Najveća sranja koja smo pravili u beogradskim školama 80' i 90' godina

Sa ovom školskom godinom, u Srbiji je u škole uveden i novi Pravilnik, koji kao najveći novitet uvodi revolucionarni princip „društveno korisnog rada“ za decu koja prekrše njegove norme. Fazon - bacio si đubre, metla u šake; ili – maltretiraš druga, radićeš s njim domaći i nosićeš mu torbu. Dakle, nešto što svi već odavno znamo iz američkih filmova.

To je sve lepo u teoriji, ali u praksi, današnji klinci odrasli na Jutjubu i Tviču, makar prema senzacionalističkim naslovima, svako malo izazivaju neki skandal, horor ili gomoru u školi, a pitanje je da li to jedan pravilnik može da pokrije. Činjenica je da su deca izuzetno kreativna kada treba napraviti neko sranje, naročito u školi kada im je realno dosadno 90 odsto vremena, a svi znamo da je dokon um sotonino igralište. Plus, kao deca još uvek nemamo baš razvijen osećaj da razlučimo šteker od svoje guzice i da znamo šta gde treba da guramo.

Ukratko, u školi se lako dešava da budeš debil i radiš debilne stvari zajedno sa svojim drugovima, isto debilima. Ali te stvari pamtiš čitav život, ponekad baš zato što si preživeo uprkos tome što si ih radio i uprkos svim pravilnicima, ukorima i disciplinskim merama roditelja, koje su nekada bile dosta riskantnije nego danas. Zato sam pitao gomilu ljudi koji su išli u školu u doba raznih Jugoslavija da mi na Fejsu napišu koja je najveća glupost koju su napravili tokom svojih školskih dana.

Evo najpikantnijih priča koje bi nam mogle ilustrovati da sranja koja smo nekad pravili nisu bila ništa bolja od onoga što klinci danas rade, samo nismo imali mobilne s kamerama da to zabeležimo. Neki komentari su skraćeni ili prilagođeni da bi se lakše čitali.

"Treći srednje, početak, pušili smo u WC-u, ko šta ima, ja sam imao lulu. Klan dimi neviđeno, svi pobegli iz wc-a, ja izlazim i ne kapiram što nikog nema u učionicama i što pored mene protrčava dežurna profanka sa aparatom za gašenje požara i za njom dve tetkice sa kofom punom vode. Istripovao se narod da se zapalila škola, evakuisali sprat." Nenad, osnovna, osamdesetih

"Insistirao na času da mi profesor biologije objasni šta znače sledeći termini: erekcija, ejakulacija, orgazam…" Janko, osnovna, osamdesetih

"Ortaku je keva bila neki hemičar pa smo u sunđer sipali neko govance koje se ne ispira pred čas hemije. Nastavnica uzela da riba, ono peni ne prestaje, sve gore, mi plačemo od smeha, još sipali vodu u one bočice za alkohol, kao, da pomognemo, pa okupali i nju i dnevnik. Ona se žalila direktoru, on došao i da nam kao prikaže kako je to strašno po sujetu, pofajtao ribu iz odeljenja - kojoj je ćale bio novinar u „Politici“. Ona se tužakala ćaletu, pa smo nedeljama izlazili u novinama." Ira, osnovna, devedesetih

"Puštao golubove na sred časa, mislim na prave golubove koje sam hvatao tokom velikog odmora i skupljao u drvenu gajbu, negde 20ak golubova pravi totalni kolaps u učionici." Miloš, osnovna, devedesetih

"U četvrtom-petom se sećam da smo se kurčili ko sme da na odmoru ubaci parče krede u najgoru baruštinu na sredini prvog dvorišta, da izvadi i da pojede… Jeo sam, jer kurčiti se mora." Djape, osnovna, osamdesetih

"Ubacivao one metke bez zrna u furunu u učionici tik pre nego nastavnik uđe. Šteta što tad nije bilo mobilnih da snimam nastavnike kako skaču u zaklon." Nikola, osnovna, devedesetih

"Pušila, cirkala i duvala lepak. Bila je glupa ideja, ne radi samo boli glava. Posle sam obila krov škole i pustila červrtake na njega, decu od 10 godina. Videla ih je tamo muzičarka pa su verovatno bili kažnjeni, a ja sam se izvukla." Selma, osnova, osamdesetih

"Šorali smo u kuglu lustera u učionici, da kad nastavnik upali svetlo, zasmrdi, ne bi li prekinuo čas i poslao nas napolje. Nastavnik (muzičkog) se dosetio, spustio onaj prozor što se obično otvara na kip, skidajući mu graničnik, i tu se namestio, a mi smo 45 minuta crkavali od smrada. I posle kod direktora, dakako." Nebojša, srednja, osamdesetih

