U vašem telu u svakom trenutku ima preko 380 biliona virusa

Virusi na vašoj koži? Prisutni. Virusi u vašim plućima? Prisutni. Virusi u vašoj mokraći? Prisutni.

|
okt 11 2018, 12:21pm

Fotografija: Shutterstock

Prethodno objavljeno na Tonic-u.

Ako mislite da nemate viruse, grdno se varate. Možda je to teško prihvatiti, ali u ljudskom telu obitavaju velike grupe mikroorganizama, koje se najčešće nazivaju našim mikrobiomima, a koji su se razvijali zajedno sa nama još od ranih dana postojanja čoveka. Naučnici su tek nedavno počeli da kvantifikuju mikrobiom i otkrili da ga naseljava najmanje 38 biliona bakterija. Još je intrigantnije, možda, to što bakterije nisu najbrojniji mikrobi koji žive u i na našim telima. Ta titula odlazi virusima.

Procenjuje se da nas naseljava više od 380 biliona virusa, zajednica koja se kolektivno naziva ljudskim viromom. Ali ovi virusi nisu oni opasni o kojima stalno slušate, kao oni što izazivaju grip ili prehladu, ili zlokobnije infekcije kao što su ebola ili denga. Mnogi od ovih virusa inficiraju bakterije koje žive u vama i poznati su kao bakteriofagi, iliti skraćeno fagi. Ljudsko telo je plodno tle za nastanak faga i, uprkos njihovom mnoštvu, imamo vrlo malo uvida u to šta oni ili drugi virusi rade u telu.

Ja sam lekar-naučnik koji proučava ljudski mikrobiom sa naglaskom na viruse, zato što verujem da će nas iskorišćavanje snage prirodnog smrtnog neprijatelja bakterija naučiti kako da sprečimo bakterijske infekcije ili se uspešno borimo protiv njih. Čovek bi s pravom mogao da pretpostavi da ako su virusi najbrojniji mikrobi u našem telu, da su oni onda predmet većine studija o ljudskim mikrobiomima. Ali ta pretpostavka bila bi stravično pogrešna. Studija ljudskog viroma za sada toliko zaostaje za studijama bakterija da tek sada počinjemo da otkrivamo neka njihova najosnovnija svojstva. Do tog zaostatka došlo je zbog toga što je naučnicima trebalo mnogo duže da registruju prisustvo ljudskog viroma i zbog nedostatka standardizovanih i sofisticiranih alata za dešifrovanje onoga što se zapravo nalazi u vašem viromu.

Šta znamo o ljudskom viromu

Evo nekoliko stvari koje smo saznali do sada. Bakterije u ljudskom telu nisu u ljubavi sa mnogim svojim fagima koji žive u njima i oko njih. Štaviše, razvili su CRISPR-Kas sisteme — koje su ljudi sada preuzeli za menjanje gena — da bi se oslobodili faga ili u celosti sprečili njihovu infekciju. Zašto? Zašto fagi ubijaju bakterije. Oni preuzimaju mašineriju bakterija i prisiljavaju ih da prave još faga umesto da prave još bakterija. Kad završe, eksplodiraju napolje iz bakterija, uništavajući ih. Konačno, fagi sede na površini našeg tela čekajući da im se putevi ukrste sa ranjivim bakterijama. Oni su praktično progonitelji bakterija.

Jasno je da se na površinama našeg tela svakog minuta svakog dana vodi rat, a mi nemamo pojma ko ga dobija ili šta su njegove moguće posledice. Virusi mogu da nastanjuju sve površine i unutar i izvan tela. Gdegod da su naučnici tražili unutar ljudskog tela, našli su viruse. Virusi u krvi? Prisutni. Virusi na koži? Prisutni. Virusi u plućima? Prisutni. Virusi u mokraći? Prisutni. I tako dalje. Jednostavno rečeno, kad su u pitanju mesta na kojima virusi žive u ljudskom telu, otkrivanje mesta na kojima ne žive mnogo je bolje pitanje nego se pitati gde ih ima.

Virusi su zarazni. Ali o bakterijskim virusima ne razmišljamo često kao o nečemu što se lako prenosi. Istraživači su pokazali da samo život sa nekim dovodi do rapidnog prenošenja virusa u vašem telu. Ako ne znamo šta su posledice stalne borbe između bakterija i virusa u našem telu, onda postaje eksponencijalno komplikovanije razumeti bitku između vaših bakterija i njihovih virusa koji se potom prenose na svakoga, uključujući vašeg supružnika, vašeg cimera, pa čak i vašeg psa.

Kako virusi mogu da pomognu da ostanemo zdravi

Virusi uništavaju bakterije kad prsnu iz ćelije. Ovde jasni krugovi ukazuju na to gde su bakteriofagi ubili bakterije. Fotografija: Guido4/Shutterstock.com

Na kraju, moramo da znamo šta svi ti virusi u ljudskom telu rade i prokljuvimo da li možemo da iskoristimo naš virom da bismo unapredili sopstveno zdravlje. Ali u ovom stadijumu verovatno nije najjasnije zašto bi iko pomislio da naš virom može da bude od pomoći.

Može da deluje kontraintuitivno, ali šteta po naše bakterije može da bude štetna i po naše zdravlje. Na primer, kad su naše zdrave bakterijske zajednice narušene upotrebom antibiotika, drugi mikrobski negativci, zvani patogeni, iskorišćavaju tu priliku da izvrše invaziju na naše telo i razbole nas. Stoga, u brojnim ljudskim stanjima, naše zdrave bakterije igraju važne uloge u sprečavanju upada patogena. I tu nastupaju virusi: oni su već provalili kako ubiti bakterije. Oni samo za to žive. Dakle, u toku je trka da se nađu oni virusi u našim viromima koji su već provalili kako da nas zaštite od zlikovaca, istovremeno ostavivši dobre bakterije netaknutim. I zaista, postoje skorašnji primeri iz ličnog iskustva da su fagi uspešno iskorišćeni za lečenje smrtonosnih infekcija od bakterija otpornih na većinu ako ne i sve dostupne antibiotike — što je lečenje poznato kao terapija fagima. Nažalost, ta lečenja bila su i nastaviće da budu ograničena neadekvatnim informacijama o tome kako se fagi ponašaju u ljudskom telu i nesagledivim posledicama koje njihov unos može da ima po ljudskog domaćina.

Terapija fagima stoga ostaje strogo regulisana. Sadašnjim tempom istraživanja moglo bi da prođe mnogo godina pre nego što fagi počnu rutinski da se koriste u anti-infektivnim lečenjima. Ali jedno je sigurno; virusi koji su se tolike godine razvijali zajedno sa nama nisu samo deo naše prošlosti, već će igrati i značajnu ulogu u budućnosti ljudskog zdravlja.

The Conversation

Dejvid Prajd je vanredni direktor mikrobiologije na Univerzitetu Kalifornija u San Dijegu. Čandrabali Gous je naučnik na Univerzitetu Rokfeler. Ovaj tekst je preuzet iz The Conversation. Pročitajte originalni članak.

Više na VICE
VICE Channels