Kako da zvučiš pametno dok pričaš o klimatskim promenama i uraganima

Dok pišem ovo u sredu ujutro, poplave izazvane uraganom "Harvijem" konačno su počele da jenjavaju. Uz odgovore na pitanja da li je ova oluja izazvala više smrti i nanela više štete Hjustonu nego što je "Katrina" Nju Orleansu 2005. godine, sada ovu oluju možemo u potpunosti da procenimo sa meteorološkog stanovišta. Neverovatan statistički podatak: ukupni preliminarni zbir padavina do kog je došao jedan hjustonski merač kiše ovo čini najvećom količinom kiše svih vremena tokom jednog događaja u Sjedinjenim Državama.

Bila je to jedna paklena oluja.

Dakle, došlo je vreme da krenemo da se svađamo oko klimatskih promena! Desničarski novinari poput Majkla Bastača iz Dejli Kolera siktali su na liberale kao što su bivši savetnik Baraka Obame Ben Rouds zato što su se usudili da ispolitizuju uragan nagovestivši na Tviteru da će republikanci koji odbijaju da priznaju klimatske promene u budućnosti morati da odgovaraju za smrti i razaranja izazvane olujom.

"Demokrate često povezuju pojedinačne ekstremne vremenske prilike sa globalnim zagrevanjem koje je izazvao čovek, uprkos upozorenjima naučnika da je to problematično", piše Bastač, i to sasvim ispravno. Kad je u pitanju "Harvi", ili katastrofalne poplave koje su u toku u Indiji, Bangladešu i Nepalu i u kojima je stradalo više od 1.000 ljudi, Bastač je u pravu. Ne možete za oluju da krivite klimatske promene kao što ni za individualan zločin na možete da krivite talas zločina. Ali iako tehnički ispravna, ta vrsta argumenta neverovatno je licemerna.

Kako, dakle, da pričamo o klimatskim promenama koje je izazvao čovek kad su u pitanju ekstremni vremenski uslovi? Drago mi je da ste to pitali. Evo kako:

Prvo i prvo, da li se mi (Zemljani) zaista krećemo ka sve brojnijim i većim olujama ? To je razumljivo pitanje, zato što negatori klimatskih promena ne prestaju da trube o činjenici da je "Harvi" prvi uragan Kategorije 4 koji se pojavio posle "Čarlija" iz 2004. godine.

Kratak odgovor je: "da". Ali postoji i duži odgovor, a on glasi: "Brojnijim? Verovatno ne u slučaju uragana. Većim? Gotovo sigurno."

Kad su u pitanju pljuskovi, "najbolji dokazi potiču od promena u ekstremnim padavinama, sa vrlo jasnim porastom, najizraženijim na severoistoku", prema rečima Kevina Trenberta, analitičara klime iz Nacionalnog centra za atmosferska istraživanja (NCAR), organizacije posvećene davanju odgovora baš na to pitanje i njemu slična. Ali Trenbert je upozorio da iz mnogih razloga — uglavnom tehnoloških ograničenja — u slučaju uragana "dokazi su oprečni".

Dakle, kao opšte pravilo, klimatske promene će dovesti do ekstremnijih padavina, ali ne očekujte više uragana. "Uz porast temperature mora, očekujemo da će broj oluja opasti", rekao mi je Trenbert. Ali to nisu nužno dobre vesti: "Očekujemo jači intenzitet i veće oluje, i duže njihovo celokupno trajanje, ali generalno manji broj oluja, zato što jedna velika oluja može da zameni tri ili četiri manje."

Ukratko, topliji vazduh i voda omogućuju isparavanje veće količine morske vode. Ključanje je jedan od ekstremnih primera tog ubrzanog isparavanja, ali na većini površinskih temperatura Zemlje, neka voda uvek želi da se pretvori u paru. Gde god da je toplije, "imate više molekula koji se kreću brže, i više njih će moći da iskoči iz vode i pretvori se u paru", prema rečima Džefa Mastersa, jednog od suosnivača organizacije "Veder andergraund " (one za vremensku prognozu, ne istoimene levičarske militantne grupe).

U slučaju uragana "Harvi", koji je nastao iznad Meksičkog zaliva (i u njemu), voda je bila "oko jedan celzijus toplija od prosečne, makar u poređenju s onim kakva je bila pre 40 godina", rekao je Masters. (Drugi klimatski naučnici nude neznatno niže procene, ali poenta i dalji stoji.) To povećanje temperature, rekao je on, izaziva sedam odsto više isparavanja vlage. "Dakle, možemo da pretpostavimo da je u slučaju 'Harvija' zbog globalnog zagrevanja palo oko sedam odsto više kiše", rekao mi je on.

