Kako sam u 35. godini potpuno odlepio za Fantazi Premijer ligom

1. Danas je sreda, sedmi dan meseca avgusta godine dve hiljade devetnaeste. Trenutno mi uopšte nije važno koliko je sati, važno mi je samo vreme koje je ostalo do dedlajna za novu sezonu Fantazija Premijer lige (u nastavku: FPL), a ostalo je tačno pedeset četiri sata, trideset tri minuta i petnaest sekundi. Toliko je bilo u trenutku kada sam počeo da kucam reč „petnaest“; sada je već nekoliko sekundi manje, što znači dosta manje. A pošto sam nakon prethodne rečenice otišao u kuhinju, sipao vodu u kuvalo i dve kašičice instant-kafe u šolju, pošto bez kafe ili čaja ne mogu da pišem, „trideset tri minuta“ je postalo „trideset jedan minut“. Svaki sekund je bitan, o minutima da ne govorimo; jer iako sam sastavio tim sa kojim želim da izdržim bez vajldkarda barem do novembra, ko zna šta može da se desi do kraja prelaznog roka, a pošto sam ubeđen da će se desiti nešto što će mi razjebati planove i primorati me da razmontiram ekipu, svestan sam važnosti svakog minuta i svake sekunde, zato što je za promišljanje svake bitne odluke potrebno vreme, nigde više nego u Fantaziju gde su ishitrene odluke kobne, kaže konvencionalna mudrost, a i kažem i ja sam budući da sam iz ličnog iskustva prethodne sezone na bolan način shvatio pogubnost takvih poteza.

Pre nekoliko godina sam napisao tekst o FPL-u, ali tada ga nisam igrao, znao sam samo neka osnovna pravila, i bez dva prijatelja, veterana Fantazija, koje sam za potrebe tog teksta intervjuisao, nikada ga ne bih napisao (pretpostavljam da će ovaj tekst u ogromnoj većini čitati ljudi koji već igraju i upoznati su sa pravilima, pa mi ne pada na pamet da davim o najbanalnijim stvarima; no oni koji sa pravilima nisu upoznati mogu ih pronaći u tom prvobitnom tekstu); te i naredne godine sam u avgustu kežualno sastavio tim, eventualno odigrao nekoliko kola i potom ostavljao svoju ekipu da umre (kada sam prošle godine pogledao, moj „dead team“ je u sezoni 2014/15 nakupio samo 642 boda, a naredne čak 1.494, što je prilično solidno za sastav koji nije menjan od septembra).

Prošlog avgusta, ne znam zbog čega, odlučio sam da igram ozbiljno postojala je neka energija prošlog leta, nekakav tihi hajp, svi su se odjednom zagrejali, kao preko noći, i to ljudi koji pre toga ili uopšte nisu igrali ili su „igrali“ kao ja, pa mi je aktiviranje u Fantaziju nekako delovalo kao najlogičnija stvar na svetu, kao da maltene nemam nikakvog izbora, iako sam taj osećaj sam sebi nametnuo vrlo prostom odlukom da igram i da ne razmišljam o tome. U septembru je već postalo očigledno da sam se navukao, mada je još uvek postojala šansa da batalim (nisam o tome tada razmišljao ali znam da se to moglo desiti); u novembru ili decembru, ne mogu tačno da se setim, našao sam se u izvesnoj krizi, ne zbog loših rezultata nego zbog povišenog obima posla koji mi nije ostavio puno vremena za Fantazi pa sam, između ostalog, propustio eksploziju Pogbe i Rašforda posle odlaska Murinja, i još sam neposredno pre toga napravio par glupih poteza kojima sam poništio dovođenje Sanea za ono kolo u kojem je imao petnaestak bodova (ne sećam se s kim je Siti igrao, nije ni važno, ali Mendi se bio povredio, ja sam ušao u minus četiri da dovedem Liroja, on je napravio petnaest poena, a ja ga nisam zakapetanio), ali nakon što sam to prebrodio i nastavio da igram, verovatnoća da ću prestati preselila se na nulu.

