Poznati srpski dizajneri i dizajnerke ocenjuju svoje stajlinge iz školskih dana

Za neke od nas školski ili fakultetski hodnici su bili modna pista. Mesto gde dobijaš priliku da pred većim brojem ljudi prošetaš omiljene sklopove poslednjih modnih krikova, ili pak autentične kombinacije koje si sam sklepao u glavi ili sašio. Neki smo tada imali više slobode u ovom vidu izražavanja, a neki manje. Ipak, najviše me zanimalo kako su u ovim školskim modnim stilskim vodama plivali naši poznati dizajneri i dizajnerke. Da li se ovi ljude rode sa stilom i osećajem za modu? Hm, izgleda ne svi. Zamolila sam nekoliko naših poznatih imena sa modnih pista da mi pokažu svoje fotografije i odevne kombinacije iz školskih dana i ocene ih.

Na ovoj fotografiji imam duplo manje godina nego danas. Napravljena je 1995. godine. Pozirala sam na omiljenom Kosančićevom vencu svom tadašnjem dečku koji je fotograf. Ne sećam se tačno, ali verovatno sam se tada i namenski obukla za fotografisanje.

Kada vidim sebe na ovoj fotografiji, shvatim da sam oduvek volela upadljive i neobične detalje. Ta marama sa tufnama ukombinovana sa odelom sa prugama, upravo to i dokazuje. Kao i velike naočare, mada su one, gledano iz ove perspektive, osrednje veličine u odnosu na one modele koje nosim danas. Tada su se nosili sakoi i veće naramenice, a ja sam, iako na ovoj slici imam odelo, više volela da nosim farmerke i prsluke, koji su bili kao stajling neke rok pevačice. Danas bih ovakav sako nosila pre na farmerke i sa običnom majicom i patikama.

U svojim dvadesetim godinama oblačila sam se kao neka mlada umetnica. Već tada sam radila na RTS-u kao novinarka i negde je bilo bitno da izgledam i elegantno i poslovno. A pošto sam studirala umetnost, moj stajling je uvek bio klackalica između novinarke i umetnice.

Odelo mi je sašila krojačica po mojoj zamisli, a košulju i maramu sam kupila. Danas mi je sve to simpatično i pomalo smešno i danas se verovatno ne bih ovako obukla ali ne bih menjala ni prošlost. To je sve deo traganja za sopstvenim stilom i ovakve uspomene su mi drage.

Ovo je slika iz 1999, malo pred upis u dizajnersku. Tad sam bio opsednut Ska muzikom kao i punkom, međutim u nekom trenutku se pojavila elektronika i svi su je miksali sa gitarama i onda je nastala ta fenomenalna fuzija, pa mi se tako i u samom oblačenju činilo da je tad sve bilo podređeno muzici mnogo više nego sad, mene moda kao moda stvarno nikad nije interesovala nju sam tek kasnije otkrio. Sećam da sam imao crne martinsice GETTA GRIP, znam da sam njih furao stalno na karo pantalone, nisam ih skidao i imam ih i danas negde sačuvane. Slušao sam The Specials, Madness, The Clash, a kasnije je to otišlo u drugom pravcu: Joy Division, Tricky, Garbage, Massive Attack.Htio sam da izgledam kao oni pa sam imao te neke razne faze da pronadjem svoj iconic look. Sad mi je to smešno, ali nekako to je sve brusenje jednog stila. Karo pantalone sam kupio u nekoj potpuno bezveze radnji, a majice sam stalno oblačio jednu na drugu. Većinu majica sam sam pravio, auto lakom sam po njima ispisivao neke reči meni bitne i kupovao sam naplenice bendova i lepio.

Tad su tinejdžeri izgledali potpuno drugačije, neki su slušali pank, neki hip hop, neki tehno/elektro, dram, rege i svi su bili jasniji danas apsolutno ništa ne kapiram, valjda svi žele da liče na Arianu Grande.

Mislim da je ovo treća godina gimnazije na ekskurziji u Grčkoj, dakle ja pre jedno petnaest godina. Kako sam listala sve te slike setila sam se da su većinom i svi tako bili obučeni, majica, džins i patike, dosta plain. Bilo je raznih faza u gimnaziji, al ova je dugo trajala, bila sam baš posvećena učenju. Na presiju roditelja, išla sam u Šestu gimnaziju, prirodni smer, koja se smatra jednim od težih u Beogradu, tako da nisam puno ni razmišljala sta nosim, nažalost. Mada sad kad pogledam fotku, bilo je kul momenata. Cvike haos.

