Srbin iz "La casa de Papel" na Netfliksu za VICE: Lik Helsinkija mi je promenio život

Kako je Darko Perić iz Kladova, bez glumačke škole i preko Bukurešta, Berlina i Španije postao evropski poznati glumac.

|
apr 23 2018, 9:15am

Fotografije: ljubaznošću Darka Perića

Nikada nisam doživeo takav adrenalinski šok kao kada sam gledao "La Casa de Papel" (Money Heist). Sedeo sam prikovan za krevet i gledao epizodu za epizodom sve dok poslednji sekund prve sezone nije otkucao i ostao sam da blejim u ekran laptopa pitajući se kako ću da preživim dok ne odgledam nastavak.

Ova nesvakidašnja serija o grupi kriminalaca koji planiraju pljačku fabrike za štampanje novca postigla je ogroman uspeh prvo u Španiji, a zatim i na Netfliksu, koji je saopštio da je "La Casa de Papel" njihova najgledanija serija van engleskog govornog područja.

Junaci serije polako dobijaju i fanove u Srbiji. Za to je možda zaslužan jedan od likova u seriji, izvesni Helsinki, simpatični rmpalija kao od brega odvaljen, inače Srbin, učesnik ratova i veteran podzemlja.

Njega tumači Darko Perić, stvarno „naš“ čovek, poreklom iz Kladova, malog grada na obali Dunava, na srpsko-rumunskoj granici. U tom malom mestu, zaboravljenom od svih, kao na ivici sveta, počelo je njegovo interesovanje za glumu i druge vidove umetnosti.

- Da, poreklom sam iz Kladova, mestašca na Dunavu koji je poznat po najvećoj hidroelektrani u Evropi i po Đerdapskoj klisuri – kaže mi Darko u razgovoru.

Darko je bio dobar đak, bavio se raznim sportovima, i ključno, išao je u dramsku sekciju. Međutim, malo Kladovo nije moglo da zadovolji Darkovu potrebu za avanturom i daljim usavršavanjem. Zato se seli u nešto veći Negotin i započinje svoje srednjoškolsko obrazovanje kada počinje da upada u probleme – pre svega sukobe sa autoritetom.

- Tada su već počele velike promene, kako sa mnom tako i sa mojim okruženjem. To je jako važan deo moje životne priče, jer bez toga ne bih postao ovo što sam danas – objašnjava Darko.

Srednja škola u Negotinu nije bila prvi njegov izbor. Njegova ogromna želja bila je da upiše, u tom trenutku, najbolju školu animacije u Zagrebu. Bio je veliki ljubitelj stripova i crtanih filmova, posebno kultnih “Baltazara” i “Čudne šume”, pa je za njega odlazak u takvu školu predstavljao logičan sled događaja. Međutim, njegovi planovi se nisu poklopili sa događajima koji su se dogodili početkom ’90-ih godina prošlog veka, kada se zajednička država raspala u brutalnom građanskom ratu. Tako je odlazak u Zagreb postao njegov neispunjen dečački san.

Pošto ga nije držalo mesto, nakon srednje škole odlazi u Rumuniju, gde upisuje studije veterine u Bukureštu. Veterina je bila izbor njegovi roditelja, ali je boravak u Bukureštu iskoristio da nastavi sa amaterskim bavljenjem glumom. Tada je dobio i svoju prvu ozbiljniju ulogu.

- Mojima se nije činilo da je gluma najbolja varijanta za njihovo dete, tako da sam ja studirao veterinu ali sam sve vreme studija živeo i radio sa umetnicima – priča Darko.

Bukurešt je bio ogroman grad pa je tamo sreo i filmadžije iz Novog Sada.

- Tako je počelo moje zalaženje u svet filma, sa studentskim kratkometražnim filmovima i moja prva uloga pijanog mornara koji je silovao Hemingvejevu ženu – seća se Darko.

Osim studiranja i glume Darko otkriva i druge talente pa počinje da se bavi tetoviranjem. Fanovi „La Casa del Papel“ znaju da je njegovo telo u seriji prekriveno tetovažama, a svakako je najzinimljiviji ogromni medved na njegovom stomaku.

Nakon desetak godina provedenih u Rumuniji, smatrao je da je vreme za novu sredinu i odlazi u epicentar andergraund kulture, Berlin.