"Ima na Fruškoj gori neki hotel sa kosim krovom i u njemu smo proveli jednu noć tokom ekskurzije. došli smo na ideju da kupimo kurtone, punimo ih vodom i bombardujemo drugu sobu - staneš na prozor i raspališ kurtonom kroz prozor druge sobe. ja sam podigao igricu na viši nivo sugestijom Kizi da se ispiša u kurton, da doda malo živine u igru. red vode red pišanja. uradi on to, fljasne u drugu sobu i to pukne razrednoj posred glave - žena je ušla u drugu sobu da vidi kakav je to rusvaj. rastvor je bio blag i nikada nije saznala da je izložena urinoterapiji." Neša, osnovna, osamdesetih

"Doneo sprej iz Nemačke u školu, uz priču da je to Johambin, pa sam prskao devojčice po školi. Dve se povredile dok su bežale." Slađan, osnovna, devedesetih

"Sipanje ricinusa u čaj tokom užine celom odeljenju… Epilog odvodjenje u policijsku stanicu, razred 6 (ukoliko se ne varam)." Boris, osnovna, osamdesetih

"Dobacivali se defanzivnom granatom na času marksizma." Aleksandar, srednja, devedesetih

"Naljutio sam se na nastavnika iz likovnog što mi je dao keca, i kao osvetu sam s ortakom uzeo aceton i upaljač, uveče smo se uvukli u kabinet, gde je držao radove iz fazon poslednjih 20 generacija, prsnuli malo acetona, prineli upaljač… Kada se to zapalilo, usrali smo se i zapalili i mi koliko nas noge nose - a kada smo se pola sata kasnije vratili, zatekli smo troja vatrogasna kola, policiju i spaljen kabinet, i ne samo kabinet… " Mića, osnovna, osamdesetih

"Matematiku nam predavala nastavnica koju smo zvali Smrda, niska, crne skroz kratke kose. I ništa jbga, bilo jako dosadno, prva klupa jbga štaš raditi, nema ništa. I sreća ortak se seti da ima lepak u tubi, odma se iscimamo za neke jadne kese od halfinica iz zadnjih klupi i udri. Smrda gleda ne veruje al' ne sme ništa da poduzme jer ovaj ortak Ćela bio baš problematičan, najgori u školi. Duvamo tako duvamo, meni već krene onaj rasta trip, odzvanjanje zvukova, eho k'o u dub pesmama, i gledam ispred sebe - Ćela imao na leđima ogroman prišivač Slayera, South of Heaven, ona lubanja i svašta oko nje, neki pakao, taj rad, krene to da mi oživljava krv ti jbm, svi oni sitni demoni i ko zna još šta.

I Ćela samo odjedared prevrnu svoju klupu, jer ga već uhvatilo, a vuče ga na agresiju svaki put. Smrda samo pobegla u ugao učionice i ćuti, usrala se. Ceo razred logično u smeh, a meni taj njihov smeh samo odzvanja u glavi k'o u najužasnijem hororu al' ne filmu nego bad trip od bad tripa pa od hardcore bad tripa. Rekoh, kako sad da se vadim iz ovoga, ubija me taj zvuk k'o da će večno da traje, i ja onako u panici krenem da vičem, da vrištim bre, tišinaaaa, tišinaaaa, jer zaista mi nije bilo dobro, morao sam, ali u isto vreme nastavim da duvam onu kesu. A ovaj ne zna za sebe, krenuo da ruši sve pred sobom, sve klupe, đaci utekoše nazad, iz fazona „Ćelo brate slobodno lomi, mi te podržavamo!“

E sad, fora je u tome što se ti ne sećaš šta si radio a radiš neke jako bizarne stvari, ko kad preteraš sa artanom i tako tim lekovima na bazi tatule. Samo sam se osvestio u drugoj učionici, dve učionice od moje, prazno skroz, sedim u klupi i ne znam gde sam, otkud ja tu, kolko vremena je prošlo, gde je Ćela, gde su svi, propustiću nastavu, ma paranoja klasična samo pojačana jer si zaista uplašen, zaplašen, preplašen. Posle mi pričali drugari iz razreda šta je bilo dok smo bili van pameti, ja se zgrozio, bilo me sramota, ovaj se rasparčao skroz, krenuo da se skida go, stigao do pola, ovi ga zaustavili nekako, Smrda utekla iz učionice plačući, ja sedeo ispred table i pevao "Druže Tito mi ti se kunemo" iz sve snage." Bojan, osnovna, osamdesetih.

.