgovoran način da se pristupi ovoj temi. Alkohol nije droga klase A, a reklamira se deci direktno putem sponzorstava u Premijer Ligi. Mi ne želimo da ponovimo takvu glupost. Čineći ove supstance funkcionalno dostupnim na način koji odgovara potražnji ne uključuje obavezno i promociju upotrebe. Novac treba preusmeriti ka edukaciji i davanju mladima drugih opcija, tako da u startu ne budu zainteresovani za konzumaciju droga.

Istraživanja ukazuju na terapeutske benefite nekih stimulansa, posebno MDMA, za tretiranje stanja poput posttraumatskog stresnog poremećaja. Da li bi legalizacija olakšala istraživanja?

Mnogi stimulansi su već u upotrebi kao legalni lekovi, ali je teško istraživati MDMA zato što se vodi kao visokorizična supstanca, i zahteva posebnu licencu. Trenutna istraživanja obećavaju mnogo kada se govori o terapijama koje za cilj imaju lečenje trauma. Kada bi se zakonske regulative promenile i kada bi se umanjila stigma koja okružuje ove supstance, definitivno bi se ubrzala i istraživanja, a potencijal bi bio realizovan. Zaista se nadam da će moja knjiga pomoći da se podrže reforme povezane sa stimulansima, što je sledeći logičan korak u okviru javnih debata. To će biti teže zbog postojanja zastrašujućih i ukorenjenih stavova povezanih sa stimulansima, koji su mnogo intenzivniji čak i od onih povezanih sa kanabisom, ali od nekuda moramo početi.

Hvala, Stiv.

Pomozite nastanku Stivove knjige ovde .

Članak je prvobitno objavljen na VICE UK.
Tagged:
MDMA
Kokain
экстази