Reklame
Музика

Kako je pesma ’Afrika’ grupe Toto postala omiljena pesma na internetu

Ova ljigava, emotivna pesma, koja ove godine puni 35, nekako inspiriše neironično, gotovo nepodeljeno divljenje širom neta.

pisao Jessica Furseth
23 Novembar 2017, 7:00am


Ovaj članak je prvenstveno objavljen na Motherbord.

Nikada nisam mnogo razmišljala o ovom hitu kalifornijske grupe Toto iz 1982. „Afrika“ je nekako uvek bila tu.


Ali jednog dana, naizgled ničim izazvana, ova pesma mi se nametnula i ja sam se navukla. To se dogodilo na zadnjem sedištu taksija, dok smo usred noći jurili amsterdamskim ulicama. Bilo je toplo letnje veče, bila sam pijana, u dobrom društvu, i sa bocom neverovatnog crnog vina. Drugim rečima, bila sam tačno u pravom raspoloženju da me šarmira ova omiljena melodija iz osamdesetih, čija iskrena melanholija je čini savršenim saundtrekom naših života.


Jednom kada sam se zaljubila u „Afriku“, brzo sam shvatila, kao što to obično biva, da nisam jedina. „Afrika“ je toliko popularna na netu da je praktično postala mem. Postala je neodoljiva mačja trava interneta, sa svih svojih 4 minuta i 55 veličanstvenih sekundi, a prvi nagoveštaj zašto je tako nalazi se u samoj pesmi. Afrika je manje muzički komad, a više osećaj. Počinje nežno, pa je bilo potrebno da prođe par trenutaka pre nego što sam shvatila šta svira u taksiju. „ Večeras čujem odjek bubnjeva“, pevuši Dejvid Pajh preko svoje klavijature, milijući mi uši, dok iskrenost njegovog glasa ispunjava kola, a u tom trenutku, verovatno i čitav svet. „ Požuri, momče, čeka te tamo“! Ubrzo sam odustala od bilo kakvog pokušaja da vodim razgovor, i do trenutka kada je došao refren, naravno da sam pevala: „ Biće potrebno mnogo da me odvuku od tebe“!


„Afrika“ ove godine puni 35, i ova štreberska bizarnost nekako uspeva da inspiriše gotovo nepodeljeno divljenje širom neta. Postoji „Afrika“ bot koji tvituje stihove pesme. Postoji http://ibless.therains.downin...., gde zvanični spot za „Afriku“ ide u krug (Do danas, ovaj spot ima 250 miliona pregleda samo na Jutjubu). Ova pesma je iskorišćena u brojnim reklamama i TV serijama, nedavno u naučno-fantastičnoj seriji punoj nostalgije za osamdesetim godinama, Stranger Things.U Saut Parku, Zajednici (sa Beti Vajt), i Večeras sa Džimijem Felonom (sa gostom Džastinom Timberlejkom) su pravili parodije na račun ove pesme.


To je ta neironična naklonost koju Totova „Afrika“ često inspiriše u ljudima. Kada na Tviteru pretražite „Afrika + Toto“, videćete kako vam ekran ispunjavaju ničim izazvane objave sreće i ljubavi: „Ne znam šta je to kod ’Afrike’ od grupe Toto, ali učini da se osetim kao da mogu da uradim bilo šta“, piše u jednom. „Ne obraćaj mi se dok ujutru ne čujem ’Afriku’ od Totoa“, piše u drugom. „Ako ste pod stresom, piše u još jednom, „Samo se setite da postoji pesma ’Afrika’ grupe Toto“.


I to ne prestaje.


Nik Desideri, entuzijasta za pop muziku iz Čikaga, može da potvrdi da „Afrika“ zaista ima posebno mesto u srcu interneta. „Dobro jutro, u komentarima imam 50 i više ljudi koji pominju ’Afriku’ od grupe Toto“, tvitovao je Desideri, dan nakon što je njegova lista Jedinstvene teorija hitova , rokačina protiv laganica, (iznad) postala viralna ranije ovog meseca.


„Osim oko Totoove ’Afrike’, oko pesme Bijonse ’Love on Top’ ima najviše sporenja“, kaže mi Desideri u mejlu. Ona kaže da je veći deo komentara pozitivan, ali da postoji znatan broj frustriranih obožavatelja „Afrike“, od kojiih su mnogi rekli da je zbog lošeg plasmana te pesme čitava lista kompromitovana. „Pošto je ’Afrika’ sada u suštini postala mem, nisam iznenađen opštim nezadovoljstvom, ali svakako me je iznenadilo koliko je to nezadovoljstvo duboko“, kaže Desideri.


Ova naklonost možda objašnjava zašto se nove pesme često upoređuju sa Totoovim apsolutnim klasikom. Kada je Tejlor Svift u avugustu objavila prvi singl sa svog novog albuma, novinarka iz Londona, Moli Gudfelou, je imala skoro 60 hiljada lajkova kada je tvitovala: „Zašto bih slušala Tejlorinu novu pesmu šest puta da bih je ’ukapirala’, kada mogu jednom da čujem Totoovu ’Afiku’ i odmah odlepim“?


Vala baš.


Ali kako je „Afrika“ postala možda najomiljenija pesma na internetu? Nekoliko večitih sjajnih pop i rok ploča, uključujući Billie Jean Majkla Džeksona, Let’s Dance Dejvida Bouvija i Prinsova 1999. su dospele na vrh top lista 1983, iste godine kada je „Afrika“ bila na prvom mestu Bilbordove top liste 100 najprodavanijih ploča. I dok svaki od tih albuma i narednih singlova sa njih ostaju naširoko popularni i slavljeni od strane kritke, „Afrika“ je možda tiho odnela pobedu kao pesma koja štrči i dovoljno je štreberska da bude privlačna veseloj i jednostavnoj mem zajednici na internetu.


