Ovo će se desiti vašem telu ako jedete samo voće i povrće

Prvobitno objavljeno na Tonic.

Godinama je pet obroka od voća i povrća delovalo kao kamen temeljac zdrave ishrane. Niko nije jeo dovoljno voća i povrća. A onda, prošle godine, studija Imperijalnog koledža u Londonu otkrila je da je udvostručavanje te brojke ne deset mnogo zdravije i da može da spreči i do 7,8 miliona smrti širom sveta svake godine. Ipak, eksperti su i dalje prilično sigurni da niko ne jede dovoljno voća i povrća.

Glavni autor studije Dagfin Aun ističe da se pokazalo da voće i povrće smanjuje nivo holesterola u krvi, krvni pritisak i da pospešuje zdravlje naših krvnih sudova i imunog sistema. Aun je izneo tezu da je to možda zbog složene mreže hranljivih sastojaka koje sadrže, sugerišući da antioksidansi — koji bi mogli da smanje štetu nanesenu DNK-u— mogu dovesti do smanjenja rizika od raka.

Ako je deset obroka od voća i povrća izrazito zdravije od pet, mogli bismo da se zapitamo da li bi ishrana koja se sastoji isključivo od njih mogla da bude još bolja. Dakle, za one koji razmišljaju o ishrani sastavljenoj isključivo od sirove hrane ili da samo pređu na HAM sa voćem i povrćem koji bi nadomestili pažljivo birano smeće koje su konzumirali (prijateljski podsetnik: to ne funkcioniše tako), evo šta bi se najverovatnije desilo.

Voće i povrće su dobro mesto za pronalaženje vlakana i ugljenih hidrata, ali ne želite da se oslanjate na njih da vas opskrbe s dovoljno masti i proteina — makronutrijenata, dva ključna sastojka vaše ishrane — koji su vam neophodni. Masti su neophodne za zdravo mentalno funkcionisanje, energiju, metabolizam i efikasni tverking, dok vam je protein potreban za snažne mišiće i otporan imuni sistem.

Smeši vam se gubitak mišićne mase i snage kad biste živeli samo na voću i povrću, kaže njujorška nutricionistkinja Ejmi Šapiro. “Možete da dobijete proteine koji su vam neophodni iz ishrane na bazi biljaka, ali bez žitarica bilo bi teško postići redovni unos kompletnih proteina.”

Ako se prebacujete sa jedenja mesa, sira i prerađevina, verovatno ćete doživeti pad upalnih procesa — negativnih nuspojava pokušaja vašeg tela da se isceli posle povrede; da se odbrani od stranih osvajača kao što su virusi i bakterije; i da zaleči povređeno tkivo. Ova studija iz 2013. godine pokazala je da su sve ove hrane povezane sa povećanim nivoima upala. Još gore, hronična upala povezana je sa razvijanjem ateroskleroze, srčanim napadima, moždanim udarima, dijabetesom i autoimunim bolestima.

Za razliku od toga, ishrana zasnovana na biljkama, prirodno je anti-inflamatorna zato što su one bogate vlaknima i antioksidansima a imaju mnogo manje inflamatornih okidača kao što su zasićene masti i endotoksini (toksini koje otpuštaju bakterije obično prisutne u životinjskoj hrani). Studije su pokazale da ljudi koji usvoje ishranu zasnovanu na biljkama mogu dramatično da smanje nivo C-reaktivnog proteina (CRP), indikatora upale u telu.

Ako ste aktivan muškarac, mogli biste da očekujete da sagorite između 2.400 i 2.800 kalorija dnevno. Ako ste žena, ta brojka više će biti od 1.800 do 2.200 kalorija. Bez žitarica, semenja, orašastih plodova i ulja, đavolski je teško postići te cifre. Da biste stekli jasniju sliku, 2.200 kalorija je oko 100 šolja seckanog kupusa, 23 jabuke ili bukvalno tona suvih šljiva.

To vam, naravno, nisu jedine opcije, a avokado će vam svakako poslužiti kao dobar izvor energije. Ali čak i ako razvučete vaše energetske prohteve na svaki proizvod koji vam padne na pamet, to je i dalje zahtevna količina vegetacije, kojima nedostaju oni tipovi ugljenih hidrata koji nam pomažu da se skoncentrišemo na razne zahtevne aktivnosti i izdržimo ih.

“Ishrana koja se sastoji isključivo od voća i povrća kao jedinog izvora goriva bilo bi manjkavo u nekoliko ključnih sastojaka, kao i u količini kalorija”, kaže njujorška nutricionistkinja Stefani Di Filja-Pek. Ona objašnjava da iako mnogi popularni planovi ishrane — kao što je DASH ishrana (Smanjenje hipertenzije putem hrane) i Mediteranska ishrana — imaju voće i povrće u svojoj osnovi, oni uvrštavaju i izbalansirano planiranje obroka sa zastupljenošću svih grupa hrane.

Upadljivo bi bilo odsustvo vitamina B12 i vitamina D. Takođe, rizikujete pomanjkanje gvožđa. I dok su spanać i ostalo listasto tamnozeleno povrće bogati gvožđem, oni sadrže i hemikalije po imenu fitati za koje se smatra da blokiraju apsorpciju minerala i mogu potencijalno da se završe anemijom — kad krvi nedostaje dovoljno zdravih crvenih krvnih zrnaca ili hemoglobina. Nije li to ironično?

Iako manjkavi u određenim ključnim oblastima, voće i povrće nude niži prag zasićenja izvorima energije, zahvaljujući njihovom visokom sadržaju vlakana i vode. “Većina će se složiti da im osećaj sitosti pomaže da jedu manje, potencijalno dovodeći do gubitka kilograma”, kaže Di Filja-Pek, dodajući da prost prizor punog tanjira ima isti efekat spuštanja viljuške, jer prevari naš mozak da pomisli kako smo pojeli puno i da bi stoga trebalo da se osećamo sito. A s ishranom koja se sastoji samo od voća i povrća, kenjali biste kao nakoksani konj Klajdesdejl, zbog čega biste se svakako osećali lakše nego pre.

Šapiro kaže da biste se verovatno osećali bolje nakon što ste eliminisali artikle kao što su mlečni proizvodi i žitarice, ali bi to zavisilo od vašeg tela i mikrobioma, kolekcije mikroorganizama koji žive u našim telima. Šapiro kaže da se neki ljudi muče da svare molekule ugljenih hidrata/šećera u nekom voću i povrću, što može dovesti do nadutosti.

Studije su pokazale da kad ljudi pređu na biljnu ishranu, nivo holesterola u njihovoj krvi opadne i do 35 odsto. U mnogim slučajevima, opadanje je jednako onom koje se postiže lekovima, što ume da bude fenomenalno za ljude koji žele da smanje holesterol i ne uzimaju lekove za to. “Biljke imaju tonu vlakana, što je ključno za smanjenje nivoa holesterola”, kaže Šapiro, dodajući da su oni takođe lišeni masti i imaju manje šećera — važnih sastojaka za smanjiti kad pokušavate da spustite nivo holesterola.