Hronologija kontroverznih izjava na dodeli Oskara

U nedelju nas čeka jedna od politički najnapetijih dodela nagrada Američke akademije za film u zabavnoj i složenoj istoriji ove ceremonije. Ne samo što je Trampova administracija razbesnela veliki deo stanovništva, već su se i sami filmovi i glumci podelili. Rasa, ženska prava, raznovrsna prisutnost LGBTQ zajednice, i spremnost industrije da sublimiše seksualni napad su u drugom planu ove godine. U trenutnoj političkoj klimi, skoro da je sigurno da će glumci, reditelji i drugi predstavnici filmske industrije izaći na pozornicu i izneti strastvene stavove - nadajmo se, bez izbacivanja sa bine.

Ako smo nešto naučili iz govora Meril Strip na dodeli Zlatnog globusa, ove izjave neće dovesti samo do bezbrojnih uvodnika i komentara - a moguće je vrlo da će ih i sam predsednik bacati na Tviter.

No, politika je uvek pronalazila put do oskarovske pozornice, i u tom duhu, napravili smo hronologiju nekih od najkontroverznijih trenutaka u istoriji dodele nagrada.

1972: Kada je Džejn Fonda osvojila nagradu za najbolju žensku ulogu u filmu Klut, vrlo je kratko prozborila, rekavši da se ne može puno toga reći za tako kratko vreme. Zato je iza pozornice novinarima iznela strogo protivljenje ratu u Vijetnamu, kao i razloge zbog kojih nije o tome pričala na bini. "Dok sedimo ovde i delimo nagrade, koje jesu veoma važne, u naše ime se vrše ubistva u Indokini. Mislim da je svako ovde svestan toga, baš koliko i ja, i mislim da svako želi da se to okonča, baš koliko i ja. Smatrala sam da nije bilo potrebe da to izgovorim. Misilm da nam se svima smučilo. Stvarno to mislim. I mislim da to svako oseća."

1973: Marlon Brando je poslao mladu aktivistkinju, Apači indijanku, Sachen Malo pero, da dobije njegovu nagradu za najboljeg glumca, dodeljenu za film Kum. Pročitala je ukratko Brandovo pismo sa objašnjenjem, koje su kasnije preneli Njujork tajms i brojni mediji. "On izražava veliko žaljenje što ne može da prihvati ovu dragocenu nagradu", pročitala je Indijanka zbunjenoj publici. "Razlog za to je odnos prema američkim indijancima danas u svetu filmske industrije, repriza na televiziji ili u bioskopima, kao i prema nedavnim događajima kod Ranjenog kolena". Akademija je odmah posle toga zabranila govore zahvalnosti koje drži neko drugi, sem u retkim slučajevima smrti dobitnika.

1974: Mnogo bizarnije, samo godinu kasnije, aktivista za gej prava i umetnik Robert Opel istrčao je na pozornicu noseći znak mira tokom govora Dejvida Nivena. Dobro raspoložen, Nivens se obratio publici fantastično sarkastičnim govorom: "Dame i gospodo, ovo je moralo da se dogodi, skoro. Ali zar nije fascinantno misliti da je jedini smeh koji će ovaj čovek dobiti u životu kada se skine i pokaže svoje mane?"

1978: Zbog otvorene podrške glumice Vanese Redgrejv Palestinskoj oslobodilačkoj organizaciji, Liga za odbranu Jevreja je protestovala zbog njenog prisustva na dodeli nagrada, prisilivši je da bude odvezena sa ceremonije u ambulantnim kolima. Kada je dobila nagradu za najbolju sporednu ulogu u filmu Džulija, Redgrejv se nije ustručavala jakih reči koje su dočekane zvižducima i negodovanjem. U sred govora, nazvala je one koji su protestovali "grupicom cionističkih baraba" i njihovo ponašanje opisala kao "uvredu svih Jevreja širom sveta i njihove velike i tragične herojske borbe protiv fašizma i represije."

