Pitali smo mame u Srbiji zašto su nas rodile

Posle fijaska sa sloganima koje je Ministarstvo kulture i informisanja nagradilo, pa nagrade povuklo, na red je došla nova populistička mera za podizanje nataliteta. Ovog puta smo vest dobili od Vučića lično. Umesto stihova, potencijalne majke je odlučio da ohrabri parama. I pored svih problema i pitanja koja su se digla oko ove odluke, najglasniji su bili oni koji nemaju decu ili oni koji ne mogu da zatrudne - muškarci.

Sigurna sam da žene koje ne žele decu sto evra mesečno tokom dve godine neće ubediti u suprotno. Ali zanimalo me je šta žene koje već imaju decu mogu da nam kažu o motivacijama i osećanjima koja prate trudnoću. Koliku ulogu su u njihovom odlučivanju imali novac i stambeno pitanje, a koliku partner, ljubav i šta je bilo presudno.

Prvo sam pitala moju mamu, koja je na jako fin način rekla da je isprva želela da me abortira, a evo zbog čega nije:

Na prvo dete se nisam ja odlučila, nego majka priroda. Desilo se. Kada sam zatrudnela sa tobom, mislila sam da to i nije tako lepo, ipak je dete velika obaveza, a meni je bilo lepo sa tatom i što da to pokvarimo. S obzirom na to da je on (i svi drugi u familiji) bio srećan i ja sam rešila da imam bebu. Mislila sam da još koja godina bez deteta je bolje, ali kada se već desilo neka bude. Ne kajem se, naravno, jer su deca najveća radost. To saznaš tek kada ih dobiješ.

Što se novca tiče - nisam mnogo o novcu ni razmišljala. Nekako sam znala da će ga uvek biti dovoljno i da je bitno da si sa osobom koju voliš, a pare su samo olakšavajuća okolnost. Imali smo naš stan tako da ni o stanu nisam razmišljala.

Partner je bio tu i to mi je bilo najvažnije, kao što sam ti već rekla. Da je trebalo da budem samohrana majka, verovatno ne bih nikada ni imala dete. Meni je bilo važno da sa partnerom funkcionišem, a dete dođe kao nadogradnja, a ne razlog da budeš sa nekim.

Prvo dete se desilo slučajno. Muž je imao očinski instinkt a ne ja, želeo je da i mi guramo neka kolica. Ali kad sam zatrudnela to je prosto bila radost, i sva tri puta kada sam bila trudna ta vest je bila nešto čemu smo se radovali. Mi smo se venčali jer smo hteli da budemo zajedno, i da živimo zajedno, bez jasnog cilja da imamo decu. Dete se desilo.

Novac uopšte nije bio važan faktor jer su bila neka druga vremena. Živelo se skromnije, nismo bili opsednuti potrošnjom. Bilo je normalno da krećeš sve od nule kao što su naši roditelji krenuli od nule, ali si imao veru u državu da ćeš imati svoj skromni, ali dovoljni deo. Kada smo se Srđan i ja venčali, živeli smo kod mojih, pa kod njegovih, to je bilo normalno. Na kratko smo čak živeli i odvojeno opet neko vreme i imali samo njegovu malu bednu platicu, bio je profesor gitare.

Na kraju je Srđan od države dobio 30 kvadrata radnog prostora za atelje na korišćenje u koji smo se nas dvoje uselili. To su bili državni stanovi i svi su bili na listi da dobiju mesto za život ili rad. I bili smo presrećni jer smo se dokopali tih naših 30 kvadrata i tada smo saznali da čekamo prvo dete. Zavislili smo i dalje od naših roditelja, ali to je tada bilo normalno. Tek posle godinu i po i ja sam dobila posao u školi pa smo imali dve pristojne plate, sa kojima smo mogli da putujemo. Sve dok se država nije raspala.

"Uradi prvo sve što želiš, putuj, napreduj na poslu, izlazi, nemoj kasnije da misliš da nešto propuštaš i tek kada sve to postigneš, onda rodi dete." To je savet koji mi je pre nekoliko godina dao kolega. Nekako tako je i bilo. Rodila sam dete zato što sam ga veoma želela. Ne postoje idealni uslovi kada donosite takvu odluku, uvek nešto nedostaje - stan, automobil, bolja plata, možda još neko putovanje… Ali da obezbedim pristojan život detetu, to mi je bilo i jeste najvažnije i verujem da moj partner i ja to možemo. Smatram da je to i stvar odgovornosti. Neodgovorno je roditi petoro dece, a da pritom ne možete ni najosnovnije stvari da im obezbedite.

Da odlučim da neplaniranu trudnoću iznesem do kraja mi je pomoglo to što se sve dogodilo sa dugogodišnjim partnerom. Ja sam bila na samom kraju studija, a on je svoje odavno završio. Shvatili smo da nam se dogodila najbolja moguća stvar, samo malo ranije nego što smo želeli. Naravno, mnogo je značilo to što imamo rešeno stambeno pitanje i veliku podršku moje i njegove porodice. Ipak, najvažnije mi je bilo to što sam bila u stabilnoj vezi u tom trenutku i što je trudnoća došla, manje-više, u pravo vreme. Novac i rešeno stambeno pitanje su plus.