Reklame
10 pitanja

Deset pitanja koja ste oduvek želeli da postavite advokatu koji brani silovatelje

"Kad čujete kako neko izlaže dokaze o tome kako mu je uništen život, to je emotivno iskustvo za svakoga."

pisao Sam Nichols
31 Maj 2018, 7:07am

Sve fotografije: autor

Braniti silovatelja deluje kao moralno prilično problematična stvar. Pretpostavka nevinosti je kamen temeljac našeg pravosudnog sistema, ali ideja da bi neki advokat odabrao da karijeru provede na taj način deluje neshvatljivo. Kao kad biste odabrali da branite ratnog zločinca ili duvansku korporaciju.

Makar tako izgleda i deluje spolja.

Da bismo stekli uvid iznutra, razgovarao sam sa melburnskim krivičnim advokatom Entonijem Ajzaksom. On je tokom 39 godina zastupao skoro 200 ljudi optuženih za silovanje i seksualni napad. Ajzaks me je dočekao ispred kancelarije, rukovao se sa mnom, upoznao me sa dvojicom sinova i častio me kafom — sve vreme mi pričajući anegdote o jezivim slučajevima na kojima je radio. Potom smo poseli da popričamo o tome kako izgleda braniti brojne ljude optužene za silovanje.

VICE: Dobar dan, Entoni. Krenimo od etike. Da li mislite da radite pravu stvar?
Entoni Ajzaks: Apsolutno. U zajednici postoji percepcija da kad ste optuženi za seksualni napad, to automatski znači da ste krivi. Ali ispravno je i neophodno da se svi dokazi odvažu i da se vidi da li su optužbe dokazane izvan svake sumnje. To je kamen temeljac našeg krivičnog pravosudnog sistema.

Kad ljudi priznaju krivicu, naš posao je da predstavimo pozadinu, kontekst i priložimo to sudu radi dolaska do odgovarajućeg ishoda. A često pregovorima stignemo do ishoda kojim se izbegne da svi završe na sudu. Mnogi ljudi ne razumeju da se ogromna većina krivičnih slučajeva sudi nakon što se optuženi izjasnio krivim. Ne bih se bavio pravom da to nije krivično pravo. Strastven sam po tom pitanju.

Da li se nekad desilo da ste verovali da je klijent kriv, ali je slučaj i dalje završio na sudu?
Da. Ja nemam problema s osporavanjem dokaza. Ako tužilaštvo ne može da dokaže slučaj izvan svake sumnje, to je u redu, to samo znači da dokazi nisu dorasli traženom standardu. Sistem krivičnog zakona zasnovan je na osporavanju dokaza. Činjenica da je neka osoba optužena i da li je slučaj jak, za mene nije bitna. Taj klijent želi da ga branim — to mi je posao.

Dakle, vi redovno branite ljude za koje ste prilično sigurni da su krivi?
Mi delamo prema uputstvima naših klijenata. Nedavno smo imali slučaj seksualnog napastvovanja kada sam smatrao da su dokazi protiv dotične osobe jaki. Obavestili smo klijenta da ako se izjasni krivim, imaće ishod koji će uopšteno biti manje težak nego da nastavi da se bori. Ali protivno našem savetu, taj čovek je otišao na sud i na kraju je proglašen krivim. Žalio se na tu odluku i ponovo su ga proglasili krivim.

Da li imam problem da zastupam te ljude? Nemam. Sistem je izgrađen na osporavanju dokaza. Činjenica da je optužen i da je slučaj jak meni nije bitna.

Da li se desilo da ste uspešno odbranili klijenta koga ste smatrali krivim?
Sećam se da sam pre mnogo godina branio čoveka od optužbe za silovanje i porota ga je oslobodila. Dok smo izlazili, prokomentarisao je nešto na osnovu čega je bilo jasno da je on to počinio. Znao je da nisam nimalo zadovoljan njim, ali takve stvari ne utiču na mene. Imamo sistem u kom ako se nešto ne dokaže izvan svake sumnje, nije dokazano izvan svake sumnje. Osoba za koju se utvrdi da nije kriva nije automatski nevina.

Čisto da se zna, ne moraju da mi se dopadaju klijenti ili ono što su učinili. Ljudi moraju da znaju da smo i mi deo zajednice. Mi smo očevi, muževi, sinovi, majke, žene, ćerke. Osećamo na isti način sve što se dešava u našoj zajednici.

