Džil Fridman je priznata umetnica i fotografkinja. Njena karijera traje već pet decenija tokom kojih je stekla prepoznatljivo ime pre svega uličnim fotografijama Njujorka. Spontano je počela da radi 1960-ih kada je prve dve rolna filma ispucala na pozajmljenom aparatu i od tada nije prestala da pravi nezaboravne slike.Ja sam se pre svega upoznala sa njenim crno belim fotografijama pandura, vatrogasaca i Njujorka 70-ih, pa sam bio iznenađena kada mi je od nje stigao mejl sa naslovom "Striperi 2002". Međutim, nakon nekoliko razgovora i poseta njenom stanu, shvatila sam da duh avanture primenjuje na svaki zadatak kome se posveti. - Elizabet Renstrom, urednica VICE foto sekcije.
Reklame
Ispod je izjava umetnika koju je objavila uz ove fotografije.U potrazi za nepristojno mogućim i romansom u tome, saznala sam šta striperi ne nose. Jer, ko bi mogao bolje da zna o svlačenju od stripera? Ali striptiz nije što je nekada bio. Oni sada izlaze na binu već skinuti. Gde je tu magija? Danas striperi deluju kao i svi ostali, trečeći unaokolo u donjem vešu, osim što su im štikle više, a tela izvajanija. I plaćaju ih da vežbaju. Džil Fridman, decembar 2002 - Majami bič, FloridaU razgovoru za VICE je otkrila proces snimanja ovih fotografija.VICE: Vi ste priznata ulična fotografkinja, kako uspevate nenametljivo da se nametnete?Džil Fridman: Ponekad sam nevidljiva, ponekad nisam. Ne dovodim u pitanju magiju.Koja je motivacija iza fotografija ovih stripera?Videla sam ženu u bizarnim striper štiklama kako stoji u dovratku. Poželela sam da fotografišem stripere.Kako odabiraš na šta ćeš se fokusirati?Ono odabira mene.Poznati ste pre svega zbog fotografija Njujorka, da li inače volite da slikate van grada kao što je slučaj u ovom projektu?Volim da putujem i fotogrfišem. Ljudi su svuda isti, većina ih je luda. Zabavno je uhvatiti ludačke trenutke.U razgovorima sa vama sam saznala puno o vašem životu i avanturama, ali bih volela da znam više kako se sada odnosite prema fotografiji u odnosu na početak karijere?Počela sam sa fotografisanjem ljudi, ali ih i dalje fotografišem. Za mene je stvar u hvatanju trenutaka i deljenju istih sa drugim ljudima.
Reklame
Ovo je neobjavljeni materijal i ranije ste mi pomenuli da je većina tvojih stvari neobjavljena, što je iznenađujuće. Mislim da danas umetnici žele trenutno odobravanje ili prostor za svoj rad, ali vi fotografišete iz potrebe, da li je to uvek bilo tako?Da, kao što pauk mora da napravi mrežu, takva sam i ja. Srećna sam kada fotografišem, zabavno je izgubiti se u ulicama.Rad Džil Fridman možete pratiti ovde.
