Baš divno, uskoro ćemo moći da jedemo perje ptica

Ovaj tekst je prvo objavljen na Munchies

Osim ako niste amaterski ornitolog ili bivši učesnik kviza Jeopardy! verovatno niste imali pojma da su naučna imena za ptičje perje remiges (perje na krilima) i rectrices (perje na repu). Ali, prema novim istraživanjima Univerziteta Lund u Švedskoj, ptičje perje bi moglo da ima nekoliko novih, češćih imena: ručak i večera.

Profesorka Rajni Hatti-Kaul i njen tim istraživača biotehnologije razmatraju kako da milioni tona ptičjeg perja koje završe u kontejnerima iza klanica umesto toga završe u našim stomacima. Hatti-Kaul i Mohammad H. A. Ibrahim su identifikovali neku vrstu bakterija koja je sposobna da ra protein iz perja pretovri u jestive amino kiseline. Dobijena proteinska tečnost se zatim može koristiti za ishranu životinja, u kozmetici ili, konačno, kao izvor hrane za ljude.

"Ako nastavimo da ovoliko trošimo Zemljine resurse i zakopavamo otpad u meri u kojoj to danas radimo, biće nam potrebno 1.6 planeta za preživljavanje, a imamo samo jednu", kaže Hatti-Kaul. "Zbog toga, moramo naći nove, pametne i kreativne načine za ponovno korišćenje otpada u većoj meri."

Ako možete da savladate jak "fuj" momenat u jelu od ptičijeg perja, postoje neke stvarno korisne stvari osim pronalaženja održive svrsishodnosti i održivog proteina - i to unutar nusprodukta koji bi inače bili bačeni. (Ovakva vrsta promene svrhe nije neuobičajena za naučnike koji se bave hranom, a tim sa Univerziteta u Severnoj Karolini planirao je da radi nešto slično s korom kikirikija).

Proces pretvaranja perja u protein ne zahteva hemijske aditive, a takođe ima i visok nivo proteina. Prema istraživanju, od samo jednog kilograma perja biće 900 grama proteina. Stotinu grama pilećeg mesa sadrži oko 40 grama proteina, što znači da bi bilo potrebno dvostruko više mesa da izjednači protein u kilogramu perja. (Recite to svojm prijateljima sa Crossfit-a i vidite da li će pre vikenda pojesti sve jastuke).

Izgleda da ptičje perje nije bilo upotrebljavano kao izvor hrane - dobro, bar ne za ljude; međutim, poznato je da su ih neke čudne slatkovodne ptice konzumirale. Gnjurci i neke druge ptice koje se hrane ribom poznate su po tome da ponekad posegnu za svojim perjem, a potom trljaju digestivne traktove i štite stomake od ribljih kostiju. Prema biolozima Univerziteta Stanford, do 50% stomačnog sadržaja ušatog gnjuraca, ili ćubastog, mogu biti njihova pera, što je verovatno jedna od statistika koja će vam najmanje otvoriti apetit danas.

Hatti-Karl i njen tim se nadaju da će u potpunosti razviti ovaj proces do kraja 2018. godine. Sačekaćemo dok ona ne uzme griz ili dva, a onda ćemo videti za dalje.

Još na VICE.com

Zašto ptice imaju tako lude kljunove

Kako ptica može da uništi avion Mig-29

Ptice se rade tako što utrljavaju mrave u krila