Ketogena dijeta verovatno nije za vas

Ovaj tekst je prvobitno objavljen na TONIC

Niska kaloričnost je bila veoma moderna pre dve decenije. Smanjenje unosa ugljenih hidrata i krkanje belančevina su bili velika stvar u prvoj deceniji dvehiljaditih. Sada su se masti ozbiljno vratile na scenu: ketogena dijeta – koja se sastoji ishrane bazirane na unosu od 80 do 90 odsto masti – njeni zagovornici tvrde, je tajna za sve, od mršavljenja do produžavanja života za deset godina, povećanje produktivnosti i čišćenje tela od kancerogenih ćelija.

U ovom trenutku, dve od 10 najpopularnijih knjiga o nutricionizmu na Amazonu govore o ketogenoj dijeti. Pretrage na Guglu o ovoj dijeti su se u proteklih pet godina skoro udvadesetostručile. Kim Kej, Lebron, Tim Mekgrou i Gvinet Platrou su je držali.

Ali baš kao što u prošlosti ni druge dijete sa savetima „nemoj da jedeš ovo" ili „jedi više ovoga" nisu bile lek za sve, to važi i za ketogenu dijetu. „To je jedna od onih dijeta za koju toliki ljudi govore da su držeći je izgubili tone u težini, smanjili rizike po zdravlje, rizik od raka dojke, i ostale krupne tvrdnje", kaže Stefan Gajnet, istraživač gojaznosti i autor knjige Gladni mozak. „Ali sve te krupne tvrdnje nisu potkrepljene naučnim dokazima".

A tu postoji i sledeća ćaka: hraniti se po keto dijeti je veliko smaranje. Evo nekih činjenica: ketogena dijeta „radi" tako što menja način na koji naše telo napaja sebe. Time što se unos ugljenih hidrata gotovo ukida, a unosi se minimum proteina i uglavnom samo masti, izvor energije se sa glikogena – polisaharida koji se nalazi u našim mišićima i jetri i koji se uglavnom dobija unosom ugljenih hidrata – pomera na ketone, molekule koje naša jetra proizvodi u odsustvu glikogena. Potrebno je od jednog do tri dana da se dospe u ovo stanje napajanja ketonom, koje se zove ketoza. Ovaj proces je sličan kao kada biste motor svojih kola koja idu na benzin zamenili motorom koji ide na dizel. Vaš auto i vaše iskustvo ostaju u suštini isti, samo koristite drukčiju vrstu goriva.

Zaluđenici za keto dijetu ovu ideju o alternativnom izvoru napajanja prodaju kao glavnu prednost. Zvuči „naučnički". Na neki način je logična. I zbog toga je lako primiti se na ovu dijetu, kaže Krista Skot-Dikson, savetnik za nutricionizam u Precision Nutrition. „Keto poseduje tu neku vrstu 'istinitosti' i udaranja kontre", kaže ona. „Ali mislim da zainteresovanost za ovu dijetu potiče od osnovne ljudske želje za nekakvom magičnom formulom koja će rešiti sve probleme, učiniti da se osećamo dobro, transformišemo svoje telo, steknemo zdravlje, energiju i samopouzdanje. U pitanju je pokušaj da se ispuni osnovna ljudska želja za transcendencijom".

Ketogena dijeta je stara oko jednog veka, ali njeno seme je posejano 500. godine pre nove ere, kada su ljudi prvi put otkrili da gladovanje može da kontroliše epilepsiju. Dvadesetih godina, dva lekara sa medicinskog fakulteta na Harvardu koji su proučavali ovaj fenomen su uočili poboljšanja kod epileptičara koji su gladovali dva ili tri dana – što je vremenski period koji je potreban da ljudski organizam pređe sa sagorevanja zaliha glikogena na korišćenje ketona.

Sa tim informacijama, dva istraživača sa klinike Mejo su 1921. izneli teoriju da kontrola nad napadima može da se uspostavi na duži vremenski period ishranom koja će organizam održavati u ketozi. Na kraju krajeva, ne možeš doveka da gladuješ. Lekari su prepisivali dnevnu dijetu sa 90 posto masti, dok se ostatak sastojao od proteina, osim par grama ugljenih hidrata. Činilo se da ovaj pristup deluje – i ketogena dijeta je od tada postala validno sredstvo u lečenju epilepsije. Na primer, jedna studija iz 1972, objavljena u časopisu Arhiva dečjih bolesti, otkrila je da je četvrtina dece koja su bila podvrgnuta keto dijeti imala značajno manji broj napada, a polovina njih više uopšte nije imala napade. Klinička upotreba te dijete od tada polako raste, iako je mnogi lekari smatraju za skoro poslednju nadu za lečenje epileptičara, prema jednoj studiji objavljenoj u časopisu Epilepsija.

Ketoza je možda korisna i pod drugim ekstremnim okolnostima, prema jednom novijem istraživanju. Ona može da predupredi hiperoksiju kod pripadnika specijalnih jedinica FOKA koji rone na velikim dubinama, može da olakša teret sportistima koji trpe velike napore, i može da pomogne prilikom lečenja od raka. Međutim, važno je primetiti da je ovo istraživanje tek u začetku, ali je takođe i kontroverzno. Na primer, nedavna recenzija u Medicinskoj onkologiji otkriva da ketogena dijeta nije od koristi prilikom lečenja raka, i da bi potencijalno mogla da ima i neželjena štetna dejstva.

