Zabačena srpska sela u kojima muškarci kupuju albanske neveste

Fotografija: Eva (u sredini), okružena gostima u svojoj porodičnoj kući, na dan kada je njen mladoženja došao da je odvede u Srbiju.

Desetine sela u Srbiji nestaju sa mapa. Brojni su razlozi, ali je najupečatljiviji odlazak mladih žena, koje traže sreću i bolji život u većim gradovima ili inostranstvu. Prema poslednjem popisu, u oko 370 sela u poslednjoj deceniji nije bilo prinova. Stanovništo u Srbiji je među najstarijima u Evropi, sa 17,4 odsto od 7,2 miliona ljudi iznad 65 godina.

Mladi muškarci koji ostaju na selu, na porodičnim imanjima, brinu i o starijima i o poslu. Retki među njima uspevaju da nađu devojku ili ženu koja bi im se pridružila i podelila ovaj nimalo lak život. I tako je stvoreno tržište za provodadžije, koje ovim muškarcima nalaze neveste u susednoj Albaniji. I albanska sela sve brže ostaju bez stanovništva, ali tamo uglavnom muškarci odlaze u inostranstvo da nađu posao, a mlade žene ostaju sa porodicom.

Spajanje muškaraca iz Srbije i žena iz Albanije nije baš uobičajena praksa – Srbija i Albanija nisu u najprijateljskijim odnosima. Tokom sukoba na Kosovu, Albanija, koja se graniči sa ovom teritorijom, zdušno je podržavala Prištinu u težnjama za proglašenje nezavisnosti od Srbije. Kosovo je 2008. godine proglasilo nezavisnost koju Srbija, kao i još nekoliko zemalja na svetu, i danas ne priznaje.

Provodadžijku Veru iz Albanije sam upoznala 2010. godine, pošto sam u lokalnim novinama pročitala članak o ovim ugovorenim brakovima u pustim selima u južnoj Srbiji. Ova pojava mi je bila fascinantna, te sam otputovala na jug da vidim mogu li da dokumentujem ove neobične veze. Vera usluge naplaćuje 2,000 evra, što znači da mnogi njeni klijenti moraju da prodaju deo zemlje, stoke ili opreme, da bi dobili priliku da nađu ljubav. Ona me je upoznala sa Milovanom, četrdesetčetvorogodišnjim farmerom koji živi sa majkom. Milovan je angažovao Veru, zato što ne želi da ostari sam i bez dece.

Vera ga je odvela u Albaniju da upozna potencijalnu nevestu, dvadesetdvogodišnju Evu, u kući njenog ujaka. Eva je na sastanak povela i majku, babu i brata. Odmah su počeli pregovore oko mogućeg braka. Evina porodica je želela da bude sigurna koliko zemlje i para on ima, dok je Milovanova jedina briga bila da li ona može da rađa. Sa 22 godine, Evu je užasavala ideja da život provede kao seoska usedelica, devojka koju niko nije želeo da oženi. Činilo joj se boljim da napusti porodicu, uda se za dvaput starijeg muškaraca i ode da živi u zemlji u kojoj nikoga ne poznaje.

Evina baba je imala poslednju reč kada su pregovori u pitanju, i odlučila je da kaže „po" – „da". Milovan je Evinoj porodici platio 100 evra i otišao da kupi zlatni nakit i odeću za verenicu. Vratio se tri nedelje kasnije, kada je Eva dobila pasoš, i odveo je kući u Srbiju. Ostavio je nešto para njenoj porodici i platio Veri za njene usluge.

Od oktobra 2010. do februara 2011, bila sam prisutna tokom nekoliko pregovora između potencijalnih parova. Nisu svi doveli do braka. Saznala sam da postoji mnogo kulturoloških razlika između Srba i Albanaca za koje ranije nisam znala – na primer, da Albankama u tim selima nije dozvoljeno da piju i puše, ili da Albanci kafu uvek piju s šećerom, osim ako im neko blizak nije umro. Ali ono što me je najviše zapanjilo tokom rada na ovom serijalu je koliko je borba za pronalaženje ljubavi i zasnivanje porodice zapravo univerzalna. Ta želja ume da bude mnogo jača od bilo kakve kulturološke razlike, ili osećanja nacionalizma.

Još na VICE:

Iz Beograda u Prištinu i Tiranu: prvi put preko granica i "granica"

Pitali smo mlade ljude da li bi ratovali za Kosovo

Sve je pogrešno u Vulinovoj priči o Kosovu osmacima u Beogradu