"Football Manager", najuticajnija video igra na svetu

Od juna 2014., englesko Udruženje fudbalskih menadžera i Univerzitet Liverpula nude kurs namenjen bivšim profesionalnim fudbalerima koji su hteli da pređu u trenerske vode ali im karijera nije dala dovoljno vremena da steknu tradicionalne kvalifikacije. Zvanje koje ovaj kurs polaznicima pruža je „diplomirani menadžer fudbalskog kluba". To je u neku ruku večernja škola koja povezuje teren i klupu.

Dvadesetak polaznika do sada je naučilo mnogo toga o ulozi lidera i pružanju motivacije igračima kao što je na primer Mario Baloteli. U čili su kako da se nose sa napornim engleskim medijima , kako se u fudbalu sprovode transferi, koje osoblje je neophodno da bi se formirao stručni štab, i kako se rizik od povreda svodi na minimum. Ali ono što je najinteresantnije: od prošlog aprila, počeli su da koriste Football Manager , popularnu video igru, kao obrazovnu alatku.

Ova igra pred studente stavlja niz režiranih situacija za koje Tom Markam, direktor strateškog poslovnog razvoja u kompaniji Sports Interactive , kaže da precizno simuliraju probleme sa kojima se u stvarnom svetu suočava menadžer kluba. „Na primer, pregovori oko potpisivanja ugovora. Možemo da napravimo minijaturnu verziju igre u bilo kojoj formi koja odgovara predavaču. "

Ovog leta, ta svedena fakultetska verzija bavila se norveškom prvom ligom, u kojoj su Ole Gunar Solskjaer i Li Mekaloh – polaznici ovog programa – preuzeli klubove pod teškim finansijskim ograničenjima, uveli u tim klince iz omladinskih pogona, kopali kroz baze podataka u potrazi za talentom, i kompenzovali neočekivane povrede prvotimaca. Ukratko, radili su ono što je svako dete zaljubljeno u FM maštalo da jednog dana radi u školi: igrali su se umesto da uče.

„Bilo je to vrlo produktivno iskustvo," kaže Aleks Smit, komercijalni direktor UFM-a. „Naši članovi uživaju u simulacijama pravog menadžerskog posla u obrazovnom okruženju." Grupu su nadgledali kako profesori tako i osoblje Sports Interactive da bi mogli da ih posavetuju kako da znanje stečeno unutar igre primene na stvarni svet."

Menadžerska simulacija koju stvarni treneri koriste da se osposobe za stvaran posao koji se zatim u igri simulira predstavlja jedinstvenu kokoška-ili-jaje situaciju, ali upravo to čini Football Manager tako fascinantnim. Igra se ne zaustavlja na imitaciji sveta fudbala, već doprinosi formiranju tog sveta. Korišćenje FM na Univerzitetu Liverpula je samo jedan primer – igru takođe koriste klubovi širom sveta radi skautinga. Na TV-u, ona pr uža priliku stručnim komentatorima da uporede karakteristike igrača. Takođe, mada nešto manje impresivno, ova igra je uobličila mene kao pisca.

Počnimo ipak od medija. Dok se poslednji dan letnjeg prelaznog roka 2015. godine bližio a glasine o destinacijama ovog ili onog igrača zahuktavale, Sky Sports je počeo da koristi bazu podataka FM da bi uporedio kvalitete igrača o čijim se transferima pričalo. Oskar protiv Pedra, na primer, ili Džejms Milner protiv Lukasa Leive. Nije se primilo, bar ne od samog starta.

„Da budem iskren, bilo je svakakvih reakcija na društvenim mrežama," kaže Markam. „Ljudi su se mahom pitali zašto Skaj koristi video igru kao izvor."

Sky sports news displaying footballer's stats according to Football Manager. Deadline day has jumped the shark

— Conor Seery (@posiconx)September 1, 2015

Da nije potekla iz igre, ova baza podataka bila bi već odavno široko prihvaćena. Ništa nalik njoj ne postoji u svetu fudbala kad se radi o dubini ili preciznosti informacija. Sadrži približno 600,000 zapisa od kojih se većina bavi igračima. Svaki od njih ima 250 atributa koje ažurira tim od 1,300 skauta širom sveta. Baza postoji još od osamdesetih godina, što znači da su kriterijumi za procenu igrača odavno uspostavljeni – kvaliteti svakog pojedinca porede se sa kvalitetima stotine hiljada njegovih kolega. Sky Sports je iskoristio ovu priliku da počne da kvantitativno pore di igrače , što ranije nije bila praksa.

„U odgovoru na prozivke sa Tvitera," kaže Markam „rekli smo nešto tipa, ako mogu stvarni klubovi da koriste ove podatke, zašto ne bi i mediji? Skaj je posle dao izjavu kojom u suštini zauzima isti stav, i to je bilo to"

Kad kaže „stvarni klubovi" Markam ne misli na Everton, ili bar ne samo na njih. Ovaj klub iz Liverpula su mediji ismevali 2008. kad je potpisao ugovor sa Sports Interactive i obezbedio prava za korišćenje njihove baz e podataka . U to vreme, fudbalska javnost bila je ubeđena da su u upravi Evertona skrenuli s uma. Ali kasnije, kako se baza podataka širila , tako je sve više klubova počelo da je koristi da bi pronašli igrače koji im odgovaraju.

Pogledajte naš dokumentarac "Uzeo si trofej Paspalje":

Prošle godine, Sports Interactive je potpisao ugovor sa skauting firmom po imenu Prozonečije analitičke usluge koriste mnogi vrhunski klubovi. Njihov proizvod po imenu „Regruter" kombinuje pretragu baze podataka FM sa arhivom izveštaja i video zapisa.

„Umesto da šalju nekog da odgleda utakmice dvadeset različitih igrača na poziciji koja im treba, klub može da kaže dobro, evo, treba nam levi bek," objašnjava Markam. „Hteli bismo da ima 19-24 godine pošto planiramo da ga razvijemo i onda prodamo. Hteli bismo da je visok recimo šest stopa ili više, da govori francuski, i da ima pasoš EU. Svi ti zahtevi se prosto ukucaju a sistem izbaci spisak odgovarajućih igrača , uz Prozone video analizu njihovih partija."

Najveći uticaj Football Manager skautinga ipak se ne vrši na Čelsi ili Real Madrid, klubove praktično neograničenih finansijskih mogućnosti koji mogu da tragaju svetom za sledeći m čudom od deteta . Više koristi imaju klubovi o srednje kupovne moći koji ne mogu da priušte globalnu mrežu skauta.

„

Najbolja stvar oko FM je sam opseg informacija," kaže Pedrig Smit, sportski direktor američkog kluba Kolorado Rapid s, koji spada u pomenuti finansijski rang. Oni ne rade sa kompanijom Prozone, ali imaju direktan kontakt sa Sports Interactive koji za njih obavlja upite. A nekad, kaže Smit, prosto pokrenu igru i sami obave pretragu. „Ogroman je broj takmičenja koje pokriva, broj igrača koje pokriva . To nam daje pristup informacijama ko je bismo inače jako teško pronašli, i odlična je polazna tačka. "

Smit izričito tvrdi da njegov klub nikad ne bi kupio igrača samo na osnovu njegove Football Manager statistike, i ne želi da otkrije imena igrača do kojih je putem igre došao. Pa ipak, kaže da je izuzetno korisno ovim putem filtrirati igrače van, na primer, nivoa plata koje klub iz MLS može da ponudi. „U pitanju je dodatni resurs koji u velikoj meri doprinosi poslu kojim se inače bavimo. "

Na pitanje koliko dugo koristi FMkao pomoć u skautingu, kaže da je počeo mnogo pre nego š to se zaposlio u Kolorado Rapidsu, još u vreme kad je radio za Irski fudbalski savez. „Tada je bilo zgodno da se tako nađu igrači koji možda imaju osnova da nastupaju za Irsku," kaže Smit, i dodaje „ali to nije baš bio moj posao unutar saveza." Okleva, kao da se setio da pričamo o video igri, da odrasli ljudi ne bi trebalo da se igraju, još manje da je koriste u profesionalne svrhe. Kašlje i nastavlja: „To više onako, na ličnom nivou. "

Na ličnom nivou ? To mogu da razumem.

Jednom davno, tokom zaludnih srednjih dvadesetih godina, imao sam posao koji iz raznih komplikovanih razloga nisam stvarno mogao da radim. Samo sam sedeo za stolom i traćio vreme. Dve godine pre toga završio sam geografiju jer me je predmet akademski fascinirao, ne shvativši da se osposobljavam za posao kojim ne želim da se bavim – uglavnom da sedim u kancelariji i pravim mape.

Umesto da razmislim o tome koliko sam godina bacio niz vodu, poneo sam laptop sa sobom na posao i zaronio u svet digitalnog fudbala, gde sam preuzeo mali klub iz Evrope i počeo da razvijam neviđene mlade talente. Umesto da pišem diplomski, odveo sam jednu Salamanku do titule prvaka Evrope nekoliko puta. Umesto da doradim i objavim kratke priče koje sam pisao, ili da smislim kako da se pisanjem profesionalno bavim, usavršio sam formaciju 4-3-3 dok nije postala tako efikasna da je malo koji od timova iz mog laptopa mogao da mi ugura gol. Porazi su se dešavali retko, i nikad dvaput.

Ne znam da li je iko drugi na svetu igrao Football Manager kao redovan posao, osam sati dnevno.

Pošto se igra bazira na igračima iz stvarnog sveta, postao sam duboko i paćenički upoznat sa najsitnijim detaljima profesionalnog fudbala. Ne samo što sam mogao da izrecitujem sve bitnije fudbalere po raznim evropskim ligama, mogao sam i da kažem gde su rođ eni, kojim jezikom govore, i da li nastupaju za reprezentaciju svoje zemlje porekla. Drugim rečima, ispunio sam glavu beskorisnim glupostima.

A onda, dok sam čekao da se stvari na poslu srede da bih mogao da počnem da se poslom za promenu bavim, slučajno sam naišao na sajt koji mi je promenio život. Brajan Filips, koji danas piše za Gran tland, je upravo završio detaljan opis svoje FM opsesije u seriji od 95 postova. Van te serije, bio je deo forumske zajednice ništa manje fascinirane ovom igrom nego što sam ja bio; o njoj su pisali sa estetskom kreativn ošću kakvu ra nije nisam viđao na polju sporta. Bila je to gomila pisaca opsednuta ne samo igrom nego i globalnom kulturom koju je ona predstavljala – što bi moji profesori rekli, kulturnom geografijom fudbala. Poslao sam jednu priču Brajanu, prvu koju sam ikad napisao na temu sporta. Verovatno je trebalo da je odbije, ali nije to uradio; samo je malo doterao i objavio.

Igranje je navodno gubljenje vremena kojim se bave bezazleno samo-popustljivi ljudi. Ali za mene je Football Manager bio prvi korak ka profesionalnom fudbalu, prvi pogled iza zavese ovog globalnog fenomena. Približio mi je niz stvarnih osoba koje inače nikada ne bih imao priliku da upoznam. Učinio me je štreberom za taktiku. Odveo me je do sportskog žurnalizma i onlajn zajednice koja mi je sve u životu povezala u vreme kad se sve naizgled rasipalo. Dugujem dosta toga, drugim rečima, ovoj video igri. Znam da nisam jedini. Pi tam se da li će Ole Gunar Solskjaer, Li Mekaloh, i njihove kolege sa Univerziteta Liverpula deliti moje mišljenje.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu