beograd

Na javnoj raspravi o beogradskoj gondoli: "Nemamo odgovor na to pitanje"

Predstavnici više udruženja i organizacija zatražili od ministarstva da odbaci Studiju procene uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje gondole

pisao Daniel Bukumirovic
11 Jun 2019, 3:22pm

Javna rasprava o gondoli

Borba države Srbije kao investitora i velikog broja stručnjaka iz raznih oblasti kao i zainteresovanih građana oko izgradnje "gondole", odnosno mega-žičare koja bi trebalo da poveže ušće i Beogradsku tvrđavu ulazi u završnu fazu.

U gradskoj upravi u utorak je održana burna javna rasprava koja je trajala tri sata i na kojoj su predstavnici investitora i nosioci projekta predstavili Studiju procene uticaja na životnu sredinu.

Kako su predstavnici stručnih udruženja i organizacija najavili svoj dolazak, na dvadeseti sprat zgrade beogradske administracije došao je veći broj građana nego što je moglo da stane u malu salu namenjenu za ovakve rasprave. Takođe, u startu je bilo jasno da u sali nisu prisutni samo stručnjaci i građani koji kritikuju ovaj projekat, veći i nekoliko desetina ljudi koji ga podržavaju, a koji su u miru i tišini zauzeli veći deo sedećih mesta u sali.


Uz pedesetak ljudi u stolicama i isto toliko onih koji su stajali uz zidove pa i u hodnicima, predstavnici predlagača Studije ispred ministarstva su pokušali da predstave projekat, ali je to trajalo nekih dvadesetak minuta kada je na zahtev građana došlo do prekida dok se ne obezbede normalni uslovi, s obzirom da na drugom kraju hodnika postoji i velika sala. U istom trenutku aktivisti inicijative Ne davimo Beograd razvili su transparent što je dovelo do komešanja, negodovanja zaposlenih u gradskoj upravi i javljanje tihe većine ljudi koji su do tog trenutka nezainteresovano pratilo raspravu.

ne davimo beograd

Posle malo natezanja i pauze od pola sata, sve je nastavljeno u velikoj sali u normalnijim uslovima za prezentaciju Studije i raspravu.

Pošto su članovi tima ispred ministarstva i "Skijališta Srbije" predstavili prezentaciju od sedamdesetak stranica u kojem je na svakom slajdu sve odisalo brigom za životnu sredinu i kulturno nasleđe Beograda, usledila su pitanja na koja uglavnom nisu dobijeni stručni, ili pak nikakvi odgovori.

Višnja Kisić, predstavnica najpoznatije međunarodne organizacije za očuvanje kulturnog nasleđa "Evropa nostra" postavila je niz konkretnih pitanja u vezi sa očuvanjem kulturnog nasleđa "najstarnijeg istorijskog pejzaža glavnog grada i beogradske tvrđave, koja je kulturno dobro najvećeg značaja".

rasprava

Ona je zaključila da u izradi ove Studije nisu angažovani nijedan arheolog ili istoričar umetnosti i da ona u potpunosti mora da bude odbačena od strane nadležnog ministarstva.

Predstavnici projektanata su na ovo i mnoga druga pitanja odgovorali da "nemaju odgovor" i da rade po svim važećim zakonima i na osnovu lokacijskih uslova. I složili su se da to uđe u zapisnik.

Iznervirani stručnim kritikama i pitanjima, iz dotle tihog dela sale javilo se dvoje građana koji su imali potrebu da podrže projekat izgradnje gondole uz reči da "Srbija ne može da ostane u petneastom veku, da treba da se razvija, itd." Nakon opaske da to nema veze sa stručnom raspravom na temu Studije, stariji gospodin je pominjao i Ramuša Haradinaja, i druge dnevno političke teme i ubrzo prekinuo svoj govor.

Jedna od glavnih tema stručnjaka bila prava visina nosećih stuboda gondole.

Predstavnik udruženja za zaštitu prirode Mirko Popović u više navrata je naglasio da visina poslednjeg nosećeg stuba od 42,5 metara sa dodatnom kupolom u velikoj meri nadilazi visinu Kalemegdanske tvrđave što je narušeno vizure grada i što je zabranjeno zakonom. Predstavnici projektanata tvrdili su da se to neće desiti iako nisu pokazali vizuelno rešenje koja ide u prilog toj tvrdnji.

Bakić


Poznati arhitekta Dragoljub Bakić se umešao u raspravu tvrdeći da prema projektu taj poslednji stub uz tvrđavu po logici stvari mora da nadiđe visinu samog Kalemegdana.

"Koleginice, da li se ova žičara prvo penje kad krene sa Kalemegdana ", upitao je Bakić.

"Da, penje se", stigao je odgovor.

"To onda znači da je stub iznad kote bedema, i to je jednostavno", dodao je Bakić.

Prisutni predstavnici društva arheologa .... tražila je da se Studija odbaci jer je "morala da dokaže narusavanje arheološkog lokaliteta koji je zaštićen".

Arhitektica, i jedna od čelnica Inicijative Ne davimo Beograd Ksenija Radovanović je između ostalog članovima projektanskog tima rekla da pokažu odgovornost jer će njihova imena uklesana u ovaj projekat na beogradskoj tvrdjavi.

Odbacivanje ove Studije tokom rasprave zatražili i predstavnici Društva konzervatora Srbije i Društva za zaštitu ptica.

Podsetimo i pored brojnih protesta stručne javnosti, više od 15.000 ljudi koji su potpisali online peticiju, protesta građana i opštine Stari grad (čiji su predstavnici bili na raspravi), sa najvišeg mesta gradske vlasti nedavno je saopšteno da će se gondola svakako graditi.

Danas smo između ostalog saznali i da će ova žičara imati 24 kabine od kojih će jedna biti VIP kabina.

Zanimljivo je da raspravi koja je očigledno izazvala veliko interesovanje javnosti, nisu prisustvovali kamere nijedne TV sem N1 i Al Džazire.

GLEDAJTE JOŠ: