Sport

Srpski igrači se bave Brazilom, srpska javnost se, nažalost, i dalje bavi Švajcarskom

Kazne koje je FIFA dodelila nisu bitne jer ništa ne menjaju. Od petka uveče do danas, jedna stvar je konstanta: Srbija mora da pobedi Brazil.

pisao Vuk Bošković
25 Jun 2018, 8:15pm

Foto: MN Press

Prošlog četvrtka, dan pred utakmicu između Srbije i Švajcarske, Fudbalski savez Srbije je izdao saopštenje u kome je između ostalog pisalo:

...molimo naše navijače da ne unose na stadion transparente sa uvredljivim sadržajem koji bi povredio bilo čiji integritet,odnosno da uz sebe imaju samo zvanične navijačke rekvizite Fudbalskog saveza i zastave države Republike Srbije. Budimo svi ujedinjeni kao što su to naši igrači na terenu, ne odgovarajmo na moguće provokacije, pokažimo svetu da smo ljudi koji ovu igru ne zloupotrebljavaju u političke i bilo koje druge svrhe.

Razlog zašto je ovo Savez uradio je bio vrlo jednostavan, jasan i razumljiv: nisu želeli ponovo da budu kažnjeni zbog ponašanja navijača. Prema članu 67 disciplinskog koda FIFA, Savez je odgovoran za ponašanje navijača čak i ako nema veze sa njima. Posle prve utakmice sa Kostarikom, FSS je kažnjen sa 10 hiljada franaka. Ovo saopštenje je izdato jer, opet prema istom dokumentu FIFA, sa ponavljanjem prekršaja, kazna se uvećava. Danas je, zbog, između ostalog, dukserica sa likom osuđenika za ratne zločine Ratka Mladića, savez dobio kaznu u visini od 54 hiljade franaka. Ako se ponovi protiv Brazila (a verovatno hoće), kazna će opet uvećana i pre ili kasnije će se iz novčane pretvoriti u nešto ozbiljnije, sa čim naš fudbal već ima iskustva.

Isto će se desiti švajcarskim reprezentativcima koji su kažnjeni novčano zbog proslavljanja golova pokazivanjem "orlova". Kažnjeni su po tački 57. zbog "uvredljivog ponašanja" a ne po tački 58. zbog "diskriminacije". Takođe, predsednik srpskog Saveza Slaviša Kokeza je kažnjen novčano zbog priče o "zaveri" a selektor srpske reprezentacije Mladen Krstajić je kažnjen zbog "ratnih zločina koje je počinio sudija". To je bolje nego da su kažnjeni zabranama zbog hiperboličnog lupetanja (osim ako stvarno ne veruju u te stvari - u tom slučaju imamo mnogo ozbiljnijih problema od visine kazni). Naravno, srpski mediji neće odoleti i nastaviće da grade narativ oko "nas kao žrtvi svetske nepravde" i svih drugih ur-devedesete fora koje su isplivale iz podzemlja istog trenutka kada je Đerdan Šaćiri dao drugi gol za Švajcarsku.

To ne bi trebalo da se radi, ili makar ne bi trebalo da se "naseda na provokacije" srpskih medija, jer se bukvalno ništa nije promenilo od petka uveče do sad po pitanju toga šta Srbija treba da uradi: mora da pobedi Brazil.

To je izgledalo kao najverovatnija opcija od trenutka kada je Granit Džaka izjednačio. U pokušaju da izbegne to, selektor je odlučio da na kraju utakmice uvede Nemanju Radonjića umesto Luke Milivojevića. Kada to nije uspelo, Šaćirijev gol praktično ništa nije promenio. Švajcarska bi, sve da su sva trojica igrača protiv kojih je pokrenut disciplinski postupak dobili zabranu igranja, bila veliki favorit protiv Kostarike koja je već eliminisana. Današnje kazne, svaka pojedinačno, u suštini su akademske. Švajcarska ide u poslednjih 16, mi moramo da pobedimo Brazil da bismo im se pridružili. Tako je bilo u petak uveče, tako je bilo u subotu ujutru, isto je ostalo danas.

Kao što je u ranijim tekstovima napisano, u fudbalu, i generalno u najvećem broju javnih stvari, nije bitno šta je tačno, već šta može da bude pročitano - za šta ima dovoljno znakova.

I poslednja tri dana, srpsko društvo je prolazilo kroz ozbiljan flešbek u kome smo "mi" žrtve neke ogromne zavere, koja je uključivala i slavljenje orlovima, i sudijsko navijanje i FIFA kazne (koje opet, kao plaćamo "mi", a ne FSS). Taj narativ je u svojoj srži bio spremanje za poraz i ispadanja sa prvenstva i pomeranje odgovornosti za to sa selektora i saveza na spoljne faktore.

Sa druge strane, srpski fudbaleri su konstantno u svojim javnim nastupima pomerali fokus na utakmicu sa Brazilom, na ono što treba uraditi na njoj, a razloge za poraz od Švajcarske su tražili u svojim greškama koje bi mogli da isprave (uz povremeno pominjanje sudije). Za razliku od zvaničnika Saveza i srpske javnosti, igrači nisu pristajali na to da je poraz od Brazila "već viđen". I da, kvota na Srbiju u kladionicama je oko 6, ali pred utakmicu protiv Švajcarske kvota da će biti "prelaz" je bila 34.

Ovo nije priča o tome kako se "lopta uvek okreće" i kako se "ne zna šta će biti", već je priča o narativima. Činilo se na trenutke da srpska javnost može da izađe iz gubitničkog stava u kome se uvek traže krivci spolja za neminovan neuspeh. Međutim, bio je dovoljan jedan poraz da se vrati u to. I jedina grupa ljudi koja se oduprla tom porivu su sami igrači - koji najveći deo godine provode daleko od srpske javnosti.

Opet, na kraju, svi su danas dobili "packe". To je dugoročno verovatno najbolje. Srbiji ništa nije "dato" niti joj je "uzeto" za "zelenim stolom".

U sredu uveče se igra protiv Brazila. Ta stvar može da se čita na dva načina:

1) nije ni bitno, već smo izgubili i krivi su FIFA, Šaćiri, Džaka, Brih i zavera protiv Srbije

2) Srpska reprezentacija ima šansu da ostvari najveći uspeh u svojoj savremenoj istoriji i pobedi Brazil na Svetskom prvenstvu.


Ovo prvo je sigurno, oprobano i samosažaljivo. Ovo drugo je kul. I nije bitno šta će stvarno da se desi na utakmici pošto to ne zavisi od srpske javnosti. Bitno je šta ćemo kao društvo da radimo narednih 48 sati, i bilo bi dobro da jednom konačno radimo nešto što je kul.