Nemam obe ruke i evo kako to utiče na moj seksualni život

Većina ljudi u toku svakodnevnih aktivnosti i u figurativnom, ali i u bukvalnom smislu oslanja se na svoje ruke. Upravo zbog ove činjenice može im biti nepojmljivo kako ljudi koji nemaju gornje udove - bilo delom ili u potpunosti, bilo da poseduju protezu ili ne na jednoj ili dve ruke - žive svoje živote. Ova konfuzija ponekad može prerasti u sažaljenje koje niko nije tražio ili neumesna pitanja o tome kako oni uspevaju da obave svakodnevne aktivnosti. A pitanja često skrenu na temu seksa, zato što oni koji postavljaju pitanja teško mogu da zamisle kako se osobe koje nemaju gornje udove grle, maze ili stimulišu svog partnera, što su sve važne stavke kada oni zamišljaju fizičku intimnost.

Invaliditeti kada govorimo o udovima variraju, bilo da su nastali u toku života ili da su kongenitalni, sve u zavisnosti od toga koje je stanje izazvalo taj invaliditet. Upravo zbog toga iskustva kada govorimo o seksu ljudi sa invaliditetom su različita. Ipak, većina se dosta lako snalazi kada se radi o njihovim fizičkim ograničenjima. Problem ne nastaje oko toga šta oni rade sa svojim telima, već oko toga koliko čudnih ljudi može biti privučeno njihovim udovima, odnosno njihovim nedostatkom. Ljudi sa invaliditetom gornjih udova često govore o potencijalnom romantičnom ili seksualnom partneru koji sa njima ne bi bio samo zbog toga što imaju taj invaliditet, bilo iz sažaljenja, radoznalosti, ili fetišističkog interesovanja.

U toku prethodnih nekoliko godina, osobe sa invaliditetom gornjih udova počeli su da dele priče o svojim iskustvima u seksu. Izgrađene su grupe podrške, postoje i vodiči kako izgraditi snažnu vezu i imati dobar seks ukoliko živite sa nekom vrstom invaliditeta.

Iz ovog razloga VICE je razgovarao sa Eli Leper, umetnicom koja živi bez ruku i sa obe kraće noge, i sa njenim partnerom Sijem Kliftom o realnosti u kojoj osoba sa invaliditetom ima seksualne odnose.

Ovaj intervju izmenjen je i skraćen zbog preglednosti.

Eli: Imala sam šest godina kada sam smeštena u ustanovu za brigu o osobama sa invaliditetom. Odrastala sam slušajući priče da ljudi sa invaliditetom nemaju seks, jer je to odvratno. Neki učitelji i negovatelji govorili su mi stvari kao što su, ”Ti nisi lepa. Nisi seksi. Nikome se nikada nećeš svideti.” Nažalost, ukoliko vam isperu mozak dovoljno, počećete da im verujete. I tako sam odrastala, verujući da nikada neću imati seks - čak i kada sam postala svesna svojih osećanja i poželela da budem u vezi sa nekim. Nikada nisam verovala da ću upoznati nekoga ko će želeti da ima seks sa mnom.

Preselila sam se u London kada sam imala 19 godina i shvatila da postoje muškarci i žene na ovom svetu koje bukvalno zanima samo moj invaliditet, a ne ja kao ljudsko biće. To je njihov seksualni kink. Oni bi me pronalazili, kontaktirali kao iz vedra neba rečima, “Molim te, želim da te vidim. Mogu li da ti dodirnem ramena?”

Neki muškarci bi se zainteresovali za mene, a onda bi, nakon tri nedelje rekli nešto poput, “Ne želim više da te viđam. Video sam šta me je zanimalo.” Ljudi umeju da budu stvarno zlobni i da se pretvaraju da im se sviđaš, a onda ispale da su bili samo radoznali.