I evo me sada, sreda je, sedmi avgust dve hiljade devetnaeste, ostalo je tačno pedeset četiri sata, devetnaest minuta i dvadeset osam sekundi do dedlajna. Sedim ispred računara i pišem dok na stolu ispred sebe držim telefon i studiram svoj tim. Veoma sam zadovoljan svojim timom, može se čak reći da sam pomalo i zaljubljen u svoj trenutni tim (u daljem tekst: draft). Nevolja je, međutim, u tome, što sam bio zaljubljen i u prethodni draft, pa mi je vremenom dosadio, našao sam mu manu, promenio sam ga; isto je bilo i sa draftom pre toga i sa draftom pre toga, i tako do samog početka, do onog prvog drafta, jedinog prema kojem nisam gajio nikakvu emociju jer sam ga sastavio na brzinu, u gradskom prevozu, klima nije radila, ljudi su oko mene smrdeli, doduše, ruku na srce, svi smo pomalo smrduckali tog vrelog dana početkom jula u neklimatizovanom autobusu koji su pre samo par godina kupili od Poljaka, nekoliko sati nakon što je FPL pustio igricu za novu sezonu, a ja, držeći se za ručku levom rukom, desnicom prvo kupovao Salaha.

2. Prošlo je desetak sati od kako sam napisao prethodnu rečenicu i mnogo toga se promenilo. Prvo sam pre par sati izvalio da se rasporedi Brajtona i Votforda odlično preklapaju; a pošto sam imao u banci pola miliona, odlučio sam da apgrejdujem Lundstrama na Krega Katkarta i da njega i Dafija ubacim u rotaciju. Tako sam se napokon bio skrasio na svom timu koji je još jednom bio dobio svoj konačni oblik, ali se onda desilo nešto nepredviđeno, Everton je potpisao Đibrila Sidibea, desnog beka Monaka, i iznenada mesto Šejmusa Kolmana u startnoj postavi „karamela“ počev od trećeg ili četvrtog kola više nije izgledalo tako zacementirano, bez obzira što je ovaj kapiten Evertona, a pošto ne planiram rani vajdlkard i pošto ne mogu da se nerviram i da strepim da li će igrati ili neće, nužno je postalo da ga zamenim Dinjom, što sam i uradio, ali sam time ostao kratak za pola miliona zbog čega je Šejn Dafi morao da postane Luis Dank.

Ali to je to, to je ekipa sa kojom ću istrčati na teren u petak uveče, devetog avgusta u devet sati po centralnoevropskom vremenu, kada počne meč na Enfildu, to je ekipa s kojom ću dočekati dedlajn sat vremena ranije.

3. Danas je petak, deveti avgust dve hiljade devetnaeste godine. Do dedlajna je ostalo još samo trideset dva minuta i dvanaest sekundi. Sada još manje. Pre tri sata Genduzi se pretvorio u Ajzaka Hejdena iz Njukasla, jer, koštaju isto a Hejden mi je nekako sigurniji starter. Sada je već dosta manje jer mi je trebalo vremena da sročim i otkucam prethodnu rečenicu, kao i ovu, pa imam još samo trideset minuta i trideset četiri sekunde. Sada još manje. Mislim da ću poludeti.

Ne brine mene Hejden, Hejden mi je na klupi, Hejden je nebitan, barem za sada, možda ga uvedem u drugom kolu protiv Noriča u gostima umesto Mure koji gostuje na Etihadu, ali o tom potom. Golman je taj koji mene brine. Zašto, kad sam bio tako siguran u Nika Poupa, kada sam mogao da se zakunem u njega, zašto kada izreka FPL-zajednice na internetu kaže: „Two people you should ALWAYS believe in are Jesus & Pope“? Dok sam tražio ovaj tačan citat, jer nisam hteo da improvizujem, prošlo je još dragocenog vremena i sada je do dedlajna ostalo samo dvadeset pet minuta i četrdeset tri sekunde. Vremena je sve manje, sa svakim otkucanim slovom, o rečima da ne pričamo, reči konzumiraju mnogo više vremena od slova. Uskoro vremena više uopšte biti neće.

