Žene fudbalera o mitovima koji kruže o njima

Megan Hit je oduvek uživala u svom poslu, ali je sa 18 godina dala otkaz kao prodavačica u centru Mančestera, je njena ljubav iz detinjstva radila suviše zastrašujuće stvari da bi ona mogla normalno da se bavi svojim poslom.

Njen partner, Vil Kin, nije dolazio u radnju i, ono, rušio cipele sa visokih polica H&M-a. Samo je potpisao ugovor za napadača u Mančester Junajtedu, a Megan se zbog toga našla pod svetlima reflektora i sada isticala među koleginicama. "Radila sam neko vreme u Ol Sejnts u Traford Centru", kaže mi ona. "Na kraju sam otišla; postalo je suviše neprijatno. Ljudi na poslu bili su u fazonu: 'Zašto si ovde i zarađuješ minimalac kad tvoj partner igra za Junajted?'"

Način na koji javnost doživljava WAG-ove ( wives and girlfriends) – žene i devojke sportista, najčešće fudbalera – skoro da uopšte nije evoluirao od vremena kad je taj izraz nastao. Jedna od prvih upotreba izraza WAG desila se 2002. godine, među osobljem kluba na plaži u Dubaiju zbog razuzdanog ponašanja supruga fudbalera (engleski tim odseo je tamo pre Svetskog prvenstva u Južnoj Koreji i Japanu). Do 2006. godine, već je bio u širokoj upotrebi.

Predstavljajući ih kao plitke i materijaliste, dnevne novine WAG-ove uglavnom koriste da bi pričali priče s poukom o tome kako novac ne može da kupi sreću ili pristojno ponašanje. Pre samo dve godine, Džen Moir napisala je u Dejli Mejlu da Roj Hodžson "nikad nije video WAG-a u novom mantilu, pripitu od bakardija, s pilećim filetima koji škripe na njenim visokim potpeticama dok maršira ka karaoke mašini u ponoć". Alison Kervin iz nedeljnog Mejla otišla je korak dalje, poredeći WAG-ove sa životinjama. "Ove dugonoge ždrebice uzbuđeno topoću niz stepenice iz prizemlja, s kopitima na jeftinim potpeticama toliko visokim da izgledaju neprirodno štrkljasto, blago deformisano, kao stvorenja iz Avatara." Fabio Kapelo ih je čak proglasio "virusom".

Ali skoro ništa nismo čuli od tih žena, mimo naslova kao što su "Moje večeri sa pretendentima na WAG-ove učinile su da me bude sramota sopstvenog pola" ili "WAG dobija kuhinju od 200.000 funti – sa sve šest rerni". A partnerke fudbalera moraju da se nose s dosta toga o čemu vi – i navijači njihovog muža ili dečka – ne morate nužno da razmišljate. One su tu kad neko od njih da autogol, kad ga bolničari iznesu sa terena na nosilima, dok se drži za razvaljeni list. Kako se ove često viđene, ali nikad saslušane žene nose s tim kad trolovi poručuju njihovim muževima da se bace s litice?

"Odrastajući, uvek sam bila u fazonu: 'Fuj, ne želim da budem s fudbalerom'", kaže Megan, čiji je muž prešao iz Junajteda za Hal Siti otkako je onomad radila u Ol Sejnts. "Većina momaka i supruga koje poznajem u fudbalu su dobrodušni, skromni ljudi koji potiču iz normalnih okruženja. Ima tu nekoliko izuzetaka, jedino njih viđate po medijima, oni prave frku." Tabloidi, na kraju krajeva, plaćaju oko 5.000 funti za priče o njihovim seksualnim podvizima.

"Ljudi misle: 'Mora da je fantastično izlaziti sa fudbalerom'", nastavlja Megan, "ali fudbal nije glamurozan ako živite u njemu sve vreme. Jeste, možete da idete na lepa mesta za odmor, možete da imate lepu kuću, lepa kola i lepu torbicu, ali kad vaš partner ima povredu od koje se dugo oporavlja ili ga ne odaberu da igra, sedi na klupi svake nedelje i dolazi kući nervozan, depresivan i besan – to nije glamurozno. Čak i kad igra dobro, posle treninga je mrtav i odlazi pravo u krevet."

Samanta Kolins i Džejms Kolins, bivši odbrambeni igrač Vest Hema, su u braku. Samanta nije čak ni znala da je Džejms fudbaler kad su se upoznali. "Kad sam imala 18 godina, radila sam u Starbaksu. Džejms je svraćao sve vreme, a jednog dana je poveo sa sobom prijatelja Tedija Šeringama, koji je igrao za Milvol. Rekla sam: 'Ne pratim fudbal, ali da pratim, navijala bih za Vest Hem.' Narednog dana ušao je s potpisanom majicom Vest Hema. Nisam mislila da je to nešto čudno sve dok jednog dana nisam gledala FA kup s ocem i ugledala Džejmsa. Rekla sam: 'Oh moj Bože, pa taj lik stalno dolazi u Starbaks i ja sam ćaskala s njim.' Bilo je to zaista nadrealno."

I dok tabloidi WAG-ove zovu "nakarminisane ortakinje " ili "Stepfordske drolje ", ne bave se mnogo emotivnim naporom koji iziskuje zabavljanje sa fudbalerom. Za mnoge strejt žene, imati dečka ume da bude emotivno iscrpljujuće. Na kraju nadomešćujete manje robusnu podršku koju neki dobijaju od svojih muških prijatelja zato što, negde od 15. godine, istraživanje pokazuje da, kako su mladići socijalizovani da se "ponašaju kao muškarci", to znači odbacivanje svega što deluje ženskasto, kao što su osećanja i razgovor o njima sa partnerima. To ume da bude utoliko izraženije ako muškarčev posao podrazumeva da 70.000 ljudi skandira njegovo ime s jedne strane, dok ga s druge pretvaraju u poentu vica u mimovima ako pogreši prilikom dodavanja.