Nisam znala ko je iskren, a ko nije. Prestala sam da verujem da ću uspeti da budem u normalnoj vezi, jer su me uvek iskorišćavali kako bi zadovoljili sopstvenu radoznalost. Bilo je vrlo teško razmišljati o tome, pogotovo kad bi mi govorili kako uopšte nisam seksi. S jedne strane, bila sam zadovoljna svojim telom, svojom seksualnošću. Sa druge strane, želela sam da se neko zainteresuje za mene kao osobu, ne samo zbog onoga što mi nedostaje. Fetiši su okej, ali kada se stvari odigravaju pod mojim uslovima. Ipak, tako nešto nikada nije bilo realnost.

Na kraju sam otpočela vezu u kojoj sam se osećala dobro. Imali smo vremena da se upoznamo. Shvatila sam da nisam samo fetiš za njega. Seks je išao glatko. Bila sam zabrinutija činjenicom što do tada nisam imala seks, nego time što sam osoba sa invaliditetom. I sve je bilo u redu. Sećam se da sam razmišljala, Dođavola, ovo boli. Hoće li uvek biti ovako? Fantastično. Ipak, seks je postao bolji i sve više mi se sviđao.

Si: Odrastao sam okružen ljudima sa invaliditetom. Moja sestra živi sa oblikom oboljenja koje se naziva spina bifida. Imao sam prijatelje u školi koji su živeli sa invaliditetom. Nikada ih nisam posmatrao kao drugačije. Ne bih rekao ni da sam bio svestan činjenice da ih ljudi drugačije posmatraju zbog njihovih invaliditeta. Nikada mi prosto nije palo na pamet da bi ih neko zbog toga posmatrao kao drugačije.

Eli nije moja prva partnerka sa kojom sam bio, a da živi sa invaliditetom. Moja bivša žena imala je Rasel-Silver sindrom i bila je visoka oko 120 cm, a niski ljudi mogu imati mnoge fizičke probleme.

Eli: Upoznala sam Sija kada je moja prijateljica izlazila sa njim u toku perioda od pet godina. Dolazili su na žurke, zvala sam ih da dođu kod mene. Nikada nisam ni pomišljala na to da bih mogla da mu se svidim. Onda su oni raskinuli i on je počeo da mi se javlja na Instagramu. Pitala sam, “Da li ti se sviđam?” i on je rekao, “Naravno da mi se sviđaš.”

Si: Prošlo je sasvim dovoljno meseci nakon raskida do momenta kad smo se Eli i ja smuvali.

Eli: Nije. Ne laži. Bukvalno nije prošlo nimalo vremena.

Si: Prošlo je najmanje osam nedelja.

Eli: Uh, Si. A prvi dejt? Šta se desilo?

Si: A, da. Pozvala me je kod sebe kući. Mislio sam da ćemo proćaskati i popiti po čaj.

Eli: On je jako staromodan. Naravno da sam ga pozvala u krevet. Osećala sam se kao da ga dobro poznajem, tako da sam znala da me ne muva samo iz radoznalosti. Ipak, mislila sam da, ukoliko ne budem eksplicitna, samo će otići kući. Uhvatila sam mu ruku ispod brade i rekla, ”Hajde, idemo.” Puno sam mu naređivala.

Si: Naravno, ja se nisam bunio.

Eli: Rekla sam, “Treba mi pomoć da se skinem. Moraćeš ti to da uradiš.” Za mene su takve stvari, bilo da se radi o seksu ili ne, sastavni deo veze. Kako se se ti osećao povodom toga, Si?

Si: Dobro. Ali, do neke granice. Da mi nije govorila šta da radim, ne bih sigurno znao sam. Nisam želeo da je uvredim ili učinim bilo šta što bi za nju bilo neprihvatljivo.

