Devetoro ljudi nam je ispričalo svoje najgore noćne more

Ove godine naišao sam na mnoge svedoke ružnih snova na javi. Ispratio sam narko rat na Filipinima, ubistvo tinejdžera u Izraelu/Palestini, razgovarao sa žrtvama Holokausta, trgovine ljudima, atomskog bombardovanja. Noćne more su simptom traumatičnih dešavanja, pa su se često pominjale.

Već više od tri godine sakupljam priče o snovima širom sveta za projekat World Dream Atlas. Pred svaku noć veštica, izaberem neke od najupečatljivijih iz prethodne godine i objavim ih ovde na VICE.

Nadam se da će vam se svideti ovogodišnja kolekcija. Ako i vas muče ružni snovi, jedan šaman sa Filipina mi je dao sledeći savet: „Noćne more se najbolje sprečavaju tako što uzmeš otrovnu ražu i zakucaš je iznad vrata, da bodljama otera zle duhove."

Srećna vam Noć veštica. Lepo spavajte.

„Ovaj san mi se često javlja. Nastupam pred slabom posetom, a ne mogu da im zadržim pažnju. Počinju da odlaze. Trudim se sve više i više da ih ubedim da ostanu, a oni sve brže odlaze. Na kraju, da ne idem sad u detalje, bilo je uzimanja taoca. Sanjam isto već čitav niz godina, a svake večeri se sa tim suočavam i na televiziji." – Konan O'Brajen iz Njujorka, SAD

„Imala sam šest-sedam godina kad sam sa majkom pobegla, deset dana pre nego što su Nemci došli i pobili mi celu porodicu. Spalili su sve kuće u ulici u kojoj smo živeli. Nas dve smo se sklonile prvo u neku štalu, posle u napuštenu zgradu. Bile smo sakrivene u podrumu kad je u pola noći neko zakucao na vrata. Naoružan čovek u poljskoj uniformi sa crvenim krstom na ruci. Nismo znali otkud on tu, poljska vojska se povlačila. Seo je na jedinu stolicu koju smo imali u sobi i par sati nam pričao o tome šta nas Jevreje čeka posle rata. Hitler će da pobedi, rekao je, mi ćemo mu postati saveznici, a prvo što će da nam naredi biće da istrebimo vaš narod. Mama je bila ranjena, krv joj je curila niz ruku. Čovek joj je ponudio zavoj ali ona je odbila. Sećam se da sam bila ubeđena da su nam to poslednji trenuci na ovom svetu, ali on je na kraju ustao, uzeo pušku, i otišao. Nikad neću zaboraviti njegove poslednje reči: vidimo se posle rata. Često sanjam o njemu, kako će se vratiti da nas sve poubija." – Sautfild, SAD

„Nekad poželim da mi se sestra nikad nije rodila. Ona sama kaže da će, ako mama i tata umru pre vremena, ona za to biti odgovorna. Svako malo se nađe na granici života i smrti zbog droge i alkohola. Pretila je samoubistvom i završila na psihijatriji. Lagala je da ima neizlečiv rak i da će umreti za šest meseci. Svakakve je stvari radila. Sećam se kako sam je sanjao pre desetak godina. U snu smo bili mali, u spavaćoj sobi naših roditelja. Otimali smo se oko neke gluposti, dečije igračke, a ja sam je onda uhvati za glavu i udario njom o dasku od kreveta. Slomio sam joj vrat, potpuno prekinuo kičmu, glava joj je visila. U snu sam uradio ono što se nije smelo i tako okončao stvari, ubio sestru golim rukama." – Njujork, SAD

„Sanjam da sam kod babe i dede u kući. U sredini prostorije pojavi se mala crna rupa i krene da se postepeno širi. Znam da će stići do mene i odvući ne u ništavilo."
– Berlin, Nemačka

„Žena mog brata valja drogu, a ovde bande ubijaju sve dilere redom. Ja sam ga molio da se vrati u Bulakan gde bi bio na bezbednom, ali nije hteo da me posluša. Bio sam uz njega pre neko veče kad su se pojavila trojica maskiranih na motorima i odvela ga. Sat kasnije, našli smo njegovo telo na nekom praznom placu. Upucali su ga u noge, grudi, lice. Ta otmica mi se uporno javlja u snovima. Čujem brata kako doziva mene i majku. Trčim za motorima, ali oni nestaju u daljini."
– Manila, Filipini

