Ove fotografije prvobitno su se pojavile u Otkrivanje sebe: Transrodni portreti iz Argentine, u izdanju Nju Presa i dizajnu Emerson, Vajdovic Studija (EWS). Objavljeno uz dozvolu.
Prethodno objavljeno na Broadly-ju.Pretpostavili biste da sredovečna bibliotekarka nema šta mnogo da vam ispriča o svom životu. Fotograf Kajk Arnal uverio se u sasvim suprotno u Vilji 31, faveli na obodu Buenos Airesa, gde je upoznao Sintiju Arojo, centralnu ličnost lokalne LGBTQ zajednice i bibliotekaru koja je odgojila tri ćerke.Arojo je pustila venecuelanskog fotografa koji živi u San Francisku u svoj dom, život sa decom i zajednicu prijatelja. Arnal je proveo godine u njenom društvu, na kraju sastavivši foto-knjigu Otkrivanje sebe: Transrodni portreti iz Argentine, koja se sprema u izdanju Nju Presa.
Reklame
Govoreći za Broadly, Arnal kaže da je ga zapanjila strast i politička organizovanost LGBTQ zajednice u Buenos Airesu. “Stepen učestvovanja transrodne zajednice u protestima, marševima i mnogim drugim javnim aktivnostima krajnje je jedinstven”, kaže on. “Skoro svako u trans zajednici je aktivista, angažovan na ukazivanju na njihovu borbu.”Arnal je upoznao Arojo posle izglasavanja Zakona o rodnom identitetu, revolucionarnom pravnom aktu koji je usvojila argentinska vlada 2012. godine zahvaljujući aktivističkom trudu Arojo i njenih savremenika. Ovaj zakon je Argentinu pretvorio u jednu od najnaprednijih zemalja na svetu u smislu prava transrodnih osoba i prvu zemlju u Latinskoj Americi koja je legalizovala istopolni brak.Prema ovim novim pravilima, rod transrodnih osoba priznaje se u zvaničnim dokumentima bez zahtevanja operacije ili psihijatrijske dijagnoze. Država takođe nudi besplatnu hormonsku terapiju i operaciju promene pola. Dotični zakon je promenio živote transrodnih osoba kao što su Arojo. Sve donedavno, ona je i dalje legalno bila otac svojim ćerkama. Sada je priznata kao majka Amire, Nahire i Zamire.Iz daljine, ovaj zakon Argentinu je pretvorio u svetionik napredne promene na polju prava transrodnih osoba. Ali novi zakon nije ispravio stravičnu kulturološku diskriminaciju.
Sintija Arojo.
Tri godine posle usvajanja Zakona o rodnom identitetu, tri trans žene ubijene su u Argentini u roku od samo mesec dana, uključujući istaknutu LGBTQ aktivistkinju Amankej Dijanu Sakajan. Prema najnovijem izveštaju Transrodne Evrope, Centralna i Južna Amerika ostaju najopasnija mesta za transrodne ili rodno raznolike osobe, sa 78 odsto svih ubistava između 2008. i 2016. počinjenim upravo u ovom regionu.
Reklame
Transfobija ostaje ukorenjena u argentinskom društvu, a izražena je preko tržišta rada i obrazovnih i sudskih ustanova, koje su se urotile da živote transrodnih osoba učine nepotrebno složenim i bolnim. "Mlade trans žene poput Sintije rutinski se izbacuju iz svojih domova u ranom uzrastu”, kaže Arnal. “Propuštaju priliku da studiraju, ne mogu da rade i, u mnogim slučajevima, odaju se seksualnom radu.”Arojo je rečeno da je "osramotila" porodicu kad je započela tranziciju i bila je izopštena u školi. Niko u njenoj zajednici nije bio voljan da je zaposli, a na kraju je bila privedena i zatvorena zbog nošenja ženske odeće i bavljenja seksualnim radom.
Sintija Arojo i njene tri ćerke.
A opet joj je život trijumfalan. Kad je imala skoro 50 godina, uz podršku ćerki, Arojo je završila školovanje. Iako je srednjoškolska diploma u Argentini obavezna, oko 60 odsto trans žena ne stigne do nje.Arnalove fotografije dočaravaju univerzalnost i bliskost koju malo fotografa uspe da postigne sa svojim subjektima. One istražuju najintimniju dimenziju naših unutrašnjih dimenzija, naših seksualnih života i identiteta — što su teme o kojima se, za ljude svih rodnih identiteta širom sveta, ne govori mnogo.Kao što novinarka Jozefina Hernandez piše u uvodu: "Ono što nalazimo u Arnalovoj knjizi su pre i iznad svega slike ljudi na poslu, sa porodicama, u ljubavi i u svojim zajednicama… On osvetljava skrivena iskustva, dočaravajući ih na intiman, prepoznatljiv način. On ljudima na ovim fotografima daruje njihovu čovečnost.”
Reklame
Knjigu Otkrivanje sebe: Transrodni portreti iz Argentine objavio je Nju Pres.
