Ovaj gradić u Portugaliji je opsednut kolačima u obliku penisa

Da. Ovaj uspavani gradić sa svojim grandioznim religijskim građevinama i svojim ratarima takođe ima i finu liniju opscenog peciva.

Ako ga posetite u junu, tokom svetkovine u čast sveca-zaštitnika Sao Gonsala, ne možete da mrdnete ni pedalj, a da neki lokalac pobožnog izgleda ne zavitla u vašem pravcu ogromnim falusom od peciva. A čak i kada festivalska groznica zamre, izlozi gradskih pekara i dalje su prizor koji treba videti, pošto je Amarante postao čuven po svojim doces fálicos (u bukvalnom prevodu, „falusni slatkiši"), koje konditori u gradu sada prodaju tokom čitave godine.

Ukusni bolosi u obliku kite i muda, koji imaju belu glazuru (pretpostavljam u slučaju da već ne izgledaju dovoljno bezobrazno), ponekad su punjeni slatkim kremom, čisto da se potcrta poenta. A u gradu koji je sad čuven zbog svojih upadljivih kolača jednako koliko i zbog svoje ruralne lepote, posetioci mogu da grickaju svoje penise od peciva uz cafe pignado (kafa sa kapljicom mleka) svakog dana u godini.

Ovi kolači prave veliki posao posebno u januaru, kada se tokom religioznih svetkovina falusne poslastice nude prijateljima i članovima porodice, u znak početka nove „plodne i rodne" godine.

Ali fešta Sao Gonsala, koja se održava u Amaranteu prvog vikenda u junu, je događaj na kome se odvija prava akcija sa slatkišima u obliku penisa. Deca drže šećernu vunu, meštani lagano tapkaju nogama u ritmu bubnjeva (atmosfera je više kao na seoskom vašaru nego na karnevalu u Riju), dekoracija od papirnih penisa sugestivno se njiše na vetru. Žene u kariranim kaputićima i sa ozbiljnim izrazima na licima mi nude nude kolače svih oblika i veličina, od falusnih gromada veličine trideset santimetara, do plastičnih kesica punih penisa od peciva „veličine za žurke", i ja ne mogu da odolim da ih ne potrpam u svoju torbu kao suvenire.

Zagrejani sangrijom, mladići željni ljubavi kikoćući se nude peciva u obliku falusa veličine trideset santimetara svojim simpatijama, dok lokalne „baba-devojke" (u suštini, svaka žena koja ima više od dvadeset pet godina, a koja se nije udala i nije rodila dete) primaju svoje super-sugestivne bolose, kao ne tako suptilni nagoveštaj da će im Viša Sila pomoći u pravljenju bebe.

Ali kako je ovaj tradicionalan grad postao opsednut kolačima koji izgledaju kao nešto čemu je mesto na posebno ljigavim devojačkim večerima u Blekpulu? I kakve veze Sveti Gonsalo ima s tim? Da li je on bio posebno krupan ili građen kao buhtla?

Tačno poreklo je maglovito, ali za Svetog Gonsala, sveštenika iz 13. veka koji je živeo u ovom gradu, se priča da je imao određeni „provodadžijski" dar, i da je bezobrazno pecivo najverovatnije relikvija iz doba pre katolicizma, koja se nekako ušunjala u savremenije religiozne rituale.

Sonia Files iz turističkog biroa Amarantea objašnjava: „Ritual poklanjanja kolača Svetog Gonsala verovatno datira iz rimskog doba, pa možda i od ranije. Ritual se održao, i manifestuje se poklanjanjem slatkiša u obliku falusa, zajedno sa suvim smokvama, svake godine, 10. januara, a onda i u junu, na uličnim proslavama u čast ovog sveca".

Prema Felipeu Soarešu iz Padaria Pardal (jedne od nekoliko pekara u Amaranteu koji tokom čitave godine prodaju konditorske proizvode koji izazivaju zavist), ovi ne-baš-sveti slatkiši su krajem dvadesetih godina prošlog veka bili zabranjeni tokom vladavine diktature u Portugaliji, koja ih je proglasila „opscenim", ali lokalci su nastavili da ih prave i razmenjuju u potaji. Ovi „rustični, blago slatki" kolači su doživeli potpunu – hm – renesansu tokom sedamdesetih, nakon Revolucije karanfila, koja je donela povratak demokratije, i danas ih ima u izobilju, više nego ikada ranije.

Šta više, trend peciva-penisa se izgleda širi. Jedan prijatelj koji se nedavno preselio na sever Portugalije, u grad Aveiro, mi šalje slike hleba u obliku penisa koji ponosno krasi izlog jedne lokalne porodične pekare, možda u čast čuvenih piša-kolača koji prave njihove komšije na severu.

Gonsalo Azevedo je Lisabončanin čija porodica potiče sa severa Portugala, i odrastao je sa tradicijom razmenjivanja falusnih kolača.

„Poklanjanje peciva u obliku penisa možda deluje kao čudan običaj, ali kod njega zaista nema ničeg uvredljivog, i svako ko je odrastao na severu Portugalije od malena zna za falusne kolače", kaže mi on. „Sada se i u nekim drugim gradovima na severu prodaju pekarski proizvodi u obliku falusa. To je na severu bitna stvar".

Sa snažnom željom da istakne da nije dobio ime po čuvenom svecu, Azavedo dodaje: „Ne verujem da bih išao unaokolo i nudio peciva u obliku penisa mladim ženama po Lisabonu (One bi verovatno više volele da im doneseš piće), ali u Amaranteu je to savršeno normalno i prihvata se u prazničnom duhu. Francuzi možda imaju svoj crvene ruže, ali Portugalci imaju svoje falusne kolače, i prilično sam siguran da će se ta tradicija održati".

Još na VICE.com:

Ovaj tip je 40 sati motao džoint u obliku Jovanke Orleanke

Šta tvoja omiljena seksualna poza govori o tebi

Sve što smo naučili iz prve transplantacije penisa u SAD