Hitler, Bin Laden i Musolini: Analiza poezije najvećih zlikovaca u istoriji

Možete da vidite da je Musolini pisac u duši, a čudno je da je Karadžić, "Bosanski mesar", zapravo jako dobar.

14.3.16

SS vojnici čitaju pamflet koji zapravo ne sadrži Hitlerovu poeziju. Naslovna strana je urađena u Fotošopu (Foto: Bundesarchiv via)

Ovaj članak se prvobitno pojavio na VICE Netherlands

Adolf Hitler, Benito Musolini i Sulejman Veličanstveni su imali dve bitne zajedničke stvari: tendenciju za vladavinom gvozdenom pesnicom i veliku želju za kanalisanjem emocija kroz poeziju. I ispostavlja se da oni nisu jedini totalitaristički vladari sa poetskom stranom.

Holandski pisac i novinar Pol Damen je prikupio sve pesme totalitarističkih vladara koje je mogao da pronađe i složio ih u knjigu "Bloomen van het Kwaad" ("Cveće zla") koju je izdao Kopernik početkom meseca.

Reklame

Razgovarao sam sa Polom kako bih saznao zašto diktatori imaju tendenciju ka pisanju poezije, kako je knjiga nastala i da li je poezija u njoj zapravo dobra.

Poezija Adolfa Hitlera iz Bloemen van het Kwaad. Na svim slikama u ovom članku, pesma na levoj strani je original iz knjige, a na desnoj strani je grubi prevod na Engleski jezik.

VICE: Ćao Pol. Šta toliko voliš kod diktatorske poezije da si proveo osam godina proučavajući je?

Pol Damen: Pa i nije da je volim. To je samo hobi koji se otrgao kontroli. Znao sam da su Hitler i Musolini pisali pesme, i da ih je Neron puno napisao, pa sam pomislio: 'Šta je sa ostalima?'

Kako si uspeo da pronađeš sve ove pesme?

- Na početku je bilo teško, jer tada internet nije bio veliki kao sada. Sećam se da sam išao u Univerzitetsku biblioteku u Napulju kako bih prelistao 36 ogromna toma Musolinijeve "Opere Omnia". Sve je postalo znatno lakše kada su se ova dela pojavila na internetu.

Ceo projekat je bio kocka, ali nisam imao pojma koliko ću pesnika-diktatora pronaći. Ako nakon dugačke potrage imate njih petoro, i dalje nemate ništa – morate da imate barem 20 da biste napravili knjigu.

Poezija Hirohita iz Bloemen van het Kwaad-a.

Kako si preveo pesme?

- Govorim oko sedam različitih jezika pa sam mogao da prevedem većinu pesama. Neka poglavlja su bila teška, recimo poezija na arapskom, ali sam na osnovu konteksta dogurao dosta daleko.

Hirošitove pesme su dobar primer. Na osnovu određenih ključnih reči sam shvatao kontekst. Ako pročitate "planina", "sneg", "zeleno drvo" i "panoramski pogled", nije teško da pogodite o čemu je pesma. Nakon toga proverite svaki karakter – jer moj japanski nije tako dobar – za svaki mogući prevod, zasnovan na tom kontekstu. Prevod koji sam tako dobio sam proverio sa dvoje ili troje ljudi koji zapravo razumeju japanski.

Reklame

Zar ne bi bilo lakše da si prosto angažovao gomilu prevodilaca?

- Ne, želeo sam sve sam da uradim. A i prevodioci mogu da zajebu: veliki broj prevoda poezije, recimo one Maove, nema nikakvog smisla. Tako da mi je bilo lakše da sve sam prevedem i posle pošaljem na proveru.

Peozija Osame Bin Ladena iz Bloemen van het Kwaad-a

Zar nije čudno da ovi surovi diktatori imaju razvijenu osećajnu stranu?

