robert mapplethorpe patti smith
Fotografije: Lojd Zif
fotografije

Priča o prvom zajedničkom fotošutingu Roberta Mejpltorpa i Peti Smit

Neobjavljene fotografije Lojda Zifa nude nam intimni uvid u rane dane ovih dvaju ikona dok su bili u vezi.
26 Jun 2020, 3:24pm

Fotograf Lojd Zif po prvi put je upoznao Roberta Mejpltorpa 1964. godine. Njih dvojica tek su počeli da pohađaju Pret Institut u Bruklinu, obojica na smeru Komunikacione veštine. Iako nikada nisu postali dovojno bliski za vreme studija, ostali su u dobrim odnosima čak i nakon što su diplomirali, Lojd -- koji je tek bio počeo da se bavi fotografijom -- stalno je tražio upečatljiva lica koja bi fotografisao. “Nisam razmišljao o fotografiji sve dok mi moj cimer na faksu nije pozajmio svoj Rolleiflex i pokazao mi kako da razvijem flim u našem ormaru,“ kaže Lojd. “U toku poslednjeg semestra na Pretu pohađao sam uvodni kurs fotografije i moj profesor, Artur Frid, naučio me je dve najvažnije lekcije koje sam ikada naučio o fotografiji. Pod jedan: nije sve u opremi, već u vašem oku. Pod dva: lako je uhvatiti zlobnu i fotku koja nikome ne laska, ali je mnogo teže uhvatiti nešto ljupko.“

Robert i Peti Smit, koji su tada bili u vezi, bili su oboje “prelepi i upečatljivi,“ što ih je činilo “savršeno fotogeničnim subjektima“, kaže Lojd. On ih je pitao da li može da ih fotografiše u njihovom stanu na Hol Stritu, “a oni su odmah prihvatili.“ Iako je Lojd iskoristio samo jedan film -- imao je jako malo para u to vreme, tako da nije mogao da na jedan šuting troši više od toga -- sirove, crno-bele fotke koje je tog dana uhvatio odišu jednostavnim ali evokativnim stilom. “Svi ljudi koje sam poznavao bili su mladi, siromašni i često urađeni,“ kaže Lojd o ovoj eri u Njujorku. “U umetničkoj školi, ali i posle, ono što nas je sve spajalo bila je želja da radimo sjajne radove.“

Godinu dana kasnije, Lojd se preselio na Menhetn u apartman u podrumu na Čarks Striru u Vest Vilidžu, a Robert i Pati živeli su u Čelzi Hotelu. Robert je pitao Lojda da li bi fotkao neke nage portrete njega i Peti. U to vreme su i dalje bili par, fotografije su nastale malo pre nego što je Robert postao nezaobilazna figura gradskih andergraund gej barova i kruzing spotova. 1972, Robert je upoznao kustosa i kolekcionara umetnosti Sema Vegstafa, i započeo je vezu sa njim. Lojd Roberta iz tog perioda opisuje kao “tihog, pre ironičnog, nego ambicioznog.“ Kada posmatrate Lojdove fotke, očigledno je da su njih dvoje već imali definisan osećaj za vrstu radova koje su zajedno želeli da stvore. “Pretpostavljao sam da su par, iako smo Robert i ja izgleda jedan u drugom prepoznali nešto što nijedan od nas u to vreme, šezdesetih, nije želeo da prizna... to da smo obojica bili, možda, gej. Naravno, možda samo projektujem. Nismo razgovarali o tome sve do sredine sedamdesetih.“

Robert je izgubio interesovanje za projekat čiji su deo bile ove nage fotografije (animirani film u kome je trebalo da ih smesti u “tantrički Edensi vrt“), kako je Peti napisala u svojim memoarima Just Kids. “kako je Peti napisala, ovi portreti su prvi portreti njeh kao para. Mislim da im se dopadala ideja da poziraju, i ja san naravno želeo da napravim prelepe i snažne portrete dva svoja prijatelja koji su me fascinirali,“ kaže Lojd. U svojoj novoj knjizi, DESIRE, Lojd predstavlja ova dva šutinga zajedno po prvi put u štampanoj verziji, kako bi stvorio predivan dokument o ovom paru koji su se izražavali na umetnički način, a nakon toga postali dva izuzetno utivajna umetnika dvadesetog veka, svaki na svoj način. “Zbog toga što je moje prijateljstvo sa Robertom trajalo sve do njegove smrti, uključio sam i pismo koje mi je napisao 1975,” kaže Lojd. “Obožavao sam da učestvujem u njegovom uzbuđenju kada je “nagovarao“ jednu galeriju u Njujorku da prikaže njegove radove.“

Lojd je izgubio kontakt sa Peti nakon što je Robert preminuo. “Viđao sam je povremeno, na njenim čitanjima ili nastupima,“ kaže on. Ipak, kada je radila na svojim memoarima, Just Kids, Peti se obratila Lojdu kako bi joj dozvolio da iskoristi njegove fotografije. “Nazvala me je telefonom 2009. godine kako bi me pitala da li sme da objavi nekoliko protreta nastalih na Hol Stritu. Naravno da sam bio srećan i počastvovan, tako da sam rekao da. Kada je knjiga objavljena, bio sam iznenađen jer me je zapravo spomenula u njoj! Ponovo me je nazvala telefonom 2018. godine kako bi me pitala da li sme da objavi jedan od nagih protreta na kojima je Robert u okviru “umetničkog“ reizdanja ove knjige. Ponovo, pristao sam sa zadovoljstvom.

“Duže od 40 godina nisam ništa učinio sa ovim fotografijama, ali pošto je Peti pisala o njima, odličio sam da bih mogao da ih objavim. Danziger Galrtija u Njujorku ponudila mi je malu izložbu 2013, i upravo zbog ove izložbe, Nik Groarki, jedan engleski izdavač, pitao me je da objavim knjigu,“ kaže Lojd. “Nikada nisam mislio da su moje rane fotografije sjajna umetnost. Samo sam učio da posmatram, ali i kako da reagujem na lepotu. Ipak, one su, kao i sve druge fotografije, dokumenti određenog vremena u kome su nastale. A pošto je prošlo više od pedeset godina od tada, one su postale i dokument vremena kada su dva od najvažnijih umetnika u Americi bili veoma mladi, veoma lepi i veoma ambiciozni.“

500 kopija u ograničenoj seriji i 100 kopija u striktno ograničenoj seriji knjige DESIRE mogu se poručiti na ovom linku.

Credits


Ftografije: Lojd Zif

Ovaj članak prvobitno je objavljen na VICE UK.