„Jedan sam mi se stalno ponavlja, ultra-realističan. Počinje rano ujutru, tovarim povrće u neki stari kamionet sa sinom. Imam tridesetak godina, baš kao i san, a mom sinu – koji na javi ne postoji – je oko dvanaest. Vozimo se do obližnjeg gradića na čijem obodu se povrće prodaje, a onda primetimo da se u daljini nešto dešava. Vozila iz doba Drugog svetskog rata upadaju u grad, vojnici počinju da masakriraju stanovnike, kao da nas ne smatraju za ljudska bića. U gužvi mi se izgubi sin, ja krećem da ga tražim sav očajan ali ne mogu da ga nađem. Uvek isti san, iz godine u godinu. Sećam se tačno kako padnem na zemlju, kakvog je mirisa i ukusa. Nikad nigde nisam okusio takvu zemlju, ima neki alkalni ukus, meka ilovača, plodna. Najbolje se sećam sina iz sna, koliko sam ga voleo, koliko sam se ponosio njim. Nikad nekog takvog nisam sreo, tako dobrog, osećajnog, razigranog. U snu sam ga učio kako da okreše paradajz, da skine onaj mali pupoljak da bi plod bio sočan. Sve je brzo pohvatao, čak je sam smislio efikasniju metodu. To uvek radi, tako brzo razmišlja. Podseća malo na mene u tim godinama, mada bolje živi. Mene su kao dete fizički zlostavljali, zato sam bio izuzetno povučen. Možda bih, da je život išao drugim tokom, stvarno imao takvog sina."
– Blek Rok, SAD

„Sanjao sam da sam svojoj petogodišnjoj ćerki nožem rasporio glavu. Lobanja joj je bila mekša nego što sam mislio, kao svinjska koža. Onda sam joj izvadio mozak – nisam hteo, ali to je bilo za njeno dobro. Trebalo je da je nekako resetujem, kao u video igri. Imao sam nejasan osećaj da ću, pošto se ona bude resetovala, i ja moći da se resetujem. U stvarnosti sam oduvek imao osećaj da smo jako bliski, ona je na neki način moje drugo ja. Svi je vole i ona je toga svesna, što ja kao dete nisam bio. Ni dan danas ne znam da li su me mama i tata voleli. Ne znam kako je to kad te neko voli. Ponekad sam malo ljubomoran na ćerku. Kad je pitam „Jel' znaš da te tata voli?" ona odmah kaže „Znam". Njoj to nije ništa posebno, strašno sam srećan kad ona to tako kaže, kao da je najprostija stvar na svetu. Ona ne sumnja da je ljubav najnormalnija stvar na svetu."
– Tokio, Japan

„Često sanjam da sam kamikaze pilot u Drugom svetskom ratu. Postroje nas na zbor, čeka nas misija, oficir traži dobrovoljce. Misija je, naravno, samoubilačka. Čista je formalnost ko će da se javi. Znam da se od mene očekuje da se zakucam svoj avion u neprijateljski brod, ali plašim se i stidim tog straha. Stojim tako paralizovan, a svi ostali piloti zakorače unazad i tako mene izaberu za misiju. Kamikaze su oličenje japanskog mentaliteta koji seže još u doba samuraja. Poenta smrti nije u samoj pogibiji, već u življenju da bi se časno umrlo. Kažu da je kamikazama poslednja misao pred smrt bila o caru, ali na osnovu svog sna ja bih rekao da je većina umrla misleći o svojoj porodici."

– Tokio, Japan

„Vampir pokušava da me ujede za vrat i popije mi krv. Ja mu ne dam nego ga uhvatim i počnem da mu vadim zube. Ispostavi se da su od šećera, pa ih pojedem jedan po jedan."

– Manila, Filipini

Zašto ne sanjamo kada duvamo

Šta zapravo znače vaši uvrnuti seksi snovi

Šta sanjaju slepi ljudi