Posle piva, sada postoji i "kraft" kokain

Prema Globalnom istraživanju droge, jedan od četiri Britanaca sebi drogu kupuje na dark netu. Uprkos ovoj veoma prisutnoj metodi nabavke, veći deo te droge se i dalje konzumira na tradicionalan način: u 9 uveče u toaletu lokala, ili u 5 ujutru, sa kutije di-vi-dija Umri muški. Međutim, pojavio se još jedan način konzumiranja droge, zahvaljujući onlajn tržištima: ljudi koji konzumiraju svoj kokain onako kao što Pol Đamati proba vino u Postrance, ili kada one drkadžije piju kraft pivo u zanatskim pabovima.

To su britanski znalci za kokain, sve veća ekipa (uglavnom) muškaraca, koji su veoma ponosni na to što o koksu znaju više od vas.

Šta više, pošto ih već mesecima osmatram, verujem da je jedinstven način na koji govore o – i konzumiraju – kokainu jeste simptom toga da kokain „postaje kraft“, barem u očima ove zajednice. Ali da li ih njihovo pretpostavljeno superiorno znanje štiti od eksploatacije od strane dilera, ili ih čini manje podložnima da progutaju svako sranje koje im se servira?

Jedno od mesta na kojima se znalci okupljaju je mesidž bord koji je otvoren kada je jedan članak koji sam napisao u januaru doveo do toga da Redit ukine njihov prethodni dom, r/DNMUK, na kome su se dosta prodavale droge.

Zamena je postala mnogo bolja – manje se bave time da jedni drugima urade šemu, a više time da jedni drugima čuvaju leđa. Dakle, uprkos tome što su me nazvali pizdom, govnarom i retardom, ovaj neću imenovati, da bih izbegao mogućnost da ga zatvore.

Bord je takođe razvio i sopstveni dijalekt, koji se izgleda razvio tokom njegovog kratkotrajnog životnog veka - niz termina i žargonskih izraza kojim se opisuje proces šmrkanja.

"Kvalitet strukture" se odnosi na to kako kokain izgleda – u suštini, kako se fotografiše da bi ostali znalci mogli da ga procene i naslađuju se. Ovo dovodi do razgovora o teksturi, gde se "mekani“ i "uljani" često smatraju sa dobre, a "prašnjav“ obično znači da misle da je u pitanju razblažena, ili "pokrštena“ koka.

Ako želite da čujete kako zvuči pravo proseravanje somelijera za kokain, ovaj tip ukus svoje koke naziva "zemljanim“ i "slankastim“.

Kako vreme prolazi, glava počinje da trne od zadovoljstva a pruža i jako mirno stanje svesti. Uglavnom bih već izvukao drugu liniju, ali sa ovim nema potrebe za time!

Nakon jako finog iskustva pušenja cigarete na suncu, prošao je sat i ja sam izvukao još jednu lajnu od 35mm. Jako fino ide, bez očiglednih mirisa. Euforija mi se podigla za jedan nivo pa sam počeo da se znojim. Nikad pre nisam probao kokain bez bilo kakvih negativnih efekata.

Jedan od razloga zašto droge posluže kao tema u toliko mnogo romana je to što njen efekat omogućava piscima da pomešaju san i stvarnost, i da kod svojih čitalaca stvore efekat koji je gotovo nalik transu. Neki od opisa ovih znalaca imaju sličan vajb, iako je malo verovatno da će za njih dobiti ikakve nagrade. Kao kada opisuju da neprijatni faktori kokaina ponekad imaju čudnu vrstu lepote. Moliću lepo, priča o kokainu neizbežno dovodi do nastajanja određenih ključnih reči:

Je li "euforičan“, ili "iskričav“, "blag“, "napucan“, i da li je u pitanju kokain "za sedenje na gajbi“? Da li ima "kilometražu“, što znači: koliko dugo treba da sačekam pre nego što pošmrčem još jednu crtu. S toga je razočaravajuće kada ovaj razgovor splasne na nivo redovnih vikend koksadžija.

Što se dogodi svaki put kada razgovor skrene na kenjanje ili seks.

Za ove tipove, kokain zaista postaje zanatski u procesu pripreme. Podgrevanje – stavljanje stafa na toplu površinu da bi isparila vlaga – je apsolutni minimum za znalca, dok je ispiranje acetonom – komplikovani naučni eksperiment koji se ipak može izvesti kod kuće – sledeći nivo.

Cilj pranja acetonom je da se ukloni škart, posle čega ti ostane – kao kod tipa iznad – čist kokan. Ovo je postalo aktuelno 1981, kada je Dejvid Li napisao Priručnik za kokain: esencijalne reference – ali nikada nije zaista zaživelo. Vraćamo se na dark net u UK, gde je to poslednjih meseci postalo popularno, i gde jedan prodavac sada prodaje prethodno isprani kokain, da bi vas poštedeo muka da to radite sami.

Zapanjujuće, kada je reč o okorelim uživaocima kokaina, stvari umeju da postanu apsurdne. Iako je lakoća pravljenja linija prirodan zahtev koji imaju svi znalci, ova naprava je možda malo previše, kada uvek možete da ga prosejete kroz cediljku za čaj, kao i svi ostali.

Mora se priznati da je bilo prilično zabavno gledati ovu ingenioznost po ovakvoj vrućini.

Ova kultura bavi se čak i naukom, i njeni pripadnici savetuju jedni druge da peru noseve sprejem za sinuse i slanim rastvorom, i preporučuju smeše koje našim surlama ne škode previše. Neki takođe šalju svoju koku na testiranje čistote.

Međutim, pošto se na rezultate čeka nedeljama, većina uglavnom navali na posao, umesto da čeka, jer bez obzira na to koliko su umislili da su dubokoumni, njihova iluzija da su majstori svog zanata ili krije zavisnost – kao, pretpostavljam, kod ovog tipa – ili, na kraju, stav ko ga jebe, koji ima skoro svaki korisnik kokaina.

Problem je u tome što dileri sa dark neta profitiraju od grupe ljudi koji su u suštini naivni, i brendiraju svoje nove smeše kao naslednice prethodnih, koje u ovoj kulturi smesta izazivaju nostalgiju, i želju da smesta pribave novu.

Na primer, jedan trgovac je u maju izbacio smešu pod nazivom XXXv1, koja se naširoko smatrala za euforičnu, blagu i sa velikom kilometražom, a onda je mesec dana kasnije izbacio još jednu koju je nazvao XXXv2, i od koje je nekima bilo loše, pošto je – tvrdili su oni – u pitanju zapravo bio spid.

Nekim čudom, mnogi su rešili da ne osude trgovca, već su se upustili u teorije zavere koje ih izgleda zabavljaju jednako koliko i sama droga. Dve nedelje kasnije, u prodaju je pušten XXXv3, i dobro se prodavao, dok bela linija kokaina sa dark neta nastavlja da juri hiper-auto putem informacija.