Reklame
nova godina

Ljudi koji rade za Novu godinu nam govore kako da ne budemo idioti

Njima je ovo još jedno radno veče.

pisao Uroš Dimitrijević
31 Decembar 2017, 8:07am

Dok se mi zajebavamo, oni rade. Neki od njih se trude da nas usluže, zabave, da nam bude do jaja, a neki su tu kako bi nam spasili život. Mada, u novogodišnjoj noći, šanker ill muzičar imaju jednake šanse da nam spasu život kao i dežurni lekar.

A mi smo često nezahvalni, ne registrujemo da su u pitanju ljudi koji su te noći mogli da budu na drugom mestu, zajebavaju se i piju možda čak i više od nas samih, ali eto, tu su, kao neki anđeli čuvari na nečijem platnom spisku. Znam da je to ipak njihov posao, da su plaćeni za to, da su u obavezi da nam pomognu ili pruže uslugu, ali to ne znači da treba da se ponašamo kao najgori kreteni prema njima.

Novogodišnja noć možda ne treba da bude ništa specijalno, ali definitivno ne treba da bude ni veliko sranje. Ali ako već odlučimo da sebi zagorčamo veče, ne moramo to da uradimo drugima koji nisu birali da Novu godinu provedu sa nama.

Razgovarao sam sa pravim herojima Nove godine, ljudima koji rade tokom te večeri i pitao ih šta treba da radimo, kako da se ponašamo kako bismo im to veče učinili što manje napornim.

Fotografija: Ivan Dinić

Filip Avramović, 30, barista

Kapiram da ljudi koji doðu da se provedu za Novu godinu umeju da popiju malo više, da se opuste više nego što bi trebalo. Jasno mi je da ljudi treba da se opuste za Novu godinu, ali u granicama, mislim, da ne preteruju u tome da to postane nešto histerično da interveniše obezbeðenje, i da se pravi lom tamo gde loma nema. Samo se opustite i iskulirajte.

Ja bih voleo prema meni da se ponašaju za doček skroz opušteno, kao da su došli na neki dogaðaj, da zamisle kao da su ga oni organizovali i da su oni domaćini. Neka se svako od njih zamisli da oni rade i da svako od njih organizuje Novu godinu, i da su oni odgovorni za sve ljude u toj prostoriji. Da se opuste i provedu onako kako valja, a ne kako su oni zamislili u svojim pijanim glavama. Svi smo mi pomalo anarhisti, ali ne toliko.

Ljudi znaju da preteraju, jer su nove godine unapred plaćene. Kupiš kartu i imaš neogranièeno jelo i piće. To bahaćenje je u stvari problem, jer čovek misli da može da popije više nego što organizam dozvoljava.

Meni je to veče kao i svako drugo. Tokom svoje trinaestogodišnje karijere sigurno sam sedam-osam godina radio za Novu godinu. Prva dva puta je bilo sve veselo i hajp, posle toga je sve rutina.

Imao sam jednu situaciju kada su gosti, grupa njih, sedeli do osam-devet ujutru i nikako nismo mogli da ih isteramo. Jedva smo ih namolili da idu kući. Proslava se završila pre 5 sati, a oni i dalje sede tu.

Fotografija: sagovornik

Dragan Miković, komandant vatrogasno – spasilačkog bataljona Zvezdara

Ne sećam da smo imali neku Novu godinu bez intervencija, barem to nije zabeleženo u nekih dvadesetak godina. Naše jedinice rade u punom sastavu i Nova godina je za nas radna smena kao i svaka ostala. Već je uobičajena stvar da Novu godinu dočekamo u akciji. Vatrogasci pripreme tu neku malo svečaniju večeru, ali ona često ostane nepojedena, jer se dešava da celu noć budemo na terenu.
Ljudi su tada u specifično boljem raspoloženju, malo se i popije, pa se ne vodi baš pažnja o tim nekim preventivnim merama.

Našim sugrađanima svake godine preporučujemo da budu oprezni sa pirotehničkim sredstvima, jer ako nije stručno rukovanje ili je u pitanju nepažnja, onda dolazi do požara i povreda. U toku novogodišnje noći imamo povećani broj požara baš zbog korišćenja pirotehnike. Pored vatrometa i petardi, dešava se da ljudi zaborave i novogidšnje jelke, lampcie na jelkama, sveće ili prskalice, a sve to može da izazove požar ako malo popusti pažnja.