Zašto se dvoumim oko Poupa? Juče smo se našli u kafani oko pet da bi se zagrejali pred tekmu, ja sam rekao da će Partizan tući Turke sa 5-0, ostali su skromno prognozirali 2-0, ispostavilo se da je moglo da bude 6-0 ali je zahvaljujući njihovom ludom golmanu bilo samo 3-1, tako da je teško reći ko je tu bio u pravu, ili je lako reći da ja nisam. Od šest ortaka koliko je bilo za stolom dvojica graju Fantazi, poput mene su počeli ozbiljno prošle sezone, pa smo jedni drugima pokazali draftove; ostatak večeri su mi se kao veštice smejali zato što sam stavio Poupa na gol („kao veštice“ nije nikakav sleng, bukvalno su se kikotali kao veštice). Problem nije u tome što su se smejali, već u samouverenosti tog smeha, kao da sam uradio najgluplju moguću stvar na svetu; jebali su me tu za stolom i potezali Poupa na svakih deset minuta, čak i kada nikakve veze trenutna priča nije imala sa Fantazijem; potezali su Poupa i za vreme tekme, čak i kada ga je Sadik zavukao Turcima u četvrtom minutu, i kada je počela da pada kiša koja je takođe imala neke veze sa golmanom Barnlija, i kada ga je Asano zavukao u drugom poluvremenu za 2-0, dok smo goli do pojasa stajali i kisnuli na stadionu JNA, oni su se kikotali mom izboru golmana, dok sam ja samo ponavljao: „Jebaće vas Poup, videćete“.

Ali efekat piva i njihova istrajnost, možda i ono emotivno pražnjenje tokom i nakon utakmice, svakako i mamurluk koji danas osećam, prilično su mi potresli samopouzdanje i više nisam siguran da je Poup najbolje rešenje. Šta ako su u pravu? Šta ako stvarno Hart bude branio pre nego on? Mislio sam da Poupa u jednom trenutku sezone zamenim Hitonom koji je upravo iz Barnlija prešao u Vilu, kada se Vili raščisti raspored a Barnliju krene baš paklen, pa da ponovo izvršim rokadu kada se stvari obrnu, ali sad više ne znam šta da radim: da li da tražim drugog golmana za četiri i po miliona, ili da uzmem Fabijanskog koji mi je bio u draftu sve do pre nedelju dana, što bi za sobom povuklo daungrejdovanje Dinja natrag na Kolmana, koji više nije siguran, ili na nekog drugog igrača od pet i po miliona, možda na Van Bisaku kojeg ne želim dok ne vidim kakva je odbrana Junajteda; ili na Zinčenka za kojeg očekujem da će igrati u barem prvih nekoliko kola a posle verovatno kita jer je danas Pep na konferenciji za štampu rekao da Kanselo može da igra i levog beka i da ugrožava ne samo Vokera nego i Ukrajinca koji se koristi Mendijevom povredom; ili možda na Zumu koji će i do sto posto igrati nakon što je Čelsi prodao Davida Luiza Arsenalu, u kom slučaju bih morao da ignorišem nepostojanje Čelsijeve odbrane koja je u predsezoni primila neku tonu golova i koja je porozna kao Arsenalova, koja sad doduše ima Davida Luiza, ako to uopšte nešto znači za odbranu, koji zna i da da gol i da ga namesti, ali koji u svakom slučaju neće igrati u prvom kolu; ili Mejtland-Najlsa koji košta pet milki i koji mi se strašno dopada kao fudbaler, ali za koga ne znam da li je siguran starter, a i da jeste, odbranu Arsenala treba izbegavati u širokom luku dok ne dokaže da ima smisla na nju obratiti pažnju. Druga opcija mi je da razjebem celu odbranu zbog Poupa, što mi ne pada na pamet: Katkart i Dank će se rotirati, sa njima po potrebi i Ake, u Van Dajka se ne dira, znači ostaje mi samo Dinj kojeg mogu da zamenim i uštedim neku lovu za boljeg golmana, uprkos tome što „two people you should ALWAYS believe in are Jesus & Pope“, i prema tome ne znam šta da radim…