Uloga isparavanja u globalnim klimatskim promenama funkcioniše na načine koji " nisu još do kraja shvaćeni", prema Međuvladinom panelu o klimatskim promenama. Sledstveno tome, Masters mi je rekao da je video alternativne modele prema kojima je isparavanje moglo dovesti i do 30 odsto više kiše tokom "Harvija". Ali odnos jedan stepen celzijusa prema sedam odsto vlage više ima istorijat pouzdanosti, tako da za sada prihvatimo njega.

To može da nam da i približnu sliku o tome koliko će gori uragani biti u budućnosti. "Ako okeani postanu još jedan stepen celzijusa topliji, recimo za 20 godina od danas, dodaćete još sedam odsto. Sedam procenata plus sedam procenata je 14 procenata", rekao mi je Masters.

Jedno upozorenje: meteorolog sa teksaškog A&M univerziteta Džon V. Nilsen-Gamon, koji je i zvanični klimatolog Teksasa (države čiji izabrani zvaničnici uglavnom odbijaju da pričaju bilo šta o klimatskim promenama), rekli su mi da mnogi drugi faktori mogu da utiču na promenu stope padavina, uključujući stopa dizanja pare, vlažnost okolnog vazduha i intenzitet smetnji koje uopšte mogu da izazovu to dizanje." On mi je, dakle, rekao: "Pravilo 'toplije jednako vlažnije' isključivo važi za ekstremne padavine — kad se svi uslovi poklope — i samo na masovnim prosečnim osnovama." Drugim rečima, tek da bismo bili sigurni, tu formulu treba da koristimo isključivo tokom uragana.

"Dizanje nivoa mora nema nikakve veze s uraganima, osim što početnu osnovu za dizanje bilo kakvog olujnog talasa čini utoliko višom", rekao mi je Nilsen-Gamon. Drugim rečima, ima mnogo veze s uraganima — samo ne sa količinom vetra ili kiše. Olujni talas dobijate od uragana dok vetar gura morsku vodu ka kopnu, dovodeći do potapanja obale. U slučaju "Harvija", preopterećene reke u Hjustonu istovremeno su krenule ka obali, što je dovelo do veće poplave koja se nagomilala tamo gde su se susrela dva talasa.

Klimatske promene su najverovatnije pogoršale ovu situaciju: kao što je Nilsen-Gamon istakao, voda je krenula s utoliko više tačke pre talasa. U proseku, globalni nivo mora je porastao oko 6,5 centimetara od 1993. u odnosu na 2014. godinu i verovatno 20 centimetara od 1880. Ali to je prosek. Zahvaljujući obalskoj eroziji, "uz obalu centralnog Teksasa, more je poraslo četrdesetak centimetara", rekao mi je Džef Masters iz "Veder andergraunda".

"Viši nivo mora znači da je olujni talas viši i da seže dublje na kopno. Dakle, uz istu snagu uragana, olujni talas će stići dalje na kopno nego pre 50 godina", rekao je Šon Sublet, meteorolog za program "Klima je važna" pri neprofitnoj informativnoj organizaciji "Klajmat central". Bez obzira na to, izračunavanje precizne veze između porasta nivoa mora i olujnog talasa podrazumeva vrlo zeznute proračune, pošto ne postoji uniformnost lokacije i intenziteta ovih talasa. Otud su precizne tvrdnje u vezi s ovim efektom skoro nemoguće.

Najvažnije od svega je da će se ovo dešavati iznova i iznova. Klimatske promene su sporo ali sigurno prekrajanje pravila koje vladaju vremenom, parče po parče. Dakle, iako ne znamo kako da izmerimo njen uticaj na oluje, globalna cena prirodnih katastrofa čini se da je u porastu — uključujući i finansijsku cenu. Dejvid Roberts iz "Voksa" istakao je da sada kada znamo da nas čeka više katastrofa na duže staze, iako je smanjenje emisija i dalje od kritične važnosti, igrati na grižu savesti zbog generisanja gasova staklene bašte luckast je način da se zaštite američke zajednice od štete usled poplava.

Ali ispostavlja se da neke od istih ljudi koji godinama negiraju postojanje klimatskih promena isto tako ne zanima da ublaže njihovu štetu. Izvršna naredba Donalda Trumpa prošlog meseca , kojom su ukinute odredbe iz vremena Obame čije je cilj bio izbegavanje oštećenja infrastrukture u budućim klimatski uzrokovanim nesrećama, bila je krajnje perverzna. Ako se naređenje bude uspešno sproveo u delo, Amerikanci će u decenijama koje dolaze biti ti koji će najviše materijalno patiti od budućih "Harvija" i "Katrina". A definitivno će biti još oluja kao što je ova.

Pratite Majka Perla na Tviteru.

Još na VICE.com:

Ljudi širom sveta i dalje nisu čuli za klimatske promene

Psiholog objašnjava zašto ljude zabole za klimatske promene

Klimatske promene dodatno otežavaju život stanovnika ovog malog sela