Da li vam je često žao ljudi koji tuže vaše klijente?
Neki od dokaza koje čujem su uznemirujući. Stvarno je teško čuti kakvog je to traga ostavilo na njima. Najgori slučajevi koje sam čuo su oni koji pokazuju na koje je sve načine to fizički ili mentalno uništilo njihove živote ili kako ih je pretvorilo u alkoholičare ili narkomane. Kad čujete kako neko izlaže dokaze kako mu je uništen život, to je emotivno iskustvo za svakoga.

Da li se nekad desilo da ste poželeli da prestanete da branite te ljude?
Ima advokata koji zaista prestanu zato što je to suviše uznemirujuće ili emotivno iscrpljujuće, ali ja nisam prestao. A ja sam radio za ljude koji su počinili užasne stvari. Sećam se da sam jednom branio nekoga ko je bio optužen za niz silovanja veoma vremešnih žena u ustanovama za brigu o starijima. Izjasnio se krivim, ali je i dalje bilo teško. Čovek je imao gomilu problema. Viđenja sam da većina ljudi radi te stvari jer i sami imaju problema, a naša uloga kao advokata tada postaje da objasnimo te probleme i izložimo šta bi bila pravična kazna za njih.

Da li imate problema sa spavanjem?
Nekad sam pio dok sam pod stresom, ali nisam popio alkoholno piće poslednje tri i po godine. Služite se i crnim humorom, zato što ponekad morate da smejete ili ćete se slomiti. Bio sam na večeri sa prijateljima i pitali su me kakva mi je bila nedelja a ja sam im ispričao za jednog klijenta i njima je otpala vilica. Pomislio sam: Šta je toliko loše u tome? Čekajte da čujete za ovog klijenta! Postanete desenzitizovani koliko je neprimereno njihovo ponašanje.

Da li ljudi nekad kritikuju vaš izbor posla?
Ljudi su me već pitali stvari kao što su: "Kako možete da radite za kriminalce?" Drugi su me nazivali psetom ili me pitali kako mogu da živim sam sa sobom. Neki su me optužili da sam napao ženu dok je svedočila i da sam kriv za neke oslobađajuće presude. Ja im na to kažem: "U čemu je problem s tim? Mislite li da osoba treba da je kriva? Zašto je to tako?"

Sećam se jedne žive rasprave koju sam vodio sa dobrim prijateljem dobrog prijatelja. Svi smo zajedno izašli na večeru, a ovaj čovek mi je ispričao priču kako je, dok je bio u poroti, ubedio većinu porotnika da je neka osoba kriva. Pitao sam ga: “Je li vama u redu to da radite ako je njihova prvobitna reakcija bila da nisu zadovoljni?” Kad sam mu ispričao čime se ja bavim, napao je i mene i sve advokate, rekao kako mi samo varamo ljude i postavljamo pitanja na koja ne može da se odgovori i ponašamo se kao siledžije, što uopšte nije korektno.

U kojoj vrsti slučajeva je optuženi zaista nevin? Čini mi se da je to veoma retko slučaj.
U slučajevima kada vidimo da su obe strane mnogo pile ili uzimale drogu. Kasnije dođe do kajanja, ili možda sramote u društvu, ili nejasnog sećanja, ili čak sugestije drugih šta se zapravo desilo. To onda može da postane tužba za silovanje i to često takva gde oštećeni tvrdi da je bio suviše opijen da bi dao dobrovoljni pristanak.

Mnogo problema koje viđam u slučajevima seksualnog napada su slučajevi kada su žene uhvaćene u preljubi i tvrde da su bile silovane. Ljudi iz zajednice tvrde da je to glupost. Zašto bi tvrdile tako nešto? E, pa u ovom trenutku imamo slučaj gde nam naš klijent govori da je sve bilo u redu sve do narednog dana kada je ona ugledala tragove i modrice na vratu i dojki od nečega što on tvrdi da je bilo prilično grubo vođenje ljubavi. Pomislila je: Kako ću to objasniti dečku? I tako je otišla u policiju i prijavila silovanje. Ne znam šta je ispravno ili pogrešno, ali tako on tvrdi. Nije na meni da sudim.

Ali šta ako jeste bila silovana?
Onda joj kažemo: "Dokaži izvan svake sumnje, pred porotom, da nisi dala dobrovoljni pristanak."

Ali pod pretpostavkom da jeste silovana, to je onda prilično surova reakcija.
Ali šta je drugo rešenje, sem suđenja pred porotom? Kako drugačije to da uradite? Mislim da se sistem koji imamo stara da nevini ne završe u zatvoru i to je ključna stvar. Mislim da nevini i dalje završavaju u zatvoru pod ovim sistemom, ali najbolji način da se oni zaštite jeste imati test koji dokazuje izvan svake sumnje da li je neko kriv.

Intervju je redigovan zbog jasnoće i dužine.

Pratite Sema na Tviteru.