Vrlo mi je teško da dam odgovor na ovo pitanje jer se moj stil nije mnogo promenio, tj. nije se mnogo promenilo to što mi se dopadalo da nosim. Roditelji su me kao vrlo malu pustili da nosim šta želim i biram stvari. Fotografije iz srednje škole ne mogu da pronađem jer gomilu filmova iz tog perioda nisam razvila. Ovo je iz doba studija, tačnije Njujork 2007, vraćala sam se sa večere - drečavo roze cipele na štiklu, imam takve i drečavo zelene- Ash. Najudobnije cipele ikad i uz sve su se slagale, imam i set ravnih. Torbica is Pylones-a. Nosila sam je besomučno dok se nije pocepala, kupila sam identičnu kasnije. Sada bi me možda bilo malko sramota da je nosim jer mislim da sam ostarila, ali opet ovog leta sam nosila gumene papuče u obliku ribe, tako da moja ljubav prema nadrealizmu u upotrebnim predmetima i modi se nije nimalo umanjila. Šorts i majica su vrlo jednostavni, tada sam mislila da to ima smisla zbog grafičke čistote, tako da bih sada možda nosila nešto veselije.

Ovo je prva ili druga godina fakulteta. Slika me podseća na stan u kom sam tada živela i osinjak koji sam imala na prozoru tog leta. Tada je bio moderan new rave, drečava šarena odeća, zlatne helanke i one rebraste naočare. I baš u tom periodu su se u Beogradu pootvarali tržni centri, Pull&bear, Bershka, H&M i mladima su bili dostupni svi svetski trendovi, ali mene je sve to nerviralo iz nekog razloga. Smešno je to što i sada leti često nosim kačket, majicu i šorc. Mada neke detalje sa ove slike danas nikako ne bh nosila a to su: Dejvid Bouvi na majci, lažno isprani džins i ovaj vrećasti kačket koji ne prati oblik glave. Pretpostavljam da me je ovde inspirisao valjda neki elegantni modifikovani got izgled, pa sam uz crveni ili čak crni karmin, beo ten i belu kosu blajhala i obrve.

Kad bolje pogledam ovaj stajling uopšte nije loš. Sedam od dest. Obukla bih se i danas ovako samo bez detalja koje sam već pomenula.

Fotografija je iz novembra 2012. sam početak prve godine faksa, uslikana je tokom beogradskog fashion week-a. Kad pogledam ovu fotku pomislim kako mi je proletelo šest godina i gde mi je sako sa slike? Sve što imam na sebi je bilo moderno ( ili sam ja barem bio ubeđen u to). Ložio sam se na sekndhend i vintidž stvari, jarke boje, neon detalje i Lanu Del Rey.

Sve bih opet poneo isto kao i na fotografiji sem sata, takav sat više nikad. I nisam siguran za neon kragnu (kragnu sam obojio markerom za papir sat vremena pre nego što je fotografija uslikana)

Sako je iz nekog sekndhenda, majicu mi je napravila najbolja drugarica za osamnaesti rođendan, košulja neka stara tatina koja je mogla da se farba, torba OVS, sat ne znam kako se zvao brend ali je bio ludilo tada jer si mogao da menjaš kućišta i pantalone su Zara ili H&M.

Nije pristojno sam sebi ocenjivati look, ali ponovio bih ga opet sa ponekim izmenama sata, kragne i nekih detalja.

Ova fotografija je iz mojih studentskih dana, pre dvanaest godina i kada je pogledam odmah pomislim na moj modni entuzijazam koji se do danas nije promenio. Ono što je "moderno" me nikada preterano nije inetersovalo, tada mi je najzanimljivije bilo da sama sebi šijem stvari koje nisam mogla da nađem u radnjama. Uvek sam bila fan printova, pa su svi šareni dezeni uvek bili u prvom planu i jake boje. Ova moja kombinacija je cela handmade i mislim da ništa ne bih menjala na njoj, možda bih je čak ponovo celu obukla. Što da ne, moda se uvek vrti u krug, i ono sto je retro ponovo je in, tako da uvek može da se iskombinuje ako imate dovoljno mašte.

Moje oblačenje trajalo bi sigurno sat vremena svakog jutra pred školu i uvek sam kasnila, ali sam uživala u tome da se oblačim, kitim i razlikujem od svih makar to bilo i sumanuto. Jednom prilikom me je jedna od nastavnica pitala : “Nevena, pa jesi li imala još nešto u ormanu što nisi stavila na sebe?” Možda je to najbolji opis mog tadašnjeg oblačenja.

Mislim da bih dala sebi jednu sedmicu za ovaj stajling, umela sam ja to i bolje! Pantalone sa fotke sam skoro ponovo nosila …. A ovaj duks mi je baš bezveze sada a tada je bio moderan.