Kad je Meganin muž igrao za Junajted na početku njihove veze zvali su ga čudom od deteta kliničkog, sportskog stila i često su ga poredili sa Rudom Van Nistlrojem. Međutim, u Vilovoj karijeri došlo je do preokreta kad mu je leva prepona "eksplodirala". Dvadesetpeti februar 2016. ostaće upamćen kao veče kada je Markus Rašford, tada s 18 godina, dao dva gola u prvoj igri za Junajted, uvrstivši Junajted među poslednjih 16 timova u Ligi Evrope pobedom od 5-1. Ali istina je da Rašford ne bi ni igrao da Vil nije bio povređen. "To veče je bilo gorko-slatko za mene", rekao je Vil za Tajms. "Bio sam srećan zbog Markusa, ali dugo sam čekao novu priliku, a ona mi je bila oduzeta zbog još jedne povrede. Često pomislim: 'To sam mogao da budem ja.'"

Posle povrede prepona, Vil je prešao u Hal Siti za milion funti, ali je ubrzo posle toga pokidao krstaste ligamente u levom kolenu. "Kad je vaš posao i ono što volite u životu da trčite i šutirate loptu, i kad vam neko kaže da to ne možete da radite godinu i po dana, to ume da vas skrha", kaže Megan. "Počnete da se osećate klaustrofobično u rođenom telu."

Povrede teško padaju fudbalerima i njihovim partnerkama, ali njihov bol utoliko je veći zbog surove kritike navijača. "Pokušala sam da ne idem više na Tviter i čitam komentare ljudi posle utakmica", dodaje Megan. "Kad je Vil drugi put povredio ligamente kolena tokom utakmice, neko je tvitovao: 'Najbolja stvar koja se ikad desila Hal Sitiju bila je kad se Vil Kin povredio.' Bila sam van sebe od besa."

Mimo povreda i uvreda, kako se WAG-ovi nose s raspoloženjem partnera kad ne igraju dobro? Razgovarala sam s Aleksandrom Solerom, koja je upoznala muža, golmana Kardif Sitija, Nila Eteridža, dok je radila u noćnom klubu. "Imamo jednog od onih stvarno pufnastih pasa koje viđate n Instagramu – to je praktično lav ukršten s plišanim medom", kaže ona, na istinski neverovatan način opisavši čau čaua. "Deca i ja uvek poželimo dobrodošlicu Nilu kad igra… pas ga dočeka na vratima i to rasprši svu negativnu energiju. Ne možete da budete ljuti na čau čaua."

Partnerke fudbalera ostaju s njima više sezona, čak i kad stvari ne idu baš kako treba. Klubovi aktivno podstiču monogamiju zato što ona podrazumeva bezbednost i ravnotežu. I tako fudbaleri često ostaju sa ljubavima iz detinjstva tokom čitave karijere.

Razgovarala sam sa Leks Vilkinson – sedamnaestogodišnjom mladom pop zvezdom čiji je dečko, Rajan Edmondson, upravo počeo da igra za prvi tim Lids Junajteda – koja fudbal smatra zaslužnim za to što im je veza postala zrelija. "Neki od naših drugara u vezama moraju da viđaju momke ili devojke svaki dan, ali ako smo oboje zauzeti na nekoliko nedelja, to nam ne predstavlja problem. Pričamo o zaista zrelim stvarima – čak je i moja majka to primetila. Kad se vratim iz škole, a on se vrati s posla, sednemo s čašom crvenog vina u ruci i pričamo kakav nam je bio dan."

Ali vezivanje za čoveka sa tako zahtevnim poslom često traži žrtvu. Fudbaleri zarađuju sav novac, tako da je ono čime se vi bavite često uslovljeno mestom na kom oni moraju da budu. Aleks je isprva radila kao negovateljica starijih, ali kad je Nil prešao u Kardif, morala je da da otkaz. "To nije bilo nešto u šta sam mogla odmah da uskočim, jer nisam poznavala kraj, pa sam pomislila: 'Dobro, a šta bih mogla da radim?’ I zato sam se vratila na fakultet i završila ga" – i sada je terapeutkinja lepote, što znači da može da radi bilo gde kuda ode Nil.

Megan se suočila sa sličnom odlukom kad je dala otkaz na poslu na kom je radila za brend nakita i životnog stila Kendra Skot u Sjedinjenim Državama. Održavanje veze na daljinu dok je Vil bio u Engleskoj pokazalo se suviše teškim. "Od svoje 16 godine, zarađivala sam sopstveni novac", kaže ona. "Volim da imam nešto za sebe. Sad imam 26 – oduvek sam sebe zamišljala kao ženu od karijere, a nikad nisam za sebe mislila da ću biti tip žene koja će se mlada udati i roditi decu."

Balansiranje sopstvenih ciljeva s onima vašeg partnera nikad ne prestaje. I zato ideja da su WAG-ovi preterano osunčane vampirice, u stalnom lovu na najnoviji trend, deluje više kao nabudženi naslov nego apsolutna istina. Umesto toga, ove mlade žene zvuče kao da rade ono što rade tolike druge u Velikoj Britaniji: pokušavaju da shvate kako će, za ime sveta, sastaviti kraj s krajem i usput biti srećne.

@annielord8