A evo u čemu je stvar: ove potencijalne koristi su zanimljve, ali prosečna osoba ne jede da bi kontrolisala epilepsiju, obavljala vojne zadatke na velikim dubinama, trčala 320 kilometara, ili popravila ishod strašne dijagnoze raka. I bilo kakvi terapeutski efekti nemaju uticaja na „zdrave" i „normalne" ljude, kaže Trevor Keši, savetnik za nutricionizam iz Ohaja.

Keto izgleda nije ništa bolja za gubitak težine u poređenju sa bilo kojom drugom „dijetom", kaže Keši. A to je zbog načina na koji gubitak težine funkcioniše. „Ljudi se uzbude zbog ideje da se ketogenom dijetom sagorevaju zalihe masti iz organizma", kaže Keši. „Da, ketoni mogu da nastanu iz zaliha masti, ali ketogena dijeta sadrži visok nivo masti. S toga, masti koje jedemo se pretvaraju u ketone. Kako da budeš siguran da sagorevaš više masti nego što unosiš? Tako što ćeš jesti manje masti. To veoma liči na smanjenje unosa kalorija".

Većina naučnih istraživanja sugerišu da skoro svaka popularna dijeta funkcioniše na deficitu kalorija. Kada smanjiš unos ugljenih hidrata, količina kalorija prirodno opada, što dovodi do gubitka težine. Isti efekat je uočen i kada ljudi izbace sve masti, kaže Gajnet. „Nešto kod ekstremnih dijeta nije baš najbolje po zdravlje, dugoročno gledano, ali one mogu da budu korisne u kraćem vremenskom periodu".

Da li je ketogena dijeta optimalna po zdravlje zavisi od toga kako definišemo taj termin. Ako je „zdravlje" idealan nivo šećera u krvi, idealan krvni pritisak i nivo holesterola, ova dijeta je zdrava. Da li ćete od nje biti išta zdraviji nego kada imate bilo kakav razuman pristup ishrani? Verovatno ne, kaže Keši.

Ali može da ima i neka štetna dejstva, kaže Skot-Dikson. „Može da izazove hormonski poremećaj, naročito kod žena", kaže ona. „Ponekad se javljaju i problemi sa imunitetom, kao i deficit hranljivih vrednosti, tako da možda rizikuješ da se razboliš i postaneš neuhranjen, što je ako živiš u Americi na neki način sramota". Gajnet se slaže i kaže, „malo grupa ljudi je ikada živelo u hroničnoj ketozi, pa sam skeptičan povodom toga da je to dobra ideja".

I uprkos onome što bi biohakerske fitnes batice želele da verujemo, keto takođe izgleda ne poboljšava ni učinak. Jednom studijom izdržljivosti je otkriveno da ova dijeta dovodi do pada u učinku, a drugom je utvrđeno da škodi izdržljivosti prilikom trke. Međutim, jedna studija terenskih biciklista je pokazala određeno obećanje. Bilo kakav boljitak koji se javlja vežbanjem u ketozi verovatno biva poništen nedostacima opisanim ovde. „Ali znate za šta je dokazano da popravlja učinak prilikom vežbanja", pita Keši. „Za ugljene hidrate".

Problem sa svim ovim istraživanjima je što se sprovode u kontrolisanom okruženju. Dijete se drže u stvarnom svetu, a u stvarnom svetu, dijetu sa 80 do 90 posto masti nije lako ni držati ni održavati, niti baš otvara apetit.

Zamislite jedan običan dan. Doručkovaćete nešto kao što su jaja sa nekim povrćem, prženim na puteru; ješćete avokado i mlevenu junetinu zalivenu maslinovim uljem, sa nekim zelenim povrćem; večeraćete masnu ribu natopljenu puterom, sa brokolijem. Ima mnogo kuvara za keto dijetu, ali vaš spisak dozvoljenih namirnica je kratak, i hraniti se svim tim tečnim mastima ubrzo može da vam postane odvratno.

Uspeh bilo koje uobičajene dijete zavisi od toga da li je se svakodnevno pridržavate, a ne od dijete same po sebi, prema studiji objavljenoj u Časopisu američkog medicinskog udruženja. Možda ćete se neko vreme pridržavati komplikovanog keto plana – sve dok ne odete na službeni put i morate nedelju dana da se hranite napolju, ili imate poslovni ručak u hamburgeraju, ili odete u bioskop i suočite se sa užasnom činjenicom da ne smete da jedete kokice.

„Količina digresija koje keto dijeta prouzrokuje je znatna. Za mene je to bitan segment", kaže Skot-Dikson. „Ona zahteva da promenite ponašanje, promenite život, pripremate veoma posebna jela, izbegavate izlaske s prijateljima, smislite kako da je se pridržavate i kada jedete u restoranima, i još mnogo toga. A jednostavno nije toliko dobra da bi bila vredna svih tih odricanja".

Da li treba potpuno da otpišemo keto? Naravno da ne. „Neću da potpuno odbacim tu dijetu", kaže Gajnet. „Anegdote su često početna tačka za nauku. Ako ljudi kažu da su primetili određene koristi, zauzmeš skeptičan stav i istražuješ. Ali neću da poverujem u sve tvrdnje dok ne vidim pouzdane dokaze, i svakako ću biti veoma šokiran ako se ispostavi da su istinite".

Još na VICE:

Koliko košta savršena ishrana

Kombuha vas ne čini zdravijima

Kako sam se skinuo sa šećera