Fotografija: Ivan Dinić

Ivan Stanojević, 29, basista

Ja bih voleo da gosti, pogotovo oni koji su popili, ne maltretiraju muziku i osoblje, jer itekako znaju da se okače o nas, pa te ili psuje, ili hvali kako si ti kralj najveći na svetu. Molim ih da se ne hvataju za pevača, za instrumente, da se ne kače o opremu i da nas ne polivaju pićem. Voleo bih i da ne misle da sa dvadeset dinara mogu da naručuju jednu pesmu po tri puta, i da zahtevaju da samo njega opslužujemo.

Mi smo tu zbog njih, da njih zabavimo i da se potrudimo da njima bude veoma dobro i da se lepo provedu. Nama je to posao, dan kao i svaki drugi i ja, da ne sviram, sedeo bih kući i opuštao se. Kada proðe vreme svirke, čim dođem kući, samo se skljokam u krevet.

Fotografija: VICE Srbija

Maja Jovanović, doktorka Hitne pomoći

Tri – četiri godine sam radila baš za doček i dešavalo se da na privatnim žurkama deca ne stignu ni da dočekaju Novu godinu do 12 koliko se napiju. Ne jedu, kombinuju obično votku i tekile sa pivom. Dakle, na takvim okupljanjima mora da se obezbedi hrana i da se ne forsira tzv. “ispijanje na eks”.

Pijanstva su najveće maltretiranje. Neko kombinuje alkohol sa raznim drogama, onda može da bude još teže. Neki ljudi budu agresivni, neki mirni, neki povraćaju, sve zavisi od čoveka. Srećom, tuče su retke za Novu godinu, barem se ja nisam susretala.

Pošto pijani nisu u stanju, pomoglo bi nam kada bi barem trezni znali šta treba da rade. Dakle, pijanu osobu treba da stave u tzv. koma položaj – na bok i obrate pažnju da su disajni putevi. Bitno je da ne leži na leđima.

I da, bitno je da ljudi ne zovu hitnu za gluposti. Za Novu godinu, od toliko preteranog jela i pića dešavaju se i srčani udari, dešavalo se i da čovek padne u kolu i da umre. Sve je to stres za organizam. I radost je stres, ne samo tuga. Tako da imamo pune ruke posla. Nisu tu samo pijanstva, imamo i hronične bolesnike kojima nije bitno da li je u pitanju doček ili nije. Nemamo mi smanjen broj poziva samo zato što je Nova godina.

Fotografija: Sagovornik

Nikola Mande, DJ

Iskreno, odavno sam izgubio bilo kakav osećaj hajpa oko dočeka. Što je bliže, sve više imam želju da prođe što pre cela ta pompa ni oko čega. Iz nekog iskustva mislim da postoji mnogo boljih žurki u toku godine i da je 31. samo jedno globalno žurkanje najviše ispraćeno medijski. Okej mi je da radim doček iz razloga što vrtim muziku koju volim, a to mi je najbitnija stvar. Kada sam u vajbu sa ljudima koji su zbog muzike, meni je to veče kao I svako drugo, jedino što su ljudi malo “srećniji” i opušteniji. Da nema čestitanja u ponoć, ne bih ni provalio razliku.

Voleo bih da se ljudi malo više informišu o muzici i DJ-evima koje slušaju vikendom, u ovom slučaju za doček. Bilo je situacija kada dođu likovi sa otkucanim tekstom u telefonu “Je l’ cele noći ide ova ista muzika?”. Mislim, u klubu si u kome je uglavnom tako poslednjih pet godina, samo treba da pitaš nekog pre nego što dođeš. Neki su u fazonu “Može neki tehno sa rečima”, dok postoje i likovi koji su svesni fizičkih predispozicija, pa te uhvate za vrat i u fazonu su “Buraz, može nešto naše?”. To su “crne rupe” klabinga koje ti posisaju svu energiju. Ali dešavalo se više puta, tako da vremenom postaneš rezistentniji na te crne rupe.

Bilo bi super kada bi svi koji dođu na žurku doneli najbolje verzije svojih ličnosti i podelili to sa ostalima u klubu, umesto posmatranja kako se ostali ponašaju i šta rade.

Još na VICE.com:

Kako će izgledati tvoj novogodišnji provod

Novogodišnji pokloni za 500 dinara u poslednjem trenutku

Svi pokloni koje ćeš dobiti za Novu godinu