Dok sam prepričavao ova dramatična dešavanja iz kafane, opisivao ruglo kojem sam bio izvrgnut, i previranje kroz koje trenutno prolazim, vreme je prošlo, ostala su još samo tri minuta i pet sekundi, više nema vremena da se smisli i promisli, ovo je sada ubedljivo najgori mogući trenutak za vršenje transfera, svaki bi bio paničan i neizbežno glup kao… kao kupovina Raula Himeneza u trećem kolu prošle sezone i nestrpljiva, neiskusna prodaja u četvrtom, samo zato što nije uradio ništa na toj tekmi, ili glup kao brzopleta kupovina Beljerina tokom utakmice na kojoj je imao asistenciju, Beljerina koji se odmah u narednom kolu povredio. A pošto mi je za smišljanje ovih poređenja trebalo vremena, ostao je samo jedan minut i tri sekunde. Ma, nema više svrhe da petljam, gotovo je, ostajem sa Poupom na golu pa šta mi bogovi Fantazija daju, možda mi daju mnogo a možda mi uvale karinu. Sad ću da iskuliram, večeraću i onda ću na miru odgledati Liverpul v Norič. Boli me uvo, šta bude biće, Salah nosi traku, Kejn je zamenik kapitena za slučaj da Salah ne igra, mada Klop juče ništa nije rekao, i ne postoji nijedan razlog da ne igra, a i nezamislivo je da Salah na otvaranju nove sezone ne postigne het-trik ili barem brejs, to jest dva gola. Ili je možda zamislivo da blenkuje, da ne uradi apsolutno ništa i da razjebe polovinu svih igrača FPL-a koji su mu stavili kapitensku traku, posebno one koji su aktivirali „triple captain“? Da li je zamislivo da će profitirati oni koji nemaju Salaha, takozvani „Salah-dodžeri“? Ne, nije zamislivo.

Šta god.

Idem da jedem.

Zbogom Fantaziju.

4.

Zdravo Fantaziju.

Da prošlog vikenda nisam gledao „Komjuniti Šild“ sada bih imao Trenta u timu, jer sam njega i Van Dajka držao sve do te večeri sa namerom da ove godine udvostručim Liverpulovu odbranu, ali sam ga onda sklonio jer sam pomislio da ipak nije trenutak za to, nisu mi delovali sigurno (i dalje mi ne deluju), počeo sam da sumnjam da će ove sezone imati preko dvadeset klinšitova kao lane (i dalje sumnjam), a i Trent mi nije bio ubedljiv, nije bilo njegovih hirurški preciznih lopti koje su do pre par meseci kasapile neprijateljske odbrane, Klop ga je i zamenio sredinom drugog poluvremena, i to je sve dovelo do toga da sam mu rekao: „Zbogom dok ne proradiš“. A sada je asistirao Origiju protiv jadnog Noriča, i na stranu što bih imao samo tri boda više od ovih trideset dva koliko trenutno imam od dva igrača, taj momak opet igra kao što zna i ume, i sad ozbiljno razmišljam o tome da ga u uskoro vratim u sastav umesto Dinja.

Ali sa druge strane, on košta sedam a Dinj šest miliona, što je velika razlika. Ne mogu da se setim kakav sam imao vezni red i napad tog dana sa Trentom u odbrani; možda bi mi sa njim struktura pola ekipe danas bila drugačija, možda bih sveukupno gledano imao lošiju postavu, ne znam kako bi sve izgledalo u takvoj konstelaciji. Istina, imam skrinšotove svih draftova ali ne želim da gledam, ne želim da znam, želim da verujem da bi mi ekipa bila skroz drugačija i generalno lošija, želim da živim u blaženom neznanju, ionako je to bilo pa prošlo, sada je gotovo, želim da sebi kažem: ko zna zašto je to dobro; ja svakako ne znam.

Pošto ni zvanična ni nezvanična aplikacija za FPL (koju po difoltu koristim) trenutno ne rade, serveri su im kolabirali verovatno zato što je oboren rekod po broju igrača u prvom kolu, ima ih preko pet miliona, nisam u mogućnosti da proverim broj bodova. Mislim, znam koliko ih imam, to je prosta matematika, ali ja volim da gledam svoj tim i tokom i nakon meča, volim da iščekujem apdejt bodova uživo, dodavanje bonusa posle utakmice, apdejt tabela u mini-ligama koje igram, volim da vidim kako mi se povećava broj bodova, kako se bodovno stanje menja i na bolje i na gore, čak i ako gledam tekmu na kojoj je moj igrač postigao gol ili asistirao; to mi je uporedivo sa produženim orgazmom (mada sa znatno nižim intenzitetom). Nadam se da će uskoro proraditi jer me zanima i koliko je ljudi već sada, ne čekajući vesti o Alisonovoj povredi, kupilo Adrijana koji je tokom utakmice ubačen u igricu po bagatelnoj ceni od četiri i po miliona, koliko košta i moj Poup. U međuvremenu, gluvarim na svojoj FPL-listi na Tviteru, gluvarim na Reditu, gluvarim na grupi na Telegramu koja mi je uvezana sa mini-ligom „Cetinjska“, koja je jedna od dve osnovne mini-lige koje igram (druga je „Drvo Javorovo liga“).