- Gluma je uvek bila tu, duboko u meni, i napokon je izašla na površinu mojim dolaskom u Berlin – objašanja Darko.

Ulogama u kratkim filmovima počinje njegova ozbiljna glumačka karijera ali prelaskom u Španiju, tačnije Barselonu, dolazi do potpunog buma. Kreće snimanje u ozbiljnijim produkcijama, sa poznatim španskim, ali i svetskim zvezdama - Benisiom del Torom ili Tim Robinsom. O radu sa njima, u filmu „Perfect Day“, ima samo reči hvale.

- Benicio je super lik, pričali smo o košarci i Šerbedžiji, a Tim je pravi zajebant, ima bend i dobar socijalni projekat u zatvorima u US. Sa njima sam radio u filmu "Perfect Day" i tu glumim negativca - priča Darko.

I onda mu se desio "La Casa de Papel" i to je prava prekretnica kako u karijeri, tako i u životu. Kao što to obično biva, njegov ulazak u seriju je bio kombinacija srećnih okolnosti i udarničkog, krvavog rada. Zanimljivo je da je prvobitno lik Helsinkija zamišljen kao Čečen, ali sa ulaskom Darka u seriju, to menja. Njegov izgled, ogroman ćelavi bradati tetovirani lik, i njegovo poreklo su presudno uticali i na to da dobije ulogu ali i kako će ona izgledati.

- Ljudima na Zapadu sve sto je sa istoka Evrope zvuči zajebano. Albanci, Srbi, Bugari, Rumuni a pogotovo Rusi su ovde u Španiji čuda pravili od devedesetih na ovamo, tako da čim im pomeneš odakle si već te zamišljaju kao "opasnog" momka – objašnjava Darko.

Kada je već dobio ulogu Helsinkija imao je priliku da utiče na sam lik i njegov deo scenarija. Naime, na njegovu inicijativu ubačene su popularne fraze i sočne psovke ali i par poznatih starogradskih pesama. Tako na primer u jednoj epizodi pevuši pesmu “Svilen konac”, a na drugom mestu svira melodiju iz pesme “Tiho noći”, ali samo jedan mali segment jer su se autori serije bojali kršenja autorskih prava.

Sa popularnošću serije desila se promena i u njegovom životu. Odjednom ga prepoznaju na ulici, traže mu autograme, slikaju se sa njim, broj pratilaca na društvenim mrežama je porastao. Život mu se menja iz časa u čas, pa se polako navikava.

- Ja sam u Španiji već bio relativno poznat pre Helsinkija, ljudi su me startovali na ulici i ranije. Čini mi se da je veća ludnica van Španije, na primer Južna Amerika je skroz poludela za nama, i Turska i Francuska, - priča Darko.

Kada su ljudi u Parizu počeli da ga prepoznaju tokom skorašnjeg putovanja, ostao je zbunjen i začuđen.

- Znaš kako, mi glumci se u stvari ceo život spremamo za to i kad se to desi uvek bude kao “šta je ovo“ – priča mi Darko o svom novom životu.

Neverovatna popularnost serije mu je otvorila i nova vrata, pa je počeo da radi za Evroligu. U vidu kratke forme pod imenom “Cool Euroleague” on i njegov partner komentarišu utakmice i timove, dovode zvezde evropske košare i šale se sa njima.

- To je nešto novo, nešto što do sada nisam radio, ali sam napokon spojio moje dve pasije, košarku i glumu. Glumim vatrenog fana košarke, Djanga, koji je nalik Boratu. Komedija je moj omiljeni žanr i mogu reći da se baš fino osećam kad izigravam budalu – kaže mi on.

Zahvaljujući ovoj emisiji, nakon toliko godina dolazi u Srbiju, zapravo u Beograd, na Final Four, i to će, kako kaže, biti prava prilika da se sretne sa srpskim fanovima.

Za to vreme ostaje i dalje u Španiji, gde mu je samo privremeni dom, nastavlja sa snimanjima i radom na drugim projektima. Ali kako stvari stoje izgleda da se tu neće zadržati.

- Ja sam čovek sveta, meni granice i države ne znače ništa. Stari Rimljani imaju dobru izreku, Ubi bene ibi patria, tj gde je dobro tamo je domovina, i to je nekako moj životni moto – zaključuje Darko.

Više na VICE
Vice Channels