Sumorna propast erotskih trilera devedesetih

Ovaj seksi, grešni filmski žanr, koji je izrodio „Niske strasti“ i „Fatalnu privlačnost“ je odavno nestao. Šta se dogodilo?

|
22 Decembar 2017, 7:08am

Prvobitno objavljeno na Broadly

Od naše ljubavi prema tinejdžerskim komedijama, pa do sveprisutnih čokera, kulturi milenijalaca nostalgija za devedesetim nije strana. Ali jedan od proizvoda kulture ove decenije je izgleda tiho izumro: erotski triler. U ovim prevrelim holivudskim kriminalističkim dramama tipično su se prikazivale psihotične žene i prljave seksi sene, ali sada su u najvećoj meri ignorisane, ili potpuno zaboravljene. Erotski triler je bio zaseban žanr, a sada se smatra za perjanicu neukusa iz holivudske prošlosti. Ali da li je zasluženo odbačen, ili filmovi kao što je Poslednje zavođenje imaju da ponude nešto što otkriva više o tome kakav je bio tadašnji pogled na žene?

Teško može da se porekne da je kostur priče većine erotskih trilera mizoginistički. Fatalna privlačnost je možda najgori krivac – rušiteljka porodične idile koja kuva zečeve (Glen Klouz) je negativac u priči, dok je oženjen čovek koji spava s njom oslobođen krivice. Tipična žena u erotskom trileru – ledena Ketrin Tramel koju igra Šeron Stoun u Niskim strastima, ili osorna Bridžet Linde Fiorentino u Poslednjem zavođenju – je manipulatorka i brilijantna je, uživa u neobaveznom seksu, ali ga i koristi kao sredstvo da dobije ono što želi, i apsolutno je nemoralna.

Finčerova adaptacija dela Džilijen Fin, Iščezla, primenjuje sličan princip, ali ovakav ženski rival je uglavnom zaista iščezao iz pejsaža savremenog filma. Kada se Fatalna privlačnost pojavila 1987, slavljena je od kritike i bila je komercijalno uspešna, postavši najgledaniji film te godine na svetu. Uzimajući u obzir tadašnju popularnost tog žanra, i tržišta za filmove koji odlaze pravo u video-klub, koji je ovaj film izrodio, erotski triler nije ostavio traga u kulturi kojom je nekada dominirao. Kao što to kaže filmski kritičar Metju Tarner, koji je jedan od voditelja podkasta o ovom žanru, Fatalne privlačnosti, „Današnje, savremene verzije (drugim rečima, Bijonse u Opsednutoj i Rosario Doson u Nezaboravnoj) nemaju taj efekat, i ne pogađaju žicu publike“.

Na Britanskom filmskom institutu, selektori programa tekuće sezone trilera žele da istraže i ponovo razmotre pojavu erotskog trilera i toga šta je njegova popularnost značila. „Čak i u zajednici filmofila, sa erotskim trilerima se često sprdaju“, kaže mi selektorka programa BFI, Ana Bogutskaja.
Ali tadašnja publika je očigledno bila gladna mračnog, grešnog filma, koji je takođe i seksualno uzbudljiv. Mnoge istaknute erotske trilere su napisali i režirali muškarci, i jasno je da je njihov softkor pogled fiksiran na žensko telo. U erotskim trilerima nema manjka grudi koje talasaju, ali Majkl Daglas u Fatalnoj privlačnosti i Niskim strastima pokazuje iznenađujuće malo gole kože.

Barem što se heteroseksualnih žena tiče, razodevena muška zvezda se pojavljuje malo i retko.
Sa ovim ustanovljenim jednostranim pogledom, erotski triler više zanima eksploatacija – posle čega sledi osuda – ženskih smicalica, nego što nudi nepatvorenu senzualnost. Ipak, Bogutskaja misli da se u ovom žanru mogu naći i druga, posredna uzbuđenja „Čak i u najneuspešnijim erotskim trilerima prikazuju se privlačne, neskriveno seksualne i ambiciozne, dinamične žene“, kaže mi ona.