Laku noć.

Sat vremena je do početka utakmice. Upravo sam saznao da je De Brujne moj u startnih jedanaest. Gde sam stao? Sa druge strane, postoji i globalna FPL-zajednica koja je takođe značajna, barem u mom slučaju, koju pratim na Tviteru

…na subreditu „Fantasy PL“ i drugde: od tviter-naloga „Proper Football“ koji se bavi fudbalom iz osamdesetih i devedesetih (i koji strogo gledano uopšte nije vezan za Fantazi, ali jeste za Premijer ligu i stoga je intimno ipak vezan za Fantazi) i „Football Banter“ koji kida mimovima (ima više takvih naloga na Tviteru i teško je reći šta je originalni sadržaj a šta ne), preko Bena Dinerija koji je autoritet za premijerligaške povrede i preduhovitog naloga „FPL Partridge“ (koji je frustraciju koju donosi FPL, nakon Sonovog crvenog kartona protiv Bornmuta na kraju sezone savršeno opisao tvitom koji će razumeti svako ko igra Fantazi: „When I sell, it turns out patience was the answer. When I'm patient, it turns out selling was the answer. Nice one Son.“), do „Out Of Context Football“ (koji takođe nije strogo vezan za FPL, ali suštinski ipak jeste) i jednog duhovitog Norvežanina (ili su u pitanju dva Norvežanina, nisam siguran) koji se krije iza naloga „Fpl Poets“, a koji je minule sezone, zbog očigledne asistencije koja u novembru nije dodeljena Saneu, mesecima neumorno i svakodnevno svojim neočekivanim replikama mučio ljude koji stoje iza zvaničnog naloga „Fantasy Premier League“, čije je vođenje početkom godine takođe preuzeo neko sa izvanrednim smislom za humor. Sve u svemu, moja FPL-lista na Tviteru je zdrava mešavina stručnih uvida i korisnih informacija za Fantazi, mimova, fudbala i Premijer lige.

Pored toga tokom nedelje slušam gomilu podkasta i o Fantaziju i uopšteno o Premijer ligi, a kad preslušam sve, onda slušam čak i Amerikance koje ne želim da slušam. Podkast „Gameweek“ koji vode Met Dajson i Den Prajor mi je verovatno najomiljeniji, jer, iako skoro ništa pametno od njih ne možeš da čuješ, njihov engleski humor je jednostavno neprevaziđen, pa njihov podkast predstavlja pedesetak minuta totalnog buncanja i garantovane zabave. Meni lično najbolji je podkast „Planet FPL“, koji vode Džejms Linden, vlasnik sezonske ulaznice za utakmice Totenhema (koji takođe vodi ovaj nalog), i Sudžan Šah odnosno Sudž, vlasnik sezonske ulaznice za utakmice Vest Hema. Ali to nije sve, slušam sve fudbalske emisije na „BBC Radio 5 live“, gde uvek gostuju ljudi iz sveta fudbala (imam instaliranu aplikaciju „BBC iPlayer Radio“ samo zbog toga), gledam „Match of The Day“ koji sa Markom Čepmenom vodi legendarni Gari Lineker, i tako dalje.

Treći panel na telefonu, ako se to zove panel, potpuno mi je posvećen fudbalu i Fantaziju, tu su mi grupisane sve aplikacije s tim u vezi, što znači mnogo aplikacija. Kad se sve ovo izrečeno sabere, da li se to naposletku prevodi na moj uspeh na Fantaziju? Ne. Čak mislim da sam gori od ljudi koji tome posvete pet minuta nedeljno, ili čak zaborave na dedlajn pred početak kola, dok ja potrošim barem pet a možda i deset sati sedmično na to, što je vrlo poražavajuće i nije lako javno priznati, ali kad sam već počeo da pišem o tome nema smisla zadržavati bilo šta.

Postoji još nešto što sam želeo da naglasim: lično obožavam Engleze, i ne računajući Srbiju koja je kao moja zemlja van konkurencije, i ne računajući Italiju koja je takođe van konkurencije, Engleska mi je najomiljenija evropska zemlja a Englezi retko gotivna nacija, i ko god kaže drugačije slobodan je da ubuduće nikada ne pogleda „Mućke“, „Nepristojne ljude“, montipajtonovce, i sve ostalo vrhunski englesko. Ali sad moram da prestanem da pišem. Počinje Vest Hem v Mančester Siti.

