Dugovi dilerima su postali esencijalni deo trgovine narkoticima

Pored toga što omogućuju dilerima da sprovode nasilje i dokažu da „sa njima nema zeanja“, sada imaju još jednu važnu svrhu.

pisao Max Daly
|
jan 19 2018, 8:27am

Left: Dmitriy Shironosov / Alamy Stock Photo; Right: Barbara Dransfield, who was attacked over her son's £100 cannabis debt. Photo: Cavendish Press

U septembru 2017, Kolin Olifant – sitni diler i uživalac – se opuštao u kući jednog prijatelja u Fajfu, Škotska, kada mu se suprotstavio njegov dobavljač droge, Vilijam Ričardson, povodom duga za kokain od 200 funti. Ričardson, osuđivani krijumčar heroina, došao je naoružan čekićem kojim je tako jako udario Olifanta, da su mu krhotine rebara probile pluća, usmrtivši ga u roku od nekoliko sati. Ričardsona, koji se posle napada „junačio“, ranije ovog meseca Viši sud u Edinburgu osudio je za ubistvo iz nehata.

Ove nedelje, na Kraljevskom sudu u Mančesteru, tri člana narko bande su osuđena na kaznu zatvora zbog toga što su nasmrt prebili Ijana Bendala, takođe zbog duga za drogu. Bendal, dugogodišnji heroinski zavisnik, počeo je da prodaje drogu za Aleksandera Smita, ali je upao u dug od 300 funti. U junu prošle godine, Bendala su strpali u kola, odvezli na deponiju i podvrgli ga „brutalnom“ napadu, tokom kojeg su ga Smit i još dvojica muškaraca šutirali i gazili, a onda ga izbacili iz kola ispred njegove kuće u Boltonu. Četiri dana kasnije je umro od posledica batinanja.

Dug predstavlja posebno polje rizika, ako posluješ u svetu droge. To nije samo jedan od najvećih uzroka nasilja, eksploatacije i smrti – obično nad onima koji zauzimaju niže ešalone trgovine drogom – već i esencijalni deo funkcionisanja posla sa drogom.



Reprekusije neplaćanja čak i najmanjeg duga mogu da budu srednjevekovne u svojoj svireposti. Priče o tome kako ljudi bivaju ubijeni zbog duga čija svota iznosi manje od dve krigle piva nisu neuobičajene. U julu prošle godine, dva dilera u su uhapšena u Hemel Hamstedu nakon što su nasmrt izboli nožem Adama Vota zato što im je pobegao, neplativši kesicu kreka od 10 funti. Diler heroina iz Liverpula, Majkl Kalen, osuđen je na 12 godina zatvora, zato što je zaklao svoju mušteriju, Kristofera Hola, jer mu nije platio vrećicu heroina od 20 funti. Talas nasilja po britanskim zatvorima posledica je dugova zatvorenika za spajs.

Postoje brojne priče o otmicama zbog dugova za drogu, seksualnog nasilja i mučenja, koje ponekad izvode specijalni iznuđivači dugova za drogu , sa nivoom sadizma koji raste u odnosu na iznos duga. Jedan policijski stručnjak za pregovore o taocima mi je rekao da njegovo odeljenje barem jednom nedeljno neko pozove za savet povodom otmice povezane sa dugom za drogu.

Intenzitet nasilja povezanog sa dugovima za drogu nije samo obeležje usijanih glava i nasilništva karakterističnih za svet kriminala. To je vitalno sredstvo koje narko bande koriste da pošalju poruku i uzornim, i kriminogenim zajednicama; sa njima nema zezanja.