Linda Fiorentino kao Bridžet u Poslednjem zavođenju. Kadar dobijen od October Films

Istina je: ove žene su možda negativci, ali takođe i agresivno ispravljaju značenje reči „drolja“. Sklone su tome da budu veselo promiskuitetne: Ketrin u Niskim strastima otvoreno kaže policajcima da voli muškarca koji je zadovoljava. U Poslednjem zavođenju, Bridžet svog prostog dečka naziva „naimenovanim jebačem“, i smeje se kada on kaže da se oseća kao seksualni objekat. Ove žene aktivno odbacuju porodičan život u svim njegovim oblicima, sikću o tome kako „mrze klince“, i na zastrašujuće su visokim položajima, kao mešetarke na berzi i uspešne spisateljice.

One su najgora muška noćna mora, i u tome ima određene moći. Potpuno razulareni ženski psihopata se i dalje retko viđa u mejnstrim filmu, a erotski triler nam je dao mnogo takvih. Na nekom nivou, film kao što su Niske strasti „nas poziva da uživamo u Ketrininoj pobedi i činjenici da nikada ne gubi kontrolu“, kaže Tarner.

S modne strane, garderoba u erotskim trilerima takođe priča svoju priču. Linda Fiorentino nosi predivno jednobojne sakoe i suknje u Poslednjem zavođenju, a brojna pojavljivanja Šeron Stoun u filmovima ovog žanra obeležena su elegantnim odevnim kombinacijama. Likovi se povinuju feminističkom izgledu osamdesetih i devedesetih, u moćnim odelima, doterane i našminkane po svim materijalističkim pravilima tog doba. To ih čini predstavnicama nečega u šta nemaju poverenja i što preziru tvorci erotskih trilera: nezavisnih žena od karijere.

Iako su ove fatalne žene muška tvorevina, njihovo neprimereno ponašanje ipak može da bude osvežavajuće. One pretvaraju muškarce u povodljive igračke, a poenta skoro svih ovih filmova vrti se oko jedne ideje: muškarci su u suštini glupi; zaslepljeni seksom, i bespomoćni po tom pitanju. U Niskim strastima, Majkl Daglas rizikuje da bude jezivo ubijen šilom za led, samo da bi dobio ono što naziva „karanjem stoleća“ od Šeron Stoun. Apsurdno je, ali to se ponavlja u svim filmovima, od Isečka do Ljubavne ucene. Žene u erotskim trilerima možda jesu zle, ali su muškarci obične tupadžije.

Ovi filmovi danas nemaju prave naslednike, po pitanju stila ili politike. Radi se o tome što su se nekada popularni erotski trileri bavili seksom i moći na najmelodramatičniji i izvitoperen način – i možda zbog toga ima malo nostalgije za njima. „Radeći na ovom podkastu“, kaže mi Metju Tarner, „Otkrili smo da postoji mnogo preklapanja erotskih trilera i filmovima sa japijima u opasnosti, u kojima na nekom nivou nekako poželiš da glavni lik na neki način pati“.Najmanji zajednički imenitelj u stavu njihovih tvoraca je da žene u suštini žele pare, a muškarci seks, zbog čega nijedan od ta dva pola nije posebno simpatičan – tako da ne čudi što se u njihovom diskutabilnom, neprijatnom šarmu ne uživa sa čistom nostalgijom. Kada danas gledamo erotske trilere, vidimo da su ogorčeno cinični po pitanju odnosa između polova; traže od nas da očekujemo najgore i od muškaraca, i od žena. Šta je tu zabavno?

JOŠ NA VICE.COM:

Zeleni Goblin Vilijema Dafoa je najbolji negativac u superherojskim filmovima

Horor filmovi koji psihičke poremećaje predstavljaju na problematičan način

Da li je 'Almost Famous' u stvari sranje od filma