„Afrika je vrhunska stvar iz osamdesetih. Potpuno je u duhu svog vremena“, kaže Ben Lant, izvršni direktor digitalnog odeljenja BMB, advertajzing agencije iz Londona. Lant je dovoljno star da se seća da je „Afrika“ bila „ekstremno nepopularna“ kada je bio klinac krajem osamdesetih, ali sada na nju gleda kao na svoj slatki greh. „’Afrika’ je premostila generacije. Postoji nepatvorena nostalgija kod ljudi mojih godina, kao i pozajmljena nostalgija kod mlađih ljudi“, kaže Lant. On sugeriše da mladi možda vole ovu pesmu zato što zvuči kao muzika koju su puštali njihovi roditelji kada su oni bili mali. „Ima tu vezu sa tvojim detinjstvom, i to čini da se osećaš bezbednim“.

„Više se radi o prizivanju osećanja nego o konstruisanju povezanog narativa.“

Popularnosti pesme doprinosi i činjenica da je zapravo veoma vešto napravljen komad muzike, sa bubnjevima koji voze, slojevitim harmonijama i himničnim refrenom. Stihove je ponekad teško razaznati, što je čest slučaj sa pesmama iz osamdesetih, a čak i kada razumete reči, mogu da vam deluju pomalo besmisleno. To je verovatno pomoglo ovoj pesmi da traje na internetu, kaže Lant, zato što mem mora da bude dovoljno neodređen da bi ljudi mogli da mu pridaju sopstveno značenje dok se širi. „Ali kada nešto postane mem, nešto je kod njega izvrnuto“, kaže Lant. „Kod mema sa ’Afrikom’ nema mnogo toga izvrnutog. Ljudi ga uglavnom koriste da izraze radost i ljubav“.

U doba kada su klavijaturista Totoa Dejvid Pajh i bubnjar Džef Porkaro napisali pesmu, do tada zapravo nikada nisu bili u Africi. Porkaro, koji je umro 1992, ovako opisuje tekst pesme: „Beli momak pokušava da napiše pesmu o Africi, ali pošto nikada nije bio tamo, može da priča samo o onome što je video na televiziji, ili da se priseća prošlosti“. Ovo nije trebalo da bude pesma o kontinentu; ona govori o ideji, ili o pozajmljenoj nostalgiji za mestom na kome autor nikada nije bio.

„’Afrika je proizvod određenog kulturnog pokreta“, kaže Kejt Miltner, istraživačica interneta sa Univerziteta južne Kalifornije. Stih ’Slavim kiše dole u Africi“ ima smisla u kontekstu gladi u Etiopiji početkom osamdesetih, koja je izazvala globalnu reakciju, sa dobrotvornim singlovima „We Are The World“ i „Do They Know It’s Christmas?“, dodaje Miltner. Totova pesma je slična, po pitanju toga kako zauzima belački, zapadnjački pogled na ovaj kontinent, a spot za pesmu takođe sadrži neke generičke afričke prizore koji ne bi toliko dobro prošli da su snimljeni danas (kao što je Tejlor Svift otkrila kada je spot za „Wildest Dreams“ snimila u Africi).

Internet nije poznat po tome da prašta problematične kulturne elemente, kao što su prisvajanje ili izbeljavanje, pa je možda čudno što te kritike uopšte nisu usmerene na hit koji je napisao bend čija je originalna postava bila sastavljena od šest belih tipova. Miltner kaže da je to možda tako zbog neodređenosti teksta, koji nije baš eksplicitan. Površno gledano, „Pesma izgleda govori o momku koji ima određena osećanja prema devojci, sa nekim mitološkim referencama“, kaže mi Miltner, ističući geografski nemoguć stih: „Baš kao što se Kilimandžaro izdiže kao Olimp iznad Serengetija“. „Više se radi o prizivanju osećanja nego o konstruisanju povezanog narativa“, dodaje ona.

S toga „Afrika“ može da deluje malo ljigavo 2017. Ali 1982. je bila potpuno iskrena: „Trenutno na internetu buja fetišizacija iskrenog i čistog. Možete da vidite fotografiju psa i jelena koji se grle, sa komentarom „Isuviše čisti za ovaj svet“, kaže Miltner, koja misli da je razlog zašto je internet prihvatio ovu pesmu delom i to što potiče iz vremena kada je iskrenost bila mnogo više društveno prihvatljiva.

Naravno, i osamdesete su imale svoje društvene i političke probleme. Miltner, sa svoje strane, misli da trenutna politička klima daje još jedan nagoveštaj zašto je internet usvojio „Afriku“ Totoa. Ova hiperiskrena, nostalgična pesma možda nikada nije zaista proglašena za kul pesmu, ali to je delom i poenta: možemo da uzvikujemo besmisleni tekst ove pesme i volimo je bez uzdržavanja, baš kao što sam ja i sama to otkrila tokom vožnje taksijem po Amsterdamu, one čarobne noći.

„Daje ti dozvolu da doživiš katarzu“, kaže Miltner. „Trenutno živimo u veoma čudnim vremenima“.

JOŠ NA VICE.COM:

Disko život glavnog grada 1980-ih: Kada je i Beograđanka bila klupski raj

Domaći hitovi stari 20 godina: Red treša i po koji biser

Domaće pesme koje će vas uraditi

Tagged:
africa
Internet
hit
Toto
Mem
Prins
osamdesete
Majkl Džekson
Dejvid Bouvi