Photo: VICE

Diler droge koji u društvu prodaje pilule i vutru će proširiti bazu svojih mušterija, a shodno tome i profit, ako ima reputaciju da je opušten. Ali na profesionalnijim i surovijim uličnim tržištima prodaje heroina i reka, ili u visoko unosnoj igri krijumčarenja kokaina, od suštinskog je značaja da te mušterije ili konkurencija ne smatraju za laku metu za prevaru. Igra prodaje droge je zasnovana na mešavini poštovanja, poverenja, i brutalne sile. Kao što je jedna banda krijumčara kokaina iz Glazgova rekla kidnapovanom dužniku, pre nego što ga je mučila, slomila mu nogu čekićem i smrskala čašice kolena, „Ne radi se o novcu, već o jebenom principu“.

„Rekao bih da je 90 posto nasilja na tržištu droga direktno povezano s dugovima“, kaže mi Nil Vuds, bivši tajni agent odeljenja za narkotike. „Ali tu se ne radi samo o novcu. Imidž je ključan. Dileri koje niko ne prevari opstaju. Da ne bi bili prevareni, moraju da izgrade reputaciju da su nasilni. Imidž se gradi prilikom uterivanja dugova. To je postala kulturološka stvar, podjednako kao što se radi i o kešu kao takvom“.

Dugovi zbog droge su prenosivi. Meta nisu samo oni koji duguju novac, već i njihove porodice i prijatelji. U Liverpulu, kada diler-tinejdžer traži od nekoga da mu vrati dug, više mu ne preti da će ga prebiti iza ćoška, već: „Otići ću kod tvoje keve“. Prošlog marta, baki iz Mančestera koja je invalid, Barbari Dransfild, većinu kostiju na licu su polomili bejsbol palicom, zato što je njen sin dugovao dilerima 100 funti za kanabis. U avgustu su dva uterivača dugova zbog droge uhapšena zato što su odgrizli čoveku nos na božićnoj žurci u Tejnmautu, Devon, zato što je njegov sin dugovao 1000 funti za drogu.

Istraživanje zastrašivanja zbog dugova za drogu u Irskoj, koje je sproveo kriminolog dr Džoni Konoli iz Centra za proučavanje kriminala, pravde i žrtava Univerziteta Limerik, otkrilo je eskalaciju nasilja usmerenog na majke, babe i dede uživaoca droge, tokom protekle decenije.

„To počinje tako što neko zakuca na majčina vrata i kaže da mu njen sin duguje novac. Moraju ili da plate, ili da trpe posledice“, kaže dr Konoli. „Nekada ti dugovi za drogu dovedu do iznude. Ima ljudi koji su morali da podignu drugu hipoteku na kuću. Čak i kada su u pitanju kuriri koje uhvate sa drogom i koji štite svoje šefove, dug se prenosi na njihove porodice“.

To je toksičan problem koji ostaje uglavnom zataškan. Uprkos redovnom pojavljivanju nasilja povodom dugova za drogu u sudijskim izveštajima, velika većina incidenata ostaje neprijavljena iz straha, i to je postao prihvatljiv deo života u određenim zajednicama.



Irsko istraživanje je dovelo do dokaza da su žene primoravane na seksualni čin da bi otplatile svoje dugove, i da tinejdžeri izvršavaju samoubistva zato što ne mogu da ih vrate. Polovina žrtava duga za drogu biva fizički napadnuta, a trećini biva oštećena imovina. Ipak veoma mali broj njih to prijavljuje vlastima. Kada su dokazi o nasilju zbog duga za drogu isuviše očigledni da policija više ne može da ga ignoriše, ruke su joj vezane. „Nacionalna agencija za drogu je bila rešena da preduzme nešto ovim povodom“, kaže Konoli. „Njeni pripadnici su se u civilnim odelima sastajali sa žrtvama ispred policijskih stanica, ali niko nije želeo da podnese tužbu, toliko su bili uplašeni. Policija nije mogla ništa da preduzme“.