1990: Nisu se svi politički govori držali na bini, niti su, pak, uvek vokalizovani: tokom Mekartijevog napada na industriju zabave, perioda poznatog kao Holivudska crna lista, Elija Kazan je otvoreno prokazao kolege reditelje i glumce zbog veza sa komunizmom. Time je brzo postao parija u ovoj zajednici. Iako su prošle godine od štete koju je načinio Mekartizam, kada je Kazan izašao na binu da primi nagradu za životno delo, dočekale su ga pomešane reakcije. Dok su neki ustali i aplaudirali po tradiciji, mnogi su sedeli ćutke, ruku prekrštenih na grudima. Drugi, poput Stivena Spilberga, aplaudirali su mlohavo sa sedišta. Bio je to jedan od najneprijatnijih trenutaka u istoriji Oskara. Čini se da Holivud nikad ne zaboravlja i retko oprašta

2000: Nakon što je film Cider House Rules dobio nagradu za najbolji scenario, pisac Džon Irving se Akademiji zahvalio što je počastvovala film koji se bavi abortusom - pitanjem koji je i danas jedno od najdiskutovanijih pitanja u politici. Irving se takođe zahvalio organizaciji "Planirano roditeljstvo" i Nacionalnoj ligi za pravo na abortus.

"Želim da se zahvalim Akademiji na ovoj časti za film čija je tema abortus, i Miramaksu što je imao hrabrosti da uopšte snimi ovaj film", rekao je. A ove nedelje, Džon Irving je napisao komentar za magazin Holivud Reporter, pozivajući Holivud da bude "političan" u govorima ove godine.

2002: Hale Beri je bila prva crna žena koja je dobila Oskara za glavnu žensku ulogu u filmu Monster's Ball. Zbog tako značajnog i prelomnog trenutka, glumica je sa suzama u očima, sasvim normalno, govorila o onima koji su tokom istorije odbijani zbog rase. "Ovaj trenutak je mnogo veći od mene same", emotivno je izjavila, posvećujući nagradu glumicama koje, pre nje, nisu dobile nagradu i "svakoj bezimenoj ženi druge boje kože koja danas ima priliku, jer su večeras ta vrata otvorena."

Najpoznatija rečenica iz njenog govora koji je potrajao je kada je, s pravom, izgovorila da se na ovaj trenutak čekalo 74 godine i da ima pravo da ga malo pruduži.

2003: Majkl Mur se nikada nije ustezao da izgovori šta misli. Kada je dobio Oskara za dokumentarac Bowling for Columbine, kontroverzni filmadžija opljunuo je Džordža Buša i rat u Iraku. Međutim, nije bio sam. Mur je doveo još nekoliko nominovanih na pozornicu, govoreći u zajedničko ime.

"Mi volimo stvarnost, a živimo u nestvarnom dobu", rekao je uzbuđenoj masi. "Živi u vreme kada su izborni rezultati fiktivni, kojima je izabran fiktivni predsednik. Živimo u vreme kada nas jedan čovek šalje u rat iz fiktivnih razloga, bez ozbira da li je to fikcija u knjigama ili fikcija narandžastih upozorenja. Mi smo protiv ovog rata, gospodine Buš! Sram da vas bude, gospodine Buš! Sramota!"

2004: Sledeći stope Majkla Mura, Erol Moris je i sam izneo mišljenje o ratu kada je dokumentarac The Fog of War osvojio Oskara. "Pre četrdeset godina, ova zemlja je upala u zečiju rupu u Vijetnamu i milioni ljudi su umrli", rekao je legendarni dokumentarista. "Mislim da ponovo klizimo u zečiju rupu. A ako ljudi zastanu i razmisle o nekim idejama i pitanjima iz ovog filma, možda smo nešto dobro i uradili."

2007: Političaru Alu Goru i njegovom važnom dokumentarcu o klimatskim promenama "Neprijatna istina" dodeljen je Oskar nekoliko godina kasnije. Bilo je neizbežno da ova tema, koja i pored čvrstih naučnih dokaza, još uvek nije prihvaćena među konzervativcima, izađe u prvi plan. "Ovo nije političko pitanje, već moralno", rekao je Gor. "Imamo sve što nam je potrebno da počnemo, uz mogući izuzetak volje da delujemo. To je obnovljivi izvor. Hajde da ga oživimo."

2009: Ove godine, LGBTQ prava su bila glavna tema. Pošto je dobio Oskara za najboljeg glumca za ulogu u filmu Milk, Šon Pen, koji je igrao otvoreno gej političara Harvija Milka, govorio je o istopolnim brakovima  - u to vreme, još uvek nedozvoljenim, i predlogu zakona 8 u Kaliforniji, koji je ponovo uveo zabranu gej brakova u ovoj državi.

"Mislim da je ovo dobar trenutak za one koji su glasali za zabranu gej brakova da sednu i razmisle i predvide koliku će sramotu osetiti i videti u očima unuka ako nastave da pružaju ovakvu podršku", rekao je on. "Ista prava moraju da postoje za sve". Reditelj filma Dastin Lens Blek, gej, takođe je održao strastveni govor, poručivši "svoj gej i lezbejskoj deci (da će) uskoro, obećavam vam, imati ista prava širom ove naše veličanstvene zemlje". I bio je u pravu. U Sjedinjenim Američkim Državama su gej brakovi legalizovani 2015. godine.

2010: Kada je film The Cove dobio nagradu za najbolji dokumentarni film, aktivista Rik O'Beri, jedan od stručnjaka koji su se pojavili u filmu, podigao je znak na kome je pisalo "Pošaljite poruku Delfin na broj 44144". Akademija je odmah prekinula zvuk pustivši glasno muziku da bi ih prisilila da siđu sa bine pre nego što je reditelj Lui Psihojos mogao da završi govor. Međutim, na duge staze je sve uspelo, jer je brutalni i neodbranjivi dokumentarac inspirisao mnoge ljude širom sveta da saznaju i pobune se protiv užasa nad delfinima.

2011: U skladu sa osalim dobitnicima za najbolji dokumentarac, kada je reditelj filma Inside Job primio nagradu, Čarls Ferguson se razgnevio oko teme filma i rekao da je pogrešno što odgovorni za finansijsku krizu nikada nisu odgovarali. "Tri godine posle užasne finansijske krize koju je izazvala masivna prevara, nijedan finansijski zvaničnik nije otišao u zatvor i to je pogrešno", odmah je rekao.

2015: Tokom vrhunca pokreta "Crni životi znače" i proteste na kojima se pojavio pokret "Ruke u vis, ne pucaj", koji je i danas jednako ključan, od samog početka je bilo očigledno da ako Selma dobije nagradu, govori moraju da budu politički. I zato nije ni bilo iznenađenje kada su Džon Ledžend i Komon u govoru za nagradu za originalnu pesmu "Glory" (u čijem tekstu se i te kako pominje Ferguson), naglasili sve što pogađa crnu zajednicu sadašnjice, od siromaštva, rasizma i užasnog zatvorskog sistema u Americi. "Živimo u najzatvorenijoj zemlji na svetu", rekao je Ledžend. "Više je crnih muškaraca u zatvorskom sistemu nego što ih je bilo u robovlasništvu 1850."

Pored toga, glumica Patriša Arket se zahvalila za nagradu u filmu "Dečaštvo" govorom o neravnopravnim zaradama za muškarce i žene. Kao što ste mogli i da očekujete, izazvala je kontroverzu kada je rekla: "Borili smo se za svačija prava. Sada je vreme da dobijemo jednakost u plaćanju jednom zauvek i ženska prava za sve u Americi."

2016: Kao što verovatno i znate, 2016. je bila godina #OscarsSoWhite, da je odmah zakoračila u kontroverzu. Čak je i voditelj Kris Rok pominjao  "belinu Oskara" kad god je imao prilike. Međutim, nije to bila jedina politička tema koja je izneta te godine. Na primer, kada je Leonardo Dikaprio najzad dobio Oskara za najboljeg gluma, posvetio je sve dragoceno vreme govora da nas upozori da ne uzimamo našu planetu zdravo za gotovo. "Klimatske  promene su stvarnost. One se dešavaju upravo sada", DiKaprio, čuveni borac za ekologiju, rekao je u govoru. "Potrebna nam je podrška lidera širo sveta koji ne govore u ime velikih zagađivača ili velikih korporacija, već govore u ime čitavog čovečanstva."

Pored toga, scenarista filma The Big Short Čarls Randolf pobunio se protiv prisustva korporacija u politici, rekavši da "ako ne želite da bogataši kontrolišu vlade, nemojte glasati za kandidate koji uzimaju novac iz velikih banaka, naftnih kompanija ili frikova milijardera. Prestanite!"

I jezivo relevantno danas, reditelj filma The Revenant,  Alehandro Inarritu je održao govor o ksenofobiji: "Veoma sam srećan što sam danas ovde", rekao je dok je treštala muzika za odlazak za scene. "Ali nažalost, mnogi drugi nisu imali tu sreću". Potom je citirao deo filma, koji se bavi rasizmom, kako ljude i dan danas sudimo po boji kože: "Kakva odlična prilika za našu generaciju da se zaista oslobodi svih predrasuda i plemenskog načina razmišljanja i da omogući da jednom zauvek, boja kože postane jednako nevažna kao i dužina kose."

Pratite Sarah Bellman na Tviteru.

Foto: Brian Vander Brug/Los Angeles Times via Getty Images

Još na VICE.com

Evo i nominacija za Oskara 2017.

Britanski fanatici Dikaprija proslavili Oskar u pet ujutru

Oskar ponekad ima smisla

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu