Mrtva priroda na naslovnicama: Bili smo na izložbi Darinke Pop-Mitić

Čim sam video naziv nove izložbe Darinke Pop-Mitić pomislio sam da je u pitanju neko trolovanje. Izložba se zove "Glup kao slikar", a sastoji se od slika koje su nekako, pa, banalne - što naravno ne znači i "glupe". Ipak, mrtve prirode naslikane na naslovnim stranama dnevnih novina? Lako bi bilo reći: "Mislim, koja glupost, šta tu ima zanimljivo i novo da nam kaže i zašto bismo to gledali?" Osim što sam bio siguran da tu ima nešto više od čiste "estetike" ili jednostavne poruke da je slikarstvo danas banalizovano, pošto Darinku poznajem kao umetnika koji ima jasan koncept u svemu što radi - što naravno ne znači da je "konceptualna" umetnica.

Zato sam se potrudio da stignem na otvaranje izložbe, koje je bilo zakazano za 20h u četvrtak 6. jula, u galeriji Podroom, ispod knjižare na Trgu Republike u Beogradu. Nisam uspeo da stignem na samo otvaranje jer sam debil, ali sam uspeo da stignem na zatvaranje otvaranja, oko 21h, i da tako pomalo neočekivano dobijem priliku da na miru, u društvu nekoliko ljudi koji su ostali pošto se masa uglavnom razišla, razgledam celu izložbu sa umetnicom, i saznam više o tome zašto je i ko je "Glup kao slikar".

VICE: Ćao, Daro. Da li možeš za početak da nam malo staviš ovu izložbu u kontekst tvog dosadašnjeg rada?

Darinka: Ovo je “a sada nešto potpuno drugačije”. Možda se najviše nadovezuje na prvi rad “Pejzaži” zato što isto za temu ima jednu “nisku” umetničku, likovnu, formu kao što je mrtva priroda.

Uvek mi je to "mrtva priroda" zvučalo neopravdano morbidno. Zašto si odabrala baš formu kao što je mrtva priroda?

U okviru ovog rada slikala sam jedan dnevni obrok, doručak, na naslovnici nekih dnevnih novina. Ovo sam počela da radim pošto mi svako jutro počinje tako što napravim dva obroka, jedan za moju ćerku, Irmu, i drugi za moju 94-godišnju baku, takođe Irmu, i zatim baki odnesem dnevne novine, najčešće mučene "Večernje novosti".

To nisu samo "domaći" obroci, ima ih i iz porodilišta i bolnice, i rad je nastajao u periodu tokom 4 godine. Da li bi se moglo reći da tako ipak dolazimo do nekog društvenog komentara?

Meni je ovo bilo zanimljivo pošto je mrtva priroda navodno potpuno lišena svakog društvenog razuma. Ona je neki food-selfie XIX veka. Međutim baš se u niskim formama, bilo da su to gnjile jabuke i sirevi ili loše prelomljene naslovnice dnevnih novina, mogu naći najzanimljivije stvari. Ja sam zapravo ovde bežala od svake politike, ili šire društvenosti, kako bi mogla da je ponovo pronađem.

Zašto naziv "Glup kao slikar?" Ako je komentar na ulogu slikara "u društvu", zašto baš takav? Kako ti vidiš ulogu slikara "u društvu"?

Ja sam imala i rad koji se zvao "Korisni idiot" u kom sam obeležavala malim freskama objekte u kojima je pre privatizacije bila smeštena neka proizvodna delatnost a sada se nalaze stanovi i kancelarije, dakle ja nemam problem da budem "glupa i da budem korisni idiot".

Zašto si odabrala ovu tehniku slikanja na novinama?

Novine se često koriste u savremenoj umetnosti. To je malo neka vrsta dnevnika, to je malo kao ono kada kidnapuju ljude pa se ovi slikaju sa novinama da pokažu da su još živi - ima rad umetnika On Kavare “Im Still Alive” na tu temu - i treće, to je nekako kao u knjizi Semjuela Dilejnija “Dark Reflections” gde odlazak na pijacu može da bude nešto kao pomalo strašno, politično iskustvo nabijeno značenjem. Eto tako je i otvaranje novina danas jedan fantastičan posao gde se na naslovnicama smenjuju Tramp, Putin i Vučić kao u pozorištu senki ili renesansnoj komediji. Onda je zanimljivo, makar meni, kada iz tih novina oni gledaju kuvana jaja i viršle koje sam spremila mojoj baki koja je preživela novosadsku raciju ili za moju ćerku za koju se nadam da ce dočekati duboku starost u utopiskoj komunističkoj arkologiji u Kaliforniji okružena ljudima koji je vole. Dakle mimo sadašnjosti kao traume prošlosti i budućnosti.

Čuo sam ovde priču o francuskom slikaru Kurbeu koji je slikao mrtvu prirodu, koji je završio u zatvoru. Njegova sestra mu je donosila sir i voće da ne bi oboleo od skorbuta od zatvorske hrane. I samim tim je ta mrtva priroda politična na neki način, ona ima određeno značenje i poruku, ma koliko banalna i "niska" bila. Tu si našla određenu inspiraciju?

Meni je ta dnevna rutina istovremeno i pomalo zatvor - u smislu da nam je neka šira društvenost zatvorena - i otuda ta priča o Kurbeu koji slika mrtve prirode u zatvoru posle propasti Pariske komune u kojoj je on bio aktivan. Moguće je da živimo u trenutku istorijskog poraza određenih političkih opcija i meni je glupo da ja dodajem po koji kamen na humku praveći socijalističke mogile ili da lomim kosti okoštalom agit-propu. Tu vrstu fetišizma ostavljam fašistima. To ne znači da se odričem politike, već da mi je zanimljivije, a čini se i plodnije, da do nje stignem kroz umetnost. Pomalo slučajno kao savršeni glupak.

Izložba "Glup kao slikar" biće otvorena u galeriji "Podroom" u Beogradu do 26. jula 2018. Pogledajte još detalja sa izložbe ispod.