Dug za drogu nije slučajan deo ilegalnog tržišta droge – njegov je sastavni deo, zato što se ekonomija droge zasniva na izrabljivanju onih na dnu lanca. „Dugovi za drogu su toliki zato što je to tržište piramidalna šema“, kaže Vuds. „Dileri uvek traže načine da uvećaju prodaju da bi zaradili više novca, i zbog toga svojim redovnim mušterijama daju drogu na veresiju, stvarajući dilera-narkomana, koji je ohrabren da uzima više droge. Ovaj poslovni model znači da dug neizbežno postaje svakodnevni pritisak, kao i nasilje koje ide uz njega. Rezultat toga je sistem nasilništva. Oni najslabiji najviše pate“.

Čudno je to reći, ali nasilje je verovatno najmanje toksičan simptom ciklusa duga, zato što se dugovi za drogu sve više koriste kao primarna metoda sa širenje same trgovine. Dileri koriste dugovanja kao vid prinudne regrutacije, način da uvuku ljude koji se možda inače ne bi bavili trgovinom droge. Jedna norveška studija o tome kako dileri postupaju sa dužnicima otkrila je da većina njih radije pribegava nasilju prilikom iznude ili kontrole svojih žrtava.

Od onih koji su zapali u male dugove se traži da prodaju drogu da bi ih isplatili, ili da čuvaju drogu ili oružje. U svakom slučaju, bez svoje volje bivaju uvučeni na tržište droge. To je taktika koju koriste narko gangovi da ubede tinejdžere da postanu deo sve rasprostranjenijeg fenomena „ obilaska zemlje“, širom Britanije. Dugovi za drogu, uključujući i nameštene pljačke kurira, takođe se koriste za to da ljudi ostanu vezani zbog njih i da se spreči njihov povratak normalnom i poštenom životu.

A big rock of coke. Photo: VICE

Šta možemo da učinimo? Dr Konoli veruje da mora više da se istraži to kako bi promene propisa i zakona o drogama uticale na trgovinu drogom. Do tada, jedini način za vlasti sa ograničenim mogućnostima je da deluju kao posrednici između narko bandi i dužnika. „Dug za drogu je centralna komponenta trgovine drogom: on pokreće stvari; obezbeđuje funkcionisanje operacija i širenje trgovine drogom. Kada staviš trgovinu drogom van zakona, moraš da se nosiš sa stvarnošću“, objašnjava on.

Ono što je sigurno je da će ilegalna trgovina drogom i dalje odnositi žrtve, bez obzira da li će završavati u zatvoru ili u mrtvačnici. Iako šire društvo možda na njih gleda kao na ljude koji su dobili ono što su zaslužili, važno je primetiti da su žrtve nasilja i kontrole koji su posledice duga za drogu skoro uvek oni koji su najnemoćniji i koji imaju najmanje izbora.

Alis, partnerka čoveka koji je prošle godine ubijen zbog duga za drogu, rekla mi je da je za njegovu smrt krivo neverovatno surovo deljenje pravde. „Što se više upuštao u uzimanje droge, bilo mu je potrebno više para“, kaže ona. „Naravno, počeo je da prodaje drogu za tog čoveka, pod pretpostavkom da će imati novca za svoje sopstvene potrebe za drogom. Ali ipak, ne možeš uživaocu droge da daš ogromnu količinu droge, a da ne očekuješ da će je i sam uzimati“.

„Kada sam raspremala njegov stan nakon što je umro, videla sam da mu nije preostalo ništa od vrednosti; sve je rasprodao. Znao je da bih mu ja nabavila pare, samo da me je pitao, ali ne znam da li su mu dali vremena da bilo koga pita. Žao mi je što je moja ćerka izgubil tatu, i svakih par nedelja moram da joj objašnjavam zašto njen tata ne može ponovo da oživi“.

@Narcomania

JOŠ NA VICE.COM:

Ono što ne znamo o drogama nas ubija

Pečurke su najbezbednija droga koju možeš da uzmeš

Zašto sam postao "drukara"

Više na VICE
VICE Channels