6. Doneo sam jednu važnu odluku nakon drugog Sterlingovog gola, onog koji je zahvaljujući VAR-u priznat, da se ove sezone neću nervirati zbog Fantazija, i to je moja konačna odluka, dakle, neću se živcirati zbog svega ovoga, ovo je naposletku samo igra osmišljena da bismo se dobro zabavili, i koga boli kurac što je zbog VAR-a Aguero dobio priliku da ponovo izvede penal i da ga ovoga puta zavuče, koga briga, mene svakako ne, uopšte me taj Aguerov gol ne potresa, ne tiče me se ni to što u mojim mini-ligama postoje ljudi sa Aguerom, uopšte neću da se nerviram zbog toga. Zašto bih se ja zbog toga nervirao? Prema tome, briga me. Odluka koju sam doneo dodatno je potvrđena kada je Sterling postigao treći gol, i kada je postalo jasno da će zbog bonusa otići na preko dvadeset bodova, Sterling kojeg ja nemam jer sam Sterling-dodžer, Sterling kojeg su neki ovde zakapetanili. Svakako me se to ne tiče, odlučio sam, ove sezone se ne nerviram zbog Fantazija.

7. Gde mi je bio mozak kada sam odlučio da u prvu postavu stavim Katkarta umesto Danka, i to samo zato što je Katkart domaćin? Ne znam gde je bio, u mojoj glavi svakako nije bio, Katkart je izduvao, Votford je primio tri gola od tog Brajtona, Dank je pokidao, uzeo je valjda devet bodova, ne vidim lepo jer aplikacija i dalje ne radi kako treba, ali ima asistenciju, ima klinšit i sto posto će imati neki bonus, ali doneće sve te slatke bodove nekom drugom a ne meni, jer meni sedi u magarećoj klupi kao treća izmena, dok se nki pametniji ljudi sada vesele, dok ja ne, jer ja sam ozbiljan kreten. A i Bornmut je isto tako morao da primi gol od Šefilda, obrisan mi je Akeov klinšit, ova subota je stvarno prelepa, srećom imam Dinjov klinšit, imam Poupov klinšit, lupio sam skrinšot njegovih sedam bodova, kropovao i poslao ortacima iz kafane, dobio odgovor: „Majmune“, imam i De Brujneovu asistenciju sa Sitijevog meča. Boli me uvo, imam pedeset šest bodova, neću da se nerviram. Sad čekam Totenhem, imam Kejna i Lukasa, od Kejna očekujem tri gola, neki očekujem i od Lukasa, to je to, valjda neće biti kara-banana, a sutra imam Vardija tako da će sve biti do jaja, nema nerviranja.

Nema nerviranja.

Mental note: Kad prođe šest kola napraviću presek, ako Kejn ne bude bio ni blizu Sterlinga, više neću biti Sterling-dodžer.

8.

IDEMO LUKAS!

9.

IDEMO KEJN!!!

10.

IDEMO KEJN!!!!!!!!!!11111

11. Nedelja, jedanaesti avgust, jedan sat poslepodne. Probudio sam se jer sam sanjao da se Kejn povredio, onako bunovan i još uvek u polusnu panično sam se uhvatio za telefon da bih ga prodao pre nego što mu padne cena, premda još od januara poštujem samonametnuto pravilo da transfere ne vršim pre petka popodne. Pao mi je kamen sa srca kad sam shvatio da je to bio samo košmar, da Kejn nije ozleđen, da će igrati protiv Sitija i da će im dati dva komada, Siti znači gubi bodove, ja dobijam bodove.

12. Vardi danas nije uradio ništa, ali nema veze, Vardi je Vardi, postoji sledeće kolo, gostuju Čelsiju, već vidim dva ili tri njegova gola na „Stamford bridžu“, već vidim raspad odbrane „plavaca“, već vidim Zumu koji ne zna gde se nalazi, koji kleči i gleda u travu dok Vardi trči ka tribini na kojoj su smešteni navijači Lestera i proslavlja gol.

Van Bisaka ubija kako igra, ne prestaje da me oduševljava, ne znam ima li smisla dovoditi ga, treba sačekati. Da.

Mejson Maunt je dodat na listu za praćenje.

Završio sam prvo kolo sa sedamdeset osam bodova.

Tako sam potpuno odlepio za Fantazijem Premijer lige. POGLEDAJTE I OVO: