Tehnološke kompanije se ubrzano bogate dok milioni ostaju bez posla i krova nad glavom

Dan nakon saslušanja u Kongresu gde su zakonodavci ispitali direktore kompanija Amazon, Alphabet, Apple i Facebook, ove kompanije prijavile su da su zaradile milijarde tokom pandemije koja je finansijski negativno uticala na milione ljudi širom sveta.

U četvrtak, Amazon je prijavio 88.9 milijardi dolara neto prihoda od prodaje u ovom finansijskom kvartalu (što je rast od četrdeset odsto u odnosu na prošlu godinu) i profit od 5.2 milijarde dolara, što je dvostruko veći profit u odnosu na prošlogodišnji u istom vremenskom periodu. Ovo se dogodilo uprkos upozorenju Džefa Bezosa, direktora, u aprilu, da će ova komapnija morati da potroši dodatne četiri milijarde na "povećane troškove zbog COVID-19,” zbog zapošljavanja skoro 175,000 novih radnika, kao i zbog predviđenog gubitka od milijardu i po dolara. Ipak, trenutno stanje pokazuje da je Bezos sada bogatiji za još 7.6 milijadi dolara, čime se on približio magičnoj cifri od dvesta milijardi dolara.

Apple takođe prodaju bolje tokom pandemije i njihova prodaja donela im je 59.7 milijardi dolara, što je za 11 posto veće u odnosu na prošlu godinu, a profit u ovom kvartalu iznosi 11.2 milijarde, što je 12 posto više nego prošle godine. Njhove akcije skočile su za šest odsto, što je gotovo 35 posto više nego prošle godine, a to je vrednost ove kompanije na tržištu dovelo na trenutnih 1.7 triliona dolara.

Alphabet, Guglova roditelj kompanija, čini se pretrpela je najveći gubitak tokom pandemije, stoji u njihovom izveštaju o zaradi. Gugl prijavljuje pad od 2.6 milijarde dolara u odnosu na prošlu godinu, isti ovaj kvartal, ali su i dalje uspeli da zarade 29.9 milijarde dolara. Alphabet prijavljuje 6.4 milijarde u profitu što je 30 posto manje od ovog perioda prošle godine. Ova komapnija na tržištu trenutno vredi skoro trilion dolara, a cena akcije u ovom periodu skočila je za 1 posto.

Facebook prijavljuje veliki pad u stopi rasta zahvaljujući pandemiji i tome što je oglašavanje u opadanju: vrednost je porasla za 11 posto (prošle godine taj rast je bio 25 posto) i sada iznosi 18.7 milijarde dolara, a profit je porastao za oko 98 posto, što je 5.18 milijardi dolara više nego prošle godine u ovo vreme. Tri milijarde ljudi sada koristi Fejsbuk ili neku od njegovih aplikacija, i zahvaljujući pandemiji, sve je više aktivnih korisnika, a povećalo se i vreme koje oni provode koristeći ovu platformu.

Portparol Alphabeta i Applea nije odgovorio na naš zahtev za komentar. Portparoli Facebooka i Amazona odbili su zahtev za zvaničniu komentar.

U međuvremenu, u Americi gotovo četrdeset miliona Amerikanaca u riziku je da izgube svoje domove, gotovo četiri puta više njih nego za vreme Velike recesije. Zbog nedostatka pravilne reakcije države, gotovo trideset miliona njih imaće smanjene prihode, između pedeset i sedamdeset pet odsto. Gotovo trideset miliona Amerikanaca prošle nedelje nije imalo dovoljno hrane.

A u isto vreme ove kompanije zarađuju bez problema. BDP za to vreme pao je za 9.5 odsto; nezaposlenih je ove nedelje bilo još 1.43 miliona, što znači da ih je sada ukupno oko 17 miliona; a federalna vlada i dalje ne pomaže dovoljno državama i opštinama u problemima.

Činjenica da ove kompanije trenutno posluju toliko dobro može se posmatrati iz nekoliko uglova. Sa jedne strane, to je dokaz da su one ušle duboko u pore društva, te ih ovakve katastrofe ne pogađaju. Takođe pokazuje i da su oni i dalje u stanju da se obogate, bilo time što će očuvati svoju poziciju, ili time što će ponuditi proizvode i servise kao “rešenja” problema koji nastaju u krizi. Sa druge strane, možda se samo radi o tome da je ekonomija SAD toliko u lošem stanju već neko vreme, pa onda ove firme deluju jače nego što bi nam se to činilo inače.

Verovatno je u pitanju kombinacija sva tri, pa možda i još mnogih faktora. Na saslušanju, predstavljeno je nekoliko materijalnih dokaza koji ukazuju da su ove kompanije antikompetitivne. One nastavljaju da postaju sve jače i tokom pandemije, što se onda prevodi i na profite, a u isto vreme, moramo uzeti u obzir to koliko naše društvo zavisi od ove industrije, koliko poslova i dalje funkcioniše , kao i kako sve naša ekonomija zarađuje od ovih kompanija, uprkos tome koliko to košta društvo u celini.

Takođe je i teško shvatiti zbog čega bi se Kongres bavio ovim komapnijama i njihovim zaradama, a ne Amerikancima koji su u ozbiljnoj krizi, u možda najgoroj poziciji u kojoj su ikada bili.

Da, Kongres je postavio dobra pitanja. Da, bilo je lepo gledati ova priznanja, i kao što je Met Stoler napisao za Guardian, "oni nisu morali da budu primorani da odgovore na prava pitanja vezana za njihove biznise i ponašanje već godinama, a neki od njih čak ni ikada.” Ipak, i dalje je nejasno šta će se desiti u narednom periodu.

Ovakva ispitivanja mogu se posmatrati i kao deo takozvanog “nadzornog kapitalizma”. Ove kompanije zajedno su zaradile 28.6 milijardi dolara neto profita u ovom kvartalu, uprkos tome što možda ulazimo u period desetogodišnje ekonomske depresije. Samo od početka zime, trebalo je da plate u najmanju ruku 100 milijardi za poreze. A ipak, čini se da ono što budućnost nosi je samo još više novca za one na pozicijama moći.