Iskreni slogani za predsedničke izbore, da ne kopirate jedni druge

Pokret "Dosta je bilo" je napao Sašu Jankovića da im je ukrao slogan "Ljudi koje čekamo smo mi". Pošto je stvarno bilo dosta krađa, u svakom obliku, a naročito krađe izbornih slogana, Radulovićeva stranka je objavila tekst DJB original u kome brani kreativnost svojih redova, navodeći da oni nikada nisu kopirali ničiji set poruka, jer bi to značilo da kopiraju i tuđu politiku.

Ipak, ispostavlja se da Radulovićeva ekipa ili namerno prisvaja slogane ranijih političkih partija ili su oni zakopani duboko u njihovom kolektivnom nesvesnom, pa tako samo osvanu na plakatima. Mada, možda je i politički marketing, kao oaza ljudske kreativnosti, dostigao sopstveni vrhunac, pa je na snagu stupila najprostija reciklaža. Tako su i Trampa napali da je Make America great again zdipio od Ronalda Regana.

Jer DJB-ovo "Mi smo ti koje smo čekali" dosta podseća na Obamin slogan "We are the ones we've been waiting for". Hm, podseća ili predstavlja bukvalni prevod, neka o tome odluče profesionalni prevodioci i eksperti iz lingvistike, da ne ispadne da pričam nešto napamet. U nastavku teksta stoji rečenica "Ako ne mi, onda ko. Ako ne sad, onda kad" koja vam možda zvuči poznato, ali je ipak 11 godina stara, pa se računa da ste je već zaboravili. A i stranka koja ju je prvenstveno plasirala 2006. godine, LDP, nije ništa napravila, pa možda po izbornim pravilima igre gubi prava na jedinstven raspored reči u rečenici. Takođe je i DSS optužio SNS za krađu slogana "Brže, jače, bolje".

Iako mislim da je tužibabljenje oko izlizanih rečeničnih konstrukcija verovatno najbesmislenija stvar pred izbore koji nam slede, vidim da političke kandidate to dosta pogađa. Zato sam rešio da im pomognem u kampanji. Znam da se za to uzima gomila love, jer nisu bitni raniji postupci, ni rezultati, ni realna očekivanja, već jedna rečenica kojom ćete mesec dana spamovati ljude. Ali ja ću to uraditi pro bono.

Evo, poštovani potencijalni predsednici, izdvojio sam jedno jutro da vam osmislim slogane zbog kojih apsolutno niko neće moći da vas optuži da ste ih ukrali.

Tip koji je toliko potencirao biranje jednog opozicionog kandidata, da je na kraju ispizdeo i počeo da tera inat svima, a najviše samom sebi, kandidujući, upravo, samog sebe. Svi mu se dive na injekcijama optimizma i tom osmehčiću dok sakuplja potpise za kandidaturu. Ako gitara i skice Pinokija nisu upalile, ništa neće.

Znate taj trenutak kada uđete na Jutjub kako biste pogledali trejler za rimejk King Konga, a onda krene dramatična muzika iz filmova sa Melom Gibsonom i pojavi se tip u odelu koji objašnjava nešto ljudima koji mu klimaju glavom i ritualno ga grle posle aplauza. Odelo mu savršeno stoji, a iz njegovih nastupa u skupštini UN se sećate da mu je engleski perfektan, ali nekako ne možete da provalite šta će da uradi. A spotovi su baš strava, pođe vam suza i ruka krene ka štampanom primerku Ustava Srbije, ali nakon trideset sekundi već zaboravite sve. Kao da vam je neko izbrisao sećanje.

Može da pomiri pilota i kopilota, može da sedi za šankom i ne obraća pažnju na punu čašu piva ispred sebe, stoji otkopčan na minus pet, stoički podnese vulgarno skandiranje sa stadiona i sprda se sa tim. Zapravo, nismo ni svesni šta sve ovaj čovek može. Bolje ni da se ne pitamo, izgleda da ćemo dobiti živu demonstraciju već negde u maju. Izuzetno dobrih dela, koji doprinose stabilnosti Srbije i regiona, pa naravno, kako drugačije.

Vojislav Šešelj je jedini tip koji je bio toliko van zemlje, a opet ostao neverovatno medijski prisutan i pretvorio se u svojevrsni kulturni simbol, iako mu kultura izražavanja nije baš zavidna. Na putu iz Haga za Srbiju, upitali su ga za zdravstveno stanje, a on je rekao da ima samo dve metastaze – Nikolića i Vučića.

Deluje kao kul tip koji jedini može da kaže: "E, realno, ja sam stvarno nešto radio za građane, tako da, oladite". A onaj pas u spotu je presladak. Nije bitna loša sinhronizacija i to što traje jednako dugo kao čitanje Gorskog Vjenca Danila Lazovića. Ako ne padnete na psa, ja ne znam gde gledate onda.

Čovek koji se smatra odgovornim za onaj haos oko Nedeljnikovog intervjua sa Trampom, ali ništa on tu nije kriv. I taj film sa Teslom, desiće se već nekad. Izgleda i oblači se kao statista za akcione filmove o ruskom podzemlju, pa je možda i sjajan kandidat za predsednika. Jer šta je predsednik u Srbiji trenutno nego statista?

Jedina potencijalna predsednica Srbije. Iako već decenijama živi u dijaspori, želja da spasi zemlju se u njoj kuva već četvrt veka. A odakle joj tolika volja? Dovoljno je to što je potomak ruske porodice Romanov, već je u direktnom krvnom srodstvu sa Stevanom Sremcem. Iza sebe je ima muzički disk "Duh Balkana". Možda dobijete disk uz glas. Karićeve fore, ali i on se sad vratio iz inostranstva.

Jedan od osnivača Srpske narodne partije, ali je za razliku od predsednika te partije Nenada Popovića, u dosta lošim odonosima sa SNS-om. Već je četvrti put na mestu predsednika opštine Čajetina, ali sada puca na više grane. Smatra sebe poštenim čovekom kome je mesto u politici. Naprednjaci ga smatraju vođom kriminalnog klana na Zlatiboru. Kriminalnog klana. Na Zlatiboru. Dobro ste pročitali.

Još na VICE.com

Upoznajte dečka koji više od 20 godina skuplja plakate srpskih političkih partija

Šešelj vs. Vučić: gledali smo raspravu u Skupštini da vi ne biste morali

Šta je sve sporno u spotu "Vučiću pederu"