Reklame
organizovani kriminal

Kako je Putinova Rusija postala raj za mafijaše

Upoznajte se sa dugom, neobičnom istorijom o tome kako je organizovani kriminal zahvatio bivši Sovjetski Savez – i kako ga je Rusija zauzdala samo da bi ga pustila s lanca na Zapad.

pisao Seth Ferranti
01 Jun 2018, 7:27am

Marka Galeotija zanimalo je sve što ima veze s Rusijom otkad zna za sebe. Ovaj britanski autor i stručnjak za međunarodni kriminal, koji redovno piše za Moskou Tajms i trenutno radi iz Praga, po vokaciji je istoričar. Njegovo interesovanje za svet podzemlja datira još iz 1988. godine - iz vremena neposredno pred pad Gvozdene zavese - dok je radio na doktoratu u Sovjetskom Savezu.

Galoetijevo istraživanje sastojalo se delimično od susreta sa veteranima sovjetskog rata u Avganistanu ubrzo nakon što su se oni vratili sa fronta - pre nego što ih je posetio godinu dana kasnije da vidi da li su se navikli na normalan život. Iako su se neki od njih prilagodili, primetio je da je zabrinjavajući broj njih počeo da obitava u senci, radeći poslove za sumnjive biznismene uključene u proneveru državnih sredstava. Ideja da bi organizovani kriminal mogao da procveta u nečemu što je, u to vreme, još bila policijska država fascinirala je Galeotija. To je samo potcrtalo truizam koji jednako važi za Nju Džersi kao i za Moskvu: samo zato što ne vidite mafiju na ulicama to ne znači da je i nema.

Zahvaljujući insajderskim kontaktima sa terena u Rusiji, Galeoti — koji je u prošlosti već pisao za VICE — upustio se u projekat za koji mu je trebalo 30 godina da ga dovrši. Rezultat je Vori: Ruska super mafija, knjiga koja iz štampe izlazi u utorak u izdanju Jejl Juniversiti Presa. Galeoti je zašao duboko istražujući poreklo ozloglašenih ruskih vor-v-zakone ("ozakonjeni lopovi"), istražio njihov uspon u vreme pada Sovjetskog Saveza, otkrio kako su njihove vrednosti i praksa uticali na savremenu Rusiju, proučio kako ih je Putin zauzdao i bavio se čak time kakve veze bi, ako uopšte, mogao da ima predsednik Tramp s ovim beskrajnim svetom podzemlja.

Pozvao sam ga da porazgovaramo o priči koja je, čak i za jednog bivšeg robijaša opsednutog Koza Nostrom kao što sam ja, sadržala obilje bizarnih i iznenađujućih detalja.


VICE: Jedna od stvari koja me je fascinirala u ovoj priči jeste njena duga istorijska potka. Možete li nam reći nešto više o tome kako su Staljinovi gulazi uticali na muškarce koji su postali "ozakonjeni lopovi" i postavili temelje za ono što će postati ruska mafija?
Mark Galeoti: Postojala je kultura podzemlja i pre toga, takozvani Vorovskoj Mir, Svet lopova. Imali su tetovaže i svoj sleng, ali sve ovo zapravo je pokrenulo iskustvo boravka u vihoru užasa koji je predstavljao logoraški sistem prinudnog rada u gulazima. Staljin je želeo da upravlja tim logorima jeftino i ponudio je Vorima pogodbu: oni koji budu spremni da sarađuju sa državom imaće mnogo lakši život u tim brutalnim gulazima.

Staljin je sarađivao sa gangsterima i pre revolucije, organizujući pljačke banaka i čak pirateriju da bi sakupio sredstva za Boljševike. Praktično ih je angažovao kao čuvare i nadzornike da bi primorao većinu zatvorske populacije — političke zatvorenike — na težak rad. To je značilo ići protiv jednog od fundamentalnih načela starog kodeksa Vorija – nikada, nikada, nikada ne sarađuj sa vlastima.

Ali bilo je dovoljno njih koji su mislili da je to zapravo dobra pogodba i postali su tzv. "suke" [iliti] "kučke" u očima tradicionalista. Tokom tridesetih i prve polovine četrdesetih, ove dve različite grupe kriminalnih grupa nisu imale previše kontakata među sobom. Kolaboracionisti su znali da ne smeju da se kače sa tradicionalistima, a tradicionalisti su znali da ako se kače sa kolaboracionistima, država će ih oštro za to kazniti.

Bio sam u zatvoru i meni to zvuči kao situacija koja svaki čas može da eskalira. Što se upravo i desilo, zar ne?
Posle Drugog svetskog rata, odjednom se narušila raspodela moći. Počeli su da pristižu novi zatvorenici a taj praktično hladni rat koji se vodio između dve grupe nikako nije mogao da potraje. Izbila je erupcija nasilja, praktično građanski rat koji se vodio među Vorima unutar sistema Gulaga krajem četrdeset i početkom pedesetih — krvavi rat sa sve linčovanjima i ljudima koji su pretvarali bilo šta oštro što su im se našlo pri ruci u ubojito oružje. Kad se sve sabere i oduzme, na kraju su kolaboracionisti pobedili, u nemaloj meri zato što ih je država podržavala i pružala im priliku da pobede.

Staljin je umro 1953. i gulazi su raspušteni. Svi ti kriminalci su se odjednom našli na slobodi — ti novi kriminalci kolaboracionisti — i praktično kolonizovali ostatak sovjetskog podzemlja. Bila je to jedna sasvim nova kultura Vorovskoj Mira, koja je praktično glasila: Mi smo gangsteri, mi smo muškarčine, mi imamo svoju kulturu, svoj kodeks i sve što sa tim ide. Mi uviđamo da zato što je država toliko moćna, vredi sarađivati sa njom — kad je to u našem interesu.

Oni su bili sudije, lideri zajednice, visoko sveštenstvo kriminalnog sveta. Ne nužno vođe bandi, već ona vrsta ljudi koja može da razreši sporove i sprovede zakon, i to na prilično bukvalan način. To je bilo ključno, zato što sva podzemlja nalaze načine da razreše sporove. Bilo da su to zasedanja Koza nostre ili šta god već. Rusi su to rešili tako što su imali ovu bulumentu visoko poštovanih kriminalaca koji su mogli da se ponašaju kao sudije.

Zašto je pad Sovjetskog Saveza toliko uticao astronomski porast kriminala ovde?
Odjednom ste imali novu zemlju, koja je nastala posle jednog običnog potpisa olovkom. To je nekada bila zemlja kojom je vladala Komunistička partija, ekonomija joj je planirana centralno, a odjednom je postala demokratija — kapitalistički sistem slobodnog tržišta. Sva stara pravila više nisu važila. Stare strukture moći našle su se u krizi. Bio je to period potpunog haosa. Sa stanovišta organizovanog kriminala, za njih je to bila ogromna prilika.

Razne bande koje su uglavnom egzistirale u senci, u vreme dok su se još plašile države i KGB-a, odjednom su mogle da istupe na svetlost dana. Mogli su da uberu sve što su htele: industriju, finansijska sredstva, imanja, kontrolu nad zemljištem. Nije postojao osećaj granica teritorije i ko je moćniji od koga, i došlo je do ogromne erupcije nasilja. Sve bande pokušale su da ugrabe što više mogu s obe ruke, pre nego što to učini neko drugi. Bila je to neka vrsta rata svih protiv svih.

Iz ovog darvinovskog haosa izniklo je desetak velikih saveza. Oni nisu bili kao formalne bande — ne kao njujorška mafijaška porodica sa jednim Kumom — već savezi sa mnogo manjih bandi. Moskovske bande protiv svih ostalih. One su sebe smatrale elitom i imale su mnogo više novca i moći. Krajem devedesetih, počinjali smo da viđamo kako se iscrtavaju granice teritorija. Uspostavljena je hijerarhija i nasilje je počelo da jenjava, čak i pre nego što je Putin došao na vlast.

Ključna razlika, čini se, između Vora i mafije u Sjedinjenim Državama — pored njihove relativne snage u sadašnjem trenutku — jeste njihov uticaj na ostatak zemlje. Amerikanci obožavaju filmove o mafiji i Sopranove, ali čini se da je u Rusiji sve to izdignuto na jedan viši nivo, gde su vrednosti organizovanog kriminala, njegovi kodeksi i praksa praktično pretvorili čitavu zemlju u jednu mafijašku organizaciju. Kako to objašnjavate?
Vori su bili na čelu onih koji su stvarali novi politički i ekonomski sistem devedesetih. Budimo iskreni: Rusijom vladaju ljudi koji kradu gde stignu. To je kleptokratija. Oni to ne rade na uobičajene mafijaške načine, kao što je pljačkanje ljudi na uličnim ćoškovima. Oni to rade preko vladinih ugovora i korumpiranih sporazuma. Postoji značajno preklapanje u načinu na koji funkcionišu gangsteri i kako funkcioniše elita. Granice između ta dva prilično su porozne.

Kapitalizam se pojavio usred mafijaških ratova u Rusiji i ideja je bila da je suština u zgrtanju novca. Znamo da se funkcionalni kapitalizam oslanja na institucije, vladavinu zakona, pravo vlasništva i poverenje u sistem. Ali Rusi to ne vide tako. Njima je stalo samo do novca a kad vas samo to zanima, mnogi kriminalni metodi deluju vam sasvim privlačno. Fasciniran sam do koje mere se sredstva kao što su ucena i iznuda koriste kao uobičajene poslovne taktike u Rusiji.

Ono što je normalno i prihvatljivo ponašanje u okviru poslovne i političke klase očigledno je u velikoj meri inspirisano taktikama prema kojima zakoni uopšte nisu važni — važno je samo završiti posao. Usudio bih se da kažem čak da je svaki ruski biznismen pokvaren. Vori su bili deo i članovi osnivača — praotaca Nove Rusije. Ne treba da se iznenadimo što su njihove vrednosti postale svetinja u ovoj zemlji.

Često se za njega kaže da je u talu sa finansijskim kriminalcima svih vrsta, ali je Vladimir Putin, uprkos svom istorijatu sa gangsterima, uspeo da zauzda Vore. Zbog čega je to tako?
Dok je Vladimir Putin sredinom devedesetih, bio zamenik gradonačelnika Sankt Petersburga njegov posao bio je da služi kao veza sa svima sa kojima mora da se razgovara, bilo da su to stranci, biznismeni ili organizovani kriminal. Bio je zadužen za to da sve u gradu funkcioniše kao podmazano. Bilo je neke interakcije sa Vladimirom S. Barsukovim, poznatim kao Noćni gradonačelnik. Ideja je bila da zvaničnici budu na vlasti danju, ali da Barsukov upravlja Sankt Petersburgom noću. Posle toga je Putinova karijera krenula uzlaznom putanjom, on je otišao u Moskvu, postao premijer, a potom i predsednik.

To nije nužno predstavljalo problem dok god je Barsukov znao svoje granice, poštovao pravila igre. Problem je bio što je posle nekog trenutka on postao isuviše vidljiv i to je počelo pomalo da stavlja Putina u neugodan položaj. Bio je hodajući kostur u Putinovom plakaru. I tako su 2007. godine oni odlučili da ga sruše. Prebacili su policijske komandose iz Moskve avionom. Bila je to praktično vojna operacija od početka do kraja, sa ciljem hvatanje Barsukova, a zatim su ga avionom prebacili nazad pravo u Moskvu. Želeli su prosto da pokažu da nije bitno koliko si velik, država se vratila i može da pruži šapu i sruši svakoga.

Opisujete Rusiju kao kleptokratiju, u kojoj ne postoji granica između kriminala, politike i snaga reda i zakona. Šta to znači za Ameriku i celokupni svet u budućnosti?
To je problem zato što je Rusija ozbiljan igrač u svetskoj politici i globalnoj ekonomiji. Problem je što ruska kleptokratija i bliske veze između Kremlja, biznisa i organizovanog kriminala znače da Rusija može da zarazi i druge zemlje tim svojim običajima. Putin učestvuje u toj vrsti rata sa Zapadom — on praktično pokušava da iskoristi ruski organizovani kriminal u borbi protiv Zapada.

Viđali smo kako se ruske organizovane kriminalne grupe koriste za ubijanje njegovih neprijatelja, za sakupljanje obaveštajnih podataka, za prebacivanje špijuna preko granica i sakupljanje sredstava za Putina preko podrške određenim grupama ili medijskim kućama koje on voli i koje su dobre u širenju dezinformacija.

To su sve ozbiljni problemi, ali ima i malo nade. Mislim da dolazi do sporog gomilanja pritiska koji traži neku vrstu promene u Rusiji. Mislim da stasava novo stanovništvo koje je umorno od korupcije elite koja je nadrasla gangstere i malo ih je sramota zbog njih. Mislim da to nećemo doživeti dok Putin bude i dalje u Kremlju, ali nakon što Putin ode, što može biti za dve ili šest godina, ili još duže, to će se na kraju i desiti. Postoji dobra šansa da ćemo početi da viđamo spori otpor organizovanom kriminalu u Rusiji. Ali, za sada, to je očigledno problem za sve nas.

Šta mislite da će Milerova istraga o navodnim vezama predsednika Trampa sa Rusijom pokazati kad su u pitanju Vori, ako bude uopšte nešto pokazala? Tramp ima istorijat veza sa italijanskom mafijom u Sjedinjenim Državama, a neki od njegovih poslušnika poput konsiljerea Majkla Koena čak su tvrdili da su bliski sa ruskim mafijašima.
Od Donalda Trampa naniže, pa preko Majkla Koena, za mene ono što vidim da se dešava u Sjedinjenim Državama nije toliko priča o svakodnevnom ruskom organizovanom kriminalu koliko priča o neobično snažnoj američkoj pohlepi, odsustvu morala i depresivnom uverenju da je svaki biznis dobar biznis, bez obzira na to sa kim ga sklapate. Nisam još video ozbiljne dokaze o bilo kakvoj eksplicitnoj vezi između Trampa i ruskih mafijaša. Umesto toga, video sam dokaze za to koliko je daleko Trampova organizacija bila spremna da ide povezujući se sa sumnjivim investitorima i kupcima — neki od njih bili su Rusi, mnogi nisu — kojima korporacije sa boljom reputacijom ne bi ni prišle. U tom procesu, velika je verovatnoća da je organizacija prala novac iz raznih upitnih izvora, ali to nije isto što i direktna veza sa gangsterima. Iznad svega, to je priča o korupciji, i u pravnom i u moralnom smislu, i priča o užasavajućem odsustvu etike i transparentnosti.

Ovaj intervju blago je redigovan i skraćen radi jasnosti. Saznajte više o Galeotijevoj knjizi ovde.

Pratite Seta Ferantija na Tviteru.

Tagged:
Vladimir Putin
Istraživanje
Donald Tramp
Rusija
Mafija
Knjiga
Kriminalci
Mark Galeoti