- Pa, u većini arapskih zemalja je potpuno normalno da diktatori ili vladari pišu poeziju. To je deo njihove kulture, kao što je i u Kini ili Japanu. Pravi ratnik treba da zna kako da ratuje i piše poeziju – to je barem ideja. Možda deluje uvrnuto iz naše zapadnjačke perspektive, ali mi smo izuzetak – a ne ostatak sveta.

- Kim Džong-un, Kim Džong-il i Kim Il-sung su bili neverovatne seronje, ali im poezija nije strana. Isto važi i za Osamu Bin Ladena. Od njega se očekivalo da piše poeziju, a i ona je bila deo njegovog obrazovanja: retorika i poezija.

Poezija Elizabete I iz Bloemen van het Kwaad-a

Zašto bi oni odvojili vreme tokom inače zauzetog dana samo da bi pisali poeziju?

- Njihovi motivi su različiti. Neki su želeli da pokažu da imaju i druge kvalitete pored diktatorskih. Hitler je za sebe uvek govorio da je pisac. Elizabeta I je pisala da bi izrazila svoja osećanja. Sulejman I takođe.

- A bilo je i onih koji su pisali isključivo u propagandne svrhe, kao Mao, Fidel Kastro i Nikolaje Čaušesku. Ili Antonio Salazar iz Portugala. On je pisao sranje himne za Devicu Mariju, Boga i portugalsku zastavu propagirajući nacionalizam i katoličke vrednosti.

Reklame

U redu.

- Musolini je takođe zanimljiv slučaj. Pisao je poeziju u mladosti, a kao diktator je svoj talenat koristio za propagandu. Na primer, odredio je dan u čast hleba i napisao pesmu o njemu: "Poštujte hleb, ura za hleb, svi su srećni sa hlebom" i to je odštampano na posterima i distribuirano po celoj državi.

Poezija Sulejmana I izBloemen van het Kwaad-a

Da li je neka od ove poezije zapravo dobra?

- Sviđaju mi se Sulejmanove pesme. Možete da vidite da je Musolini pisac u duši, a čudno je da je Karadžić, "Bosanski mesar", zapravo jako dobar. Njegove teme su užasne – sve se vrti oko krvi i ljudi koji dolaze sa brda da se osvete – ali je dobro uobličeno.

- Zapravo, kada čitate pesme, trebalo bi da se odvojite od ideje da su oni krvavi ludaci. Nisu tipični romantičarski pesnici; ne probude se ujutru sa iznenadnom željom da pišu o lepoti života. Skoro svaki od njih ima skrivene motive ili zadnje namere sa svojom poezijom.

Da li tvojoj kolekciji nedostaju neki diktatori?

- Voleo bih da priključim diktatore poput Envera Hodže, Franka, Pinočea ili Jaruzelskog, ali oni nažalost nisu pisali pesme. Postoje i neki pesnici koje nisam uključio. Ako pratite moje lične argumente šta je to što čini diktatora, Muhamed bi se uklopio u taj profil. Imao je svoj lični kalifat gde je imao neograničenu moć. Polovina Kurana je puna poezije. Ali ja neću da je prevodim – volim svoj život i ne želim da razmišljam o stvarima koje bi mogle da se dogode ako bih to uradio.

Reklame

Poezija Musolinija iz Bloemen van het Kwaad-a

Neverovatno je koliko diktatora se bavi poezijom – da li bismo mogli da ovo obrnemo i kažemo da su mnogi pesnici mogli da budu diktatori?

- Pa ne znam baš. Pesnik mora da bude pomalo romantičan i da ima neverovatno znažan jezik. Pesnik želi da pokreće jezikom, šokira jezikom – ili da barem utiče jezikom. Diktatori i pesnici imaju to zajedničko: želju za uticajem i ostavljanjem traga na publiku.

Hvala ti Pol.

Ispod su još dve pesme iz Bloomen van het Kwaad-a, prva je od Mao Cetunga , a druga od Fidela Kastra.