Skarlet Johanson će igrati transrodnog muškarca u novom filmu ’Rub & Tug’

Problem sa ovime bi trebalo da je očigledan.

|
jul 4 2018, 10:14am

Skrinšot iz filma "Viki Kristina Barselona".

Prošle godine, Skarlet Johanson je bila javno prozivana zbog svoje blede uloge u Duhu u oklopu, igranoj iteraciji japanske klasične anime franšize istog imena. A sada je (kao da prošlog puta nije naučila lekciju) ova glumica suočena sa još kritika, zato što joj je dodeljena glavna uloga u Rub & Tug, biografskom filmu o transrodnom muškarcu – i šefu kriminalne grupe – koji je bio na čelu podzemne industrije seksualnog rada u Pitsburgu tokom sedamdesetih.

Problem sa čitavom ovom situacijom bi trebalo da bude smesta očigledan. Praksa angažovanja cisrodnih glumaca za uloge trans ljudi održava u životu ideju da se trans ljudi nekako pretvaraju da su nešto što nisu, i da je biti trans inherentno izvođački čin.

"Pospešićete kulturološko verovanje da su trans žene u stvari muškarci, što je ono osnovno što izaziva nasilje prema nama“, rekla je Džen Ričards, trans glumica i spisateljica, u tvitu iz 2016.

Ova mitologija je odavno deo diskusije među heteroseksualnim muškarcima. Transrodni ljudi, naročito žene, predmet su njihove sprdnje: ideja da trans ljudi nisu "stvarno“ onog pola sa kojim se identifikuju prouzrokuje neku vrstu anksionosti, koja onda eskalira u nasilje. I kada Skarlet Johanson prihvati ulogu trans muškarca, a informativne platforme radnju ovog filma opisuju kao priču o ženi koja je "koristila identitet muškarca“, umesto da identifikuju subjekta kao transrodnog muškarca, to ima svoje stvarne posledice i van filmskog platna.

"Ja sam filmski stvaralac. Meni je sloboda umetnosti svetinja, ali takođe priznajem i njenu moć kao odgovornost", kaže Ričards. "Ako širimo neku percepciju, odgovorni smo za nju".

Kako stoje stvari, postoji pozamašan niz filmova u kojima cisrodni glumci igraju trans ljude: Dečaci ne plaču iz 1999, Normalno iz 2003, Transamerika iz 2005 2014. Džared Lito je osvojio Oskara za svoju ulogu Rejona u Poslovnom klubu Dalas, filmu u kome (pažnja, spojler) smrt transrodne žene od HIV-a na kraju ostale protagoniste, kao i publiku, nauči lekciju o toleranciji.

Meni se ovi filmovi dopadaju, posebno Poslovni klub Dalas, i srećan sam što postoje i što ljudi mogu da ih gledaju. Istinski verujem da filmski stvaraoci, kao i svi drugi umetnici, treba da imaju određene slobode kada je u pitanju njihov umetnički izraz. Ali takođe je važno i prepispitivati cenu te slobode.

Empatija je inherentna za prirodu narativa filma i televizije, kažu istraživači. Filmski stvaraoci, kao pripovedači, imaju sposobnost da razvijaju odnose između ljudi i svojih subjekata, učeći ih kako da vide dalje od razlika koje postoje između njih. S toga filmovi kao što su Rub & Tug ili Poslovni klub Dalas, ili brojni drugi filmovi u kojima je primenjena ova praksa deluju kao propuštene prilike.

"Stvarnost proživljenog trans iskustva je toliko mnogo zanimljivija, toliko moćnija nego simulakrum koji Holivud valja već decenijama“, napisao je GLAAD-ov Nik Džejms u gostujućoj kolumni za Holivud reporter 2016.

Argument protiv angažovanja stvarnih trans ljudi u ovim ulogama često je da bi posao jednostavno trebalo da dobije "glumac koji je najpogodniji za njega“ – da je odabir najistaknutijih trans glumaca ili marginalan, ili nepostojeći. To podrazumeva da ne postoje dostupni trans glumci koji bi mogli taj posao da obave jednako dobro kao i bilo ko drugi. Angažovanje mora da počne odnekuda, i u nekom trenutku, čuvari kapije će morati da je otvore. Ako se nastavi sa time da se trans glumcima uskraćuju uloge i prilike, postaće nemoguće da im raste profil u industriji zabave.

Deluje kao velika maštarija pomisliti da bi cisrodni glumac na bilo koji smislen način mogao da razume kompleksnost i nijanse bića trans osobe. Jaz između ta dva iskustva ne može se premostiti frizurama i šminkom.

Više na VICE
VICE Channels