Eli: Shvatila sam da moram da preuzmem inicijativu. Neki ljudi ne umeju da smisle ni kako bi mi rekli ćao. Zbog toga preuzmem kontrolu, našalim se na temu toga što nemam ruke. Želim da se osećaju udobno i da ne brinu o tome da li će me povrediti ili uvrediti. Ljudi su prestravljeni time da bi mogli da me uvrede. Ne znam zašto. Zbog čega je to bio slučaj kod tebe, Si?

Si: Znaš šta? Ne znam. Ne verujem da je to bilo zbog tvog invaliditeta. Mislim da samo nisam želeo da pomisliš nešto loše o meni.

Eli: Nisam se nikada osećala kao da neko očekuje od mene da u toku seksualnih odnosa radi stvari za koje su obično potrebne ruke. Taj nedostatak se ni ne primeti. Takođe, već se vidi da nemam ruke, tako da, ukoliko neko želi da spava sa mnom, ne može ni da očekuje te stvari.

Ljudi su verovatno više radoznali jer se pitaju kako nadoknađujem - mrzim tu reč - ovaj nedostatak, i kako učinim da se moj partner oseća dobro iako nemam ruke. Nisam se opterećivala time kako ću da naučim kako da koristim telo na seksualni način - samo sam se prilagodila kako je vreme prolazilo. Seks je za mene intuitivan čin. Ja sam samouverena osoba. Oduvek sam bila sposobna da prepoznam i izrazim se kada nešto želim, kada mi se nešto dopada ili ne dopada. Vremenom sam naučila da imam savršeno dobra stopala i fantastična usta.

Si: To mogu da potpišem. Prvo sam pomislio, Ovo je interesantno. Ipak, nisam razmišljao previše o tome na koji način će njen invaliditet uticati na seks. To nam je što nam je, na nama je da se snađemo.

Eli: Što se poza tiče, tu je bilo prilagođavanja. Ipak, snađemo se. Koristimo jastuke ili ivicu kreveta. Ukoliko ti je udobno sa nekim, snaći ćete se oko svega toga.

Očigledno, ja njega ne mogu da zagrlim. Zato sam mu otvoreno dala opciju da, ukoliko se ne oseća prijatno, ili ako želi nešto što sa mnom ne može da ima, može da ide. Na svu sreću, on nije želeo da ode.

Si: Volim da ja zagrlim Eli, tako da je za mene tu sve u redu.

Eli: Bila sam u vezama sa likovima koji nisu mogli ili želeli da mi pomognu oko svakodnevnih stvari, kao što je na primer da me počešu po glavi. Jedan lik mi je pomagao da se istuširam i odem do toaleta, i odjednom je izjavio, “Ne mogu ja ovo.” Pa dobro, šta onda radiš sa mnom? Ipak, ubrzo sam shvatila da Si nema nikakav problem sa ovakvim aktivnostima.

Si: To ni na koji način ne utiče loše na našu vezu, iako radim za tebe neke baš intimne stvari. Osećam se kao da… šta znam, sam sebe češljam, ili radim takve stvari za sebe.

Eli: Ali ti si specifičan po tome. Čitav život si okružen ljudima sa invaliditetom, možda se zbog toga tako dobro snalaziš.

Si: Mene iznervira kada ljudi dođu i kažu mi, “O, ti si tako hrabar.”

Eli: Zato što me trpiš… Moja majka je pravi primer za to. U jako smo lošim odnosima. Kad god bih izašla sa nekim, ona bi ga preda mnom pitala, “Šta ti se tačno sviđa na Eli? Zašto je uopšte smatraš atraktivnom?” I to mi je majka. Dođavola.

Si: Eli ima prelepo lice i sjajne sise. To odgovorim.

Eli: Hvala ti. Zaista imam sjajne sise.

Takođe čujem i kako ljudi pitaju Sija, “I, kako vi imate seks?”

Si: Na to im odgovorim, “Pa, prvo mi se digne. Onda spustim pantalone. Postaram se da ona dobro ovlaži…” Tada obično pobegnu. A ja sam u fazonu, “